Pet trojki bez promašaja

Foto Vesna Lalić

Iako je prošlo više od dva meseca od kako su srpski košarkaši srebrnom medaljom sa Svetskog prvenstva u Španiji obradovali svoje navijače, na desetoj Privrednoj konferenciji Rajfajzen banke u Jugoslovenskom dramskom pozorištu dominirao je upravo košarkaški rečnik. Ne samo zbog učešća selektora Aleksandra Saše Đorđevića, koji je govorio o timskom duhu i putu do iznenađujućeg rezultata. Nadahnut ovim govorom i ministar finansija Dušan Vujović stanje u srpskim javnim finansijama objasnio je ovako: Za deset sekundi moramo postići pet trojki, iz pet pokušaja. Usput moramo da popravimo i rasklimani parket na terenu, a pritom nam polovina publike aplaudira, a polovina skandira uaaaa. Nemamo dresove, a ni pravila igre nisu do kraja poznata, kazao je Vujović i dodao da je u tom timu selektor, kapiten i krilo jedan te isti čovek - premijer Aleksandar Vučić.

Vujović je pojasnio da su rasklimani parket 640 preduzeća koja čekaju privatizaciju i koja će se ili uklopiti u tim srpske privrede, ili će biti zamenjena. On je uveren i da će Srbija uskoro zaključiti aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om.

I premijer Vučić je poručio da će Srbija učiniti sve što MMF od nje traži. A prvi put su predstavnici Fonda jasno i nedvosmisleno zatražili sređivanje stanja u javnim preduzećima. Neka od tih preduzeća su i najveći trn u oku stručne javnosti, jer se za njihovo subvencionisanje i kreditne garancije iz budžeta Srbije izdvajaju stotine miliona evra. Ove godine, po Vučićevim rečima, na Petrohemiju je potrošeno 120 miliona evra, Azotaru 32, MSK 12 miliona, a da se ne govori o Železari Smederevo, čija bi privatizacija uskoro trebalo da bude okončana.

Za razliku od Đorđevića koji je obelodanio da mu je cilj zlatna medalja na Evropskom prvenstvu 2015, Vučić je priznao da strepi od ishoda reforme javnih preduzeća u Srbiji.
Nisam siguran da ćemo uspeti sa javnim preduzećima. To je moj najveći strah. Zarade u njima su između 70.000 i 80.000 dinara, a u privatnom sektoru su 39.000 u proseku. Ali pokušajte to da objasnite sindikalnim liderima nekog od tih preduzeća, rekao je Vučić na konferenciji, čiji je medijski partner bio NIN. On je istakao da je recesija posledica poplavljenih ugljenih kopova u Lazarevcu, a voda iz kopa Tamnava se još ispumpava i tek u februaru može se očekivati isporuka uglja punim kapacitetom.

Za reformu javnih preduzeća i fiskalnu konsolidaciju zalaže se i predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović, uz procenu da privrednog rasta u Srbiji neće biti ni 2015. I prognoze za oporavak evrozone su skeptične, a evidentan je i zastoj srpskog izvoza, kao ključnog faktora ekonomskog rasta. Očekujem stagnaciju u 2015, a onda prosečan godišnji rast od dva odsto do 2019, kazao je Petrović.

Učestvujući na panelu Reforme u Srbiji šest meseci posle i šta nas čeka 2015, ministar Vujović je obelodanio da će budžet za 2015. biti skrojen do početka decembra, da država planira da u naredne tri godine deficit smanji za 1,3 do 1,5 milijardi evra, da u prvoj uštedi oko 700 miliona evra, a u naredne dve godine po još 350 miliona. Penzije i plate će se održavati na postojećem nivou, a smanjivaće se i broj zaposlenih u javnom sektoru, pošto 750.000 zaposlenih ili koliko ih već imamo, Srbija sebi ne može da priušti. U planu je gašenje nekih sektora, celih institucija i pojedinih radnih mesta. Takođe,

nameravamo da ukidamo i smanjujemo subvencije koje nisu dale očekivane rezultate. Uslovićemo subvencije Železnicama korporativizacijom, a povećaće se i tranzitna taksa za gas. Naš plan je da učešće duga u BDP-u počne da pada krajem 2016. i početkom 2017, kazao je Vujović.
Odgovarajući na Vujovićevu metaforu o pet trojki iz pet pokušaja koje Vlade mora da postigne, Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, kaže da je to rizičan plan i da zato mora imati alternativu.

