Srbi su se