Uđeš, izađeš i gotovo

Foto Aleksandar Dimitrijević

Dvadesetak miliona evra, za koliko se sumnja da je Miroslav Bogićević oštetio, u međuvremenu, likvidiranu Privrednu banku Beograd, tek je dvadeseti deo sume koju od ponedeljka uhapšeni šabački biznismen duguje srpskim bankama, Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC), ogranku Svetske banke iz Vašingtona, ali i još nekim stranim bankama, poput Amsterdam trejd banke. Još početkom godine izvori NIN-a su potvrdili da je u to vreme Bogićević bankama dugovao više od 350 miliona evra, a taj dug se, kako je to nedavno izjavio i premijer Aleksandar Vučić, povećao na 400 miliona evra.Uz to, Bogićević duguje dobavljačima bar još 50-60 miliona evra, a nekoliko miliona i za neisplaćene plate zaposlenima, kojih je 2012. bilo 3.494, a godinu dana kasnije 3.160, sa sve većim izgledima da će i oni uskoro ostati bez posla. Spisak poverilaca time se ne završava, jer Farmakom duguje i lizing kompanijama oko četiri miliona evra.

U međuvremenu Bogićević uglavnom nije plaćao dospele dugove, pa su obaveze rasle i sada se procenjuju na više od pola milijarde evra. Početkom oktobra koncern Farmakom je Poreskoj upravi dugovao pet miliona evra, a dug za porez veći od dva i po miliona evra imaju još četiri Bogićevićeve firme, Rudnik Lece, Mlekara Šabac, Fabrika akumulatora Sombor i Ritejl grupa. Ukupno, dakle, oko 15 miliona evra.

Vlasnik Farmakoma, doskora jedan od najvećih tajkuna, čija je poslovna imperija 2012. bila na 10. mestu po ostvarenim prihodima u Srbiji, uhapšen je na Aerodromu Nikola Tesla u Beogradu u ponedeljak, a već sutradan je saslušan u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Bogićević je, kako se navodi u saopštenju MUP-a, priveden zbog sumnje da je oštetio Privrednu banku Beograd (PBB), koja je zbog enormnih gubitaka i nenaplativih kredita na kraju likvidirana. Prethodno je imao velike zasluge i za gašenje još nekih domaćih banaka, Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine (RBV) i Univerzal banke, a važi i za jednog od najvećih dužnika Srpske banke. Do sada je račun za pokrivanje štete izazvane gašenjem pomenutih banaka dostigao milijardu evra, bez novca neophodnog za sanaciju Srpske banke. Tome valja dodati još 200 miliona evra i 200 miliona dolara kredita, za koje je garantovala država da bi se tim novcem popunila ispražnjena kasa Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka. Na njenom računu nije ostao ni dinar, jer je umesto ugašenih banaka morala da isplati sve osigurane, pa i deo neosiguranih depozita u likvidiranim bankama.

Zajedno sa Bogićevićem uhapšen je i predsednik Kreditnog odbora Privredne banke Beograd Miodrag Salai i još petoro njihovih saradnika. Protiv svih su podnete krivične prijave zbog sumnje da je preduzećima, čiji je jemac bio Farmakom, PBB davala kredite, a ona su taj novac odmah prebacivala na račun Farmakoma. MUP navodi da je PBB bez odgovarajućeg obezbeđenja, samo na osnovu menica, firmi Euroguma-BBS odobrila kredit od dva miliona evra, Inmoldu 1,9 miliona, Olimpikusu BP i Porfito trejdu po 1,88 miliona, Eko Fokusu 1,8 miliona, Vadra-promu i Amatoru po 1,69 miliona, Mihmil 1,3 miliona i Ferminu milion evra i 60 miliona dinara ili oko pola miliona evra.Te pozajmice nisu vraćene, čime je PBB oštećena za 15,14 miliona evra i 60 miliona dinara, ili za nešto više od 20 miliona evra. Toliko je i prebačeno Farmakomu.

