Sa Dobricom na ti

Bio je 7. juli 1951. godine kada je Dobrića Ćosić sa suprugom Božicom u izlogu Prosvete ugledao svoj prvi roman Daleko je sunce: Bio je to, verovatno, najradosniji trenutak u mom životu književnika. Nikada se više neću toliko obradovati i, valjda, nikada više neću tako voleti svoju ženu koja je podelila moju radost.

Tako je pričao Dobrica Ćosić (1921-2014) svom prijatelju, novinaru i publicisti Slavoljubu Đukiću. Od te radosti proći će više od 60 godina kada će septembra 2013. osam meseci pre nego će umreti, Dobrica pričati autoru knjige na jednom od uobičajenih razgovora u beogradskom restoranu Madera: ...Osećam, smrt mi je blizu. I ne mogu da se pohvalim da me nije strah. Pred njom nema junaštva. Poslednjih meseci muči me savest da li sam istinito iskazao svoje vreme.

Knjiga Pogled iz osinjaka Slavoljuba Đukića iz koje citiram prethodno, ima podnaslov Razgovori i susreti sa Dobricom Ćosićem (izdavač Službeni glasnik) i treća je tvorevina ovog autora o piscu koji je bio đilasovac, rankovićevac i praksisovac, čovek sa Galeba i titomrzac, nacionalista i Jugosloven, saveznik i protivnik Slobodana Miloševića, otac nacije i izdajnik nacije.

Poseban pečat daje joj novinarska znatiželja Slavoljuba Đukića koja pomaže da se otkrije još neki detalj o čoveku koji je ispisao veliki deo savremene srpske istorije. Tako Đukić beleži 8. septembra 2013: Bio sam izrazit melanholik i depresivan tip. Zaista, u svojoj depresiji, ja sam često dolazio do ruba suicidnosti. Ali, sa godinama, to se u meni gubilo, najviše zbog ljubavi prema mojoj Ani, njenoj deci, i patriotske odgovornosti prema svojim savremenicima. Izvlačio sam se iz krize, najpre radom. Za svaki slučaj, još uvek imam revolver. Dobrica Ćosić je, sigurno, napustio ovaj svet sa mnogim tajnama. Slavoljub Đukić se potrudio da saznamo bar deo njih.