Šta ukoliko baš svaka lopta ne uđe u koš? Ušteda od 1,5 milijardi evra je donja granica koju je predlagao Fiskalni savet, ali problem nastaje ako iskrsnu neki dodatni troškovi. Pritom nismo čuli plan prihoda za narednu godinu, a oni podbacuju, kazao je Vučković uz molbu Vladi i NBS da racionalnije projektuju i privredni rast i inflaciju kako ni budžet za narednu godinu ne bi omanuo.

Vujović odgovara da je rezervni plan zapravo cela prihodna strana budžeta, pošto država zbog insistiranja MMF-a ne može u budžet unapred uključiti prihode koje tek planira da ostvari. Očekujemo i realizaciju nekoliko važnih investicija, o kojima se može polemisati da li su dobre ili ne, ali će svakako inicijalno uticati na naš privredni rast, dodao je Vujović misleći na projekat Beograd na vodi. Ako se ostvari sve što smo planirali, to će značiti još manji deficit, a ako ne, brojke će ostati ovakve kakve jesu u budžetu za 2015, kaže Vujović i obećava da će dogodine deficit biti oko pet odsto BDP-a sa sve stavkama koje se i dalje kriju ispod budžetske crte, a na koje Fiskalni savet stalno upozorava.



Obavezaćemo se MMF-u da ćemo problem javnih preduzeća rešiti u naredne tri godine. Plan je da se smanje i ti troškovi ispod crte, da Srbijagas preuzme svoje dugove, za Telekom ćemo naći privatizacionog savetnika, a za EPS i Železnice savetnike za korporativizaciju. Nema više novca za tekuće stvari iz budžeta, samo za investicije, poručio je Vujović.
Toni Verheijen, šef Svetske banke u Beogradu, kazao je da bi ta institucija mogla da odobri novi kredit Srbiji za podršku budžetu u februaru ili martu 2015. Svetska banka čeka plan ministra privrede za 502 preduzeća u restrukturiranju, a kada to budu videli, bord direktora će početi pregovore o odobravanju kredita, čiji iznos se još uvek ne zna, jer zavisi od potreba i planova Vlade Srbije, rekao je Verheijen. On je istakao da Svetska banka podržava fiskalnu konsolidaciju koju sprovodi Vlada, ali i upozorio da Srbija mora postati funkcionalna tržišna privreda, jer u suprotnom nikada neće biti članica EU.

Uz opasku da je NBS uvek svima kriva, viceguverner Veselin Pješčić je istakao kako nije prvi put da NBS optužuju da vodi previše restriktivnu monetarnu politiku. Tako je bilo i pre krize, tako je i sada. Pritom smo od 2010. do 2012. imali rast regulisanih cena od 20 odsto, što utiče na ukupnu inflaciju sa dva procentna poena. U 2014. su regulisane cene porasle samo 3,5 odsto što je uticalo na opšti rast potrošačkih cena za samo 0,35 procenata, a NBS svoje mere ne donosi na osnovu postojeće, već projektovane inflacije, objasnio je Pješčić zbog čega je inflacija trenutno ispod donje ciljane granice. NBS je prošlog četvrtka smanjila referentnu kamatnu stopu sa 8,5 na osam odsto, pa je uz smanjenje obavezne devizne rezerve, ova relaksacija monetarnih stega prilika da se i inflacija vrati u ciljani koridor od četiri plus-minus 1,5 odsto.

Glavne zamerke Slobodana Petrovića, direktora Imleka, na račun NBS bile su niska inflacija i nerealan kurs. On smatra da bi za srpsku privredu bilo bolje da je inflacija oko 7-8 odsto, a zbog jakog dinara roba iz uvoza je jeftinija. Mere fiskalne konsolidacije su u redu, ali ministru bi problem trebalo da budu prihodi. Bez rasta prihoda mi ćemo se samo dodatno prilagođavati smanjenjem rashoda. To nije rešenje. Nama padaju proizvodnja i promet, pa ako se ovako nastavi fitnes centri nam uopšte neće biti potrebni, ironičan je Petrović. On kaže da bez novca iz pretpristupnih fondova i sa nepostojećom carinskom zaštitom naši proizvodi ne mogu konkurisati onima iz EU.