Bogićević je preko matičnog koncerna i brojnih zavisnih preduzeća, koje je prethodno privatizovao, uzimao kredite i od drugih banaka, po pravilu sa jako slabim ili bez ikakvog pokrića. NIN je još 10. oktobra prošle godine prvi najavio da će PBB biti likvidirana, a jedan od glavnih razloga bilo je davanje kredita kapom i šakom problematičnim kompanijama, zbog kojih su pre toga propale i Agrobanka i RBV. I baš u to vreme, kada su ostali bankari od Farmakoma bežali kao đavo od krsta, PBB je, o čemu je NIN pisao pre 13 meseci, odobrila Farmakomu i njegovim zavisnim preduzećima nekoliko novih, 20-30 miliona evra vrednih kredita!?

NIN je, takođe, na osnovu uvida u analizu rađenu po narudžbini Vlade Srbije, objavio da je Farmakomu najviše kredita u odnosu na sopstveni kapital odobrila Srpska banka (čak 113 odsto), PBB (84 odsto), Univerzal (59 odsto) i Jubmes banka (42 odsto). U međuvremenu PBB i Univerzal su likvidirane, a država će morati da odreši kesu i parama poreskih obveznika spasava Srpsku banku, u kojoj je neto gubitak 30. septembra ove godine narastao na čak 2,25 milijardi dinara ili na više od 19 miliona evra. Dodatni problem je što je minus Srpske banke za samo tri meseca udvostručen, jer je 30. juna bio 1,18 milijardi dinara. Drugačiji ishod nije ni bio moguć i može se očekivati da će gubitak nastaviti da raste, jer su najveći dužnici te, kao i mnogih drugih banaka, uz Farmakom, i Interkomerc uhapšenog Gorana Perčevića i Beohemija Željka Žunića, koji se takođe prezadužio i već odavno ne vraća kredite.

Zbog takvih klijenata ni Jubmes banka nije u sjajnoj poziciji. Ona je za samo tri meseca, od 30. juna do 30. septembra povećala gubitak sa 115 na 257 miliona dinara, dok je 2011. i 2012. imala neto profit od 252 i 163 miliona dinara. Izvori NIN-a objašnjavaju da je Bogićević sa bankama imao uigranu šemu, kakvu su koristili i Perčević i Žunić, ali i još neki tajkuni čiji se dugovi mere desetinama miliona evra. Pritom je vlasnik Farmakoma u nekoliko banaka bio ne samo najveći dužnik, već i jedan od akcionara. U Univerzal banci imao je 4,93 odsto kapitala, a u Jubmes banci 4,25 odsto akcija, s tim što njima nije mogao slobodno da raspolaže, jer ih je prethodno založio kao sredstvo obezbeđenja za kredit.
Interesantno je, takođe, da je Bogićević koristio svoje firme i za uzimanje stambenih kredita. Tako je od Hipo Alpe Adrija banke podigao dva stambena kredita, od 96.000 i 154.035 evra, za koje je založio objekte i zemljište u Dobriću.

Javna je tajna da je za takve operacije bila neophodna i politička podrška. Ili bar prećutna saglasnost. Nedavno je premijer Aleksandar Vučić sa skupštinske govornice Farmakom označio kao političko čedo jedne stranke, koje je preraslo u monstruma. Nema dileme da je Vučić mislio na Demokratsku stranku, tokom čije je vladavine Bogićević uspeo da postane jedan od pet najbogatijih tajkuna u Srbiji, a u javnosti se dugo spekulisalo da je tome kumovala šabačka veza Bogićevića i tadašnjeg potpredsednika DS i ministra poljoprivrede Dušana Petrovića, koga je Vučić, tada PPV, još u avgustu 2012. u intervjuu NIN-u apostrofirao kao čoveka koji je imao veliki uticaj na bankarski sistem. Pitajte Dušana Petrovića i (Srđana) Šapera šta su sve tražili od guvernera u prethodnom periodu. Toliko je bio nestranačka ličnost da nisu morali ni da se vide, nego su mu telefonom sve naređivali, rekao je tada Vučić.

