Nule nisu jaja

Među transparentima koje su nosili pobunjeni studenti ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu našao se i jedan na kome je pisalo: ZA ŠTA, SINE, 20000, KAD SI NA BUDŽETU? Istu grešku srećemo i u novinama: „Starost fosila procenjuje se na oko 75000 godina“, „grad od 650000 stanovnika“ i slično. Staro pravilo kaže da se u četvorocifrenim (osim brojeva godina) i višecifrenim brojevima, radi lakšeg čitanja, cifre odvajaju u grupe po tri, bilo da je između njih razmak (što matematičari više vole) ili tačka, dakle 20 000, 650 000 ili 20.000, 650.000. Nije red zahtevati od čitaoca da nule broji prstima, kao jaja na pijaci. „Stenografsko“ svojstvo cifara, tj. mogućnost da se pomoću njih uštedi prostor u pisanju, utoliko je izraženije ukoliko je broj veći. Neki novinari preteruju, pa pišu „dečak od 9 godina“, „ponovio je to 5 do 6 puta“, gde je ušteda zaista minimalna. Besmislena je i njihova navika da pišu „15-ak“ „30-tak“ i slično, jer su cifre stvorene za beleženje tačnih, a ne približnih količina. Čitateljka Zoranka iz Novog Sada poslala mi je naslovnu stranu jednog zdravstvenog časopisa koji se zove „Doživeti 100“. Nije li bolje „Doživeti stotu“? pita ona. Naravno da jeste. Ovakav naslov deluje kao da neko očekuje, recimo, da kurs evra u dinarima padne na 100, a ne da ga zdravlje dugo posluži. Na stranu što bi, prema maločas pomenutom članu 144 Pravopisa, redni broj označen cifrom morao da ima tačku, a tačka na kraju naslova se ne upotrebljava, bar ne od onih članaka s početka Prvog svetskog rata koje tokom ove jubilarne godine čitamo u „Politici“.