Nemojte se čuditi što je na rafovima sve više mleka iz EU i što je ono jeftinije. Oni imaju damping cene, nemoguće im je konkurisati. Kažite gospodi iz EU koja traže bescarinski uvoz i ukidanje subvencija, da i prema svojim proizvođačima postupe isto, rekao je Petrović.

Pješčić je reagovao tvrdnjom da pad privredne aktivnosti i tražnje nisu garant niske inflacije. Mi smo u prethodnim godinama imali inflaciju od 10 odsto, i bez rasta. Drugo, inflacija od osam ili devet odsto je visoka u poređenju sa svetskim standardom i Srbiju odmah svrstava u klub nestabilnih zemalja, naglasio je Pješčić. Nisu to za Slobodana Petrovića bili zadovoljavajući odgovori. Nije tačno da će se svi čuditi inflaciji od osam odsto. Zapanjujuće je to kako NBS ima svoju politiku, a to što mi umiremo, to nije važno. Oni se drže niske inflacije, kazao je direktor Imleka i Vladi Srbije poručio da što pre mora da uravnoteži kurs, reši nisku inflaciju i uvede javne radove, odnosno napravi new deal, ukoliko želi da obezbedi opstanak privrede i ekonomski rast.



A hoće li privreda moći da računa na kredite banaka i nakon programa kojim država subvencioniše deo kamatne stope?
Zoran Petrović kaže da su banke likvidne, novca ima, ali su dosta konzervativne, što zbog nekih pogrešnih odluka u prethodnim godinama, što zbog činjenice da su mnoga preduzeća prezadužena, nelikvidna i predstavljaju sve veći problem i bankama i državi. Prvi put imamo negativnu međugodišnju stopu rasta kreditne aktivnosti. Bojim se da ćemo prvo morati da vidimo kako da nam privreda krene da radi i posluje sa profitom, a onda će se i banke ohrabriti da kreditiraju. Banka je ipak skupa igračka i ako se zaigrate, trošak vremenom postaje sve veći, zaključio je Petrović.

Ko će u 2015. ostvariti svoj cilj? Košarkaši donoseći zlato oko vrata, Vlada uštedom 700 miliona evra i sređivanjem stanja u državnim preduzećima ili NBS pogodivši svoj prevashodni cilj, to jest inflaciju, pravo u metu.

Spasavanje Srpske banke

Država neće ugasiti Srpsku banku, a Vlada je donela plan da se ona sanira uz minimalne troškove, obelodanio je Vujović i precizirao da će se Srpska banka ubuduće baviti isključivo kreditiranjem namenske industrije, dok se svi drugi poslovi kojim se bavila gase. On je kazao i da će svi depoziti biti isplaćeni.
Isplata osiguranih i neosiguranih depozita u još nekim, ranije propalim bankama, za Zorana Petrovića je u stvari nagrada za moralni hazard. Tim pre što još uvek niko nije uspeo da objasni zbog čega su propale banke sistemski važne pa se moraju spasavati novcem poreskih obveznika. Protivim se tome da se pokrivaju i osigurani i neosigurani depoziti. Ako država nije sposobna da upravlja bankom, onda ne treba da ima banku, rekao je Petrović. Deo ceha za isplatu neosiguranih depozita platile su zdrave banke, kojima su, preko noći i bez ikakvog prethodnog upozorenja uvedeni dodatni rashodi. Krajem 2013. povećano je izdvajanje za osiguranje depozita za 0,2 odsto. Za Rajfajzen banku to je dvogodišnji trošak od četiri miliona evra. Sve mere štednje kako bismo ove godine smanjili troškove za 2,3 miliona evra tako su neutralisane, jer je taj novac otišao za plaćanje većeg osiguranja depozita, kivan je Petrović.
Nakon što je namirila sve deponente propalih banaka, Agencija za osiguranje depozita ostala je bez novca, pa će se dokapitalizovati sa dva kredita Svetske banke i EBRD, od 200 miliona evra i 200 miliona dolara. Vujović je precizirao da će se od drugog kredita odmah iskoristiti 20 odsto, a ostatak će se čuvati za ne daj bože. Na konferenciji je bilo reči i o teško naplativim kreditima. Mora se rešiti problem tih političkih kredita, za koje su sredstvo obezbeđenja bili bezvredna jalovina, ili ih nije ni bilo, rekao je premijer Vučić, a ministar Vujović je naglasio da se pregovara sa EBRD i Međunarodnom finansijskom korporacijom o pronalaženju sistemskog rešenja za te rizične kredite.