Bogićeviću se na teret stavlja da je svojevremeno od Srpske banke dobio kredit, a kao zalogu stavio je 1.000 tona jalovine iz rudnika Lece, koju je banka vrednovala kao tonu zlata! Taj model kreditiranja kasnije je ministar finansija Dušan Vujović slikovito opisao rečima da su pojedini tajkuni kao zalog mogli da stave i stari šporet. Politika je, pozivajući se na navode iz istrage, objavila da poslovna dokumentacija ukazuje na to da je Bogićević organizovao grupu od za sada identifikovane 23 osobe, od kojih su neki zaposleni u Farmakomu, a drugi su spoljni saradnici, koji su u svoje ime, a za račun Bogićevića, osnovali više od 15 privrednih društava, takozvanih satelita i na osnovu fiktivnih potraživanja od Farmakoma, iako nisu bili kreditno sposobni, uzimali kredite od banaka. Ta grupa se sumnjiči da je za više od 70 miliona evra oštetila PBB, Jubmes, Srpsku i Agrobanku i Poštansku štedionicu. Sumnja se, takođe, da su otkupom menica Farmakoma Jubmes banka i Poštanska štedionica oštećene za više od 10 miliona evra. Izvori NIN-a tvrde da ovo nije bio samo Bogićevićev izum. Navodno je u sumnjive transakcije, pa čak i falsifikovanje menica, bio uključen još jedan od ovdašnjih tajkuna i sada se proverava da li je falsifikovane menice prodavao uz diskont od 20 odsto jednoj slovenačkoj kompaniji koja se bavi otkupom potraživanja pre roka dospeća i na taj način je oštetio za nekoliko desetina miliona evra.

Za Bogićevića od toga što nije bankama vraćao kredite veći problem mogao bi da bude ako istraga pokaže da novac od banaka nije ni koristio za potrebe svojih kompanija, već da ga je preko naduvanih i fiktivnih faktura, preko ofšor firmi Venetoko limitid i Artesano enterprajz limitid iznosio iz Srbije na Kipar.
Hapšenje Bogićevića i Perčevića predstavlja poslednji čin drame u kojoj su tri-četiri zombi kompanije ojadile ne samo banke, već i državu. I ona će ostati kraćih rukava, jer su i Farmakom i Interkomerc koristili i kredite Fonda za razvoj. Farmakomu je Fond za razvoj u aprilu 2007. pozajmio 447,4 miliona, pre više od pet godina još jedan kredit od 115,4 miliona dinara, a 2013. je zbog nenamenskog trošenja novca raskinut ugovor o kreditu od 161 milion dinara Livnici Požega, koja je sastavi deo Bogićevićevog koncerna. Interkomerc je, pak, od Fonda za razvoj dobio nekoliko kredita od skoro 5,5 milijardi dinara, s tim što su u međuvremenu, zbog nenamenskog trošenja sredstava, raskinuta četiri ugovora na 584 miliona dinara. Fond za razvoj je i Beohemiji Željka Žunića odobrio ukupno pet kredita.

Prvi u maju 2008. od 47,1 milion dinara, drugi u maju 2011. od 73,4 miliona dinara, treći u januaru 2012. od 93,6 miliona, a onda u junu iste godine još dva kredita, od 40,8 i 61,3 miliona, od kojih su mnogi dospeli za naplatu. Dodatni problem za državu je što su sve nabrojane kompanije vrlo često za te kredite davale garancije banaka, koje su u međuvremenu likvidirane, pa je veliki znak pitanja šta će od tog novca Fond za razvoj uspeti i da naplati. Zbog toga će sve Bogićevićeve, Perčevićeve, Žunićeve i račune još nekih tajkuna na kraju platiti poreski obveznici, koje je gašenje propalih banaka već koštalo skoro milijardu evra, a taj ceh će sasvim izvesno biti veći za bar još nekoliko desetina miliona evra.

Da nevolja bude veća, 12. septembra, Privredni sud u Valjevu je na predlog IFC, koja je, zajedno sa grupom domaćih banaka, Farmakomu pozajmila 120 miliona evra, pokrenuo stečaj šabačkog koncerna, čiji je račun bio u blokadi više od 500 dana, a ukupni neplaćeni dug je još početkom godine bio 28 milijardi dinara ili oko 250 miliona evra.
Pre hapšenja Bogićević je u žižu interesovanja javnosti dospeo i zbog izlivanja toksične jalovine iz zatvorenog rudnika Stolice, koji je takođe bio deo njegovog koncerna.
Važio je i za čoveka koji je voleo medije. Posle neuspelog pokušaja da preuzme NIN, priznao je da je od nemačkog VAC-a kupio 50 odsto Politike, iako je to u početku negirao. Kasnije je rekao da je to uradio po nagovoru ljudi iz DS-a. Koliko je i ta transakcija bila netransparentna svedoči i intervju Vučića za NIN iz avgusta ove godine, kada je rekao da će Vladi Srbije biti teže da reši pitanje Politike i Novosti nego Železaru i Petrohemiju i da će se tek videti kako će se raspetljati odnos nemačkog VAC-a sa Bogićevićem, da li je u stvari sada pravi suvlasnik VAC ili Bogićević, ko je tu kome šta i koliko platio.

Svesni da su kola nezadrživo krenula nizbrdo, Bogićević, Perčević i Žunić su slamku spasa potražili u sve popularnijem UPPR-u, unapred pripremljenom planu reorganizacije, ali kasno. I za njih i za banke koje su im odobravale kredite, iako se moglo naslutiti da ih oni ne nameravaju vratiti. Uostalom, treba li bolji dokaz za to od činjenice da se Bogićević kod domaćih banaka zaduživao i uz godišnju kamatu od 30,8 odsto!

Braća po bankama

Meteorski uspon Farmakoma počeo je 2008, sa rastom prihoda za čak 33 odsto. I u narednoj godini, u kojoj je srpska privreda upala u recesiju, Bogićević je povećao prihode za skoro 20 odsto, na 178 miliona evra. U isto vreme, prihodi ITM Toplice Spasojevića i Rudnapa Vojina Lazarevića pali su za po 17,4 odsto, MK grupe Miodraga Kostića za 10,5 odsto, Delte Miodraga Miškovića za 6,9 odsto, dok su se prihodi Irva investicija Đorđija Nicovića prepolovili.
Jedino je od Bogićevića te 2009. brže rastao, za čak 36,7 odsto, Interkomerc Gorana Perčevića. Brže od Bogićevića završio je Perčević i u pritvoru, pod sličnom optužbom. Zajedno su, dakle, rasli, zajedno i pali. A, ako je suditi po optužnici, i isti recept su koristili, jer su bez mnogo muke dolazili do velikih kredita, vrlo često sa veoma slabim obezbeđenjem, a često i bez ikakvog. I po pravilu su najveće kredite uzimali od banaka koje su zbog toga otišle pod led.
Sumrak Bogićevićeve imperije počeo je posle izbora 2012. Tu godinu uspeo je da se održi u vrhu, sa prihodima od oko 500 miliona evra, koji su u 2013. pali za neverovatnih 65 odsto, na oko 175 miliona evra, s tim što je Farmakom prošlu godinu završio sa neto gubitkom od čak 85 miliona evra. Pre toga je Bogićević godinama iskazivao profite, koji su na vrhuncu njegove moći, 2008. i 2009. bili 18, odnosno 19 miliona evra.

Svi Farmakomovi krediti

Na spisku poverilaca Farmakoma i njegovih zavisnih preduzeća, sa malim šansama da ikada naplate odobrene kredite nalazi se čak 18 domaćih banaka i lizing kompanija. Pritom, Farmakom IFC-u ne duguje, kako se veruje, 120 miliona, već samo 40 miliona evra. Te 2010, dok je Fabrika akumulatora Sombor držala 70 odsto domaćeg tržišta i izvozila čak 80 odsto proizvodnje, a Mlekara Šabac imala 18 odsto udela na domaćem tržištu mlečnih proizvoda, ostatak od 80 miliona evra kao članovi sindikata na čelu sa IFC Bogićeviću su pozajmile banke - Komercijalna 35 miliona, Erste banka iz Londona 30, Inteza 10 i Čačanska pet miliona.
Uz to, u bankarskim krugovima NIN saznaje da je Farmakom ostao dužan likvidiranoj Privrednoj banci Beograd oko 44 miliona evra. U finansijskim izveštajima Farmakoma navodi se da je ta kompanija na kraju prošle godine dugovala Agrobanci devet miliona švajcarskih franaka, Amsterdam trejd banci 25 miliona evra, Srpskoj banci 16 miliona, Jubmes banci šest miliona, Univerzal banci četiri kredita od oko 7,5 miliona evra, Poštanskoj štedionici više od pet miliona evra, a Fondu za razvoj 4,5 miliona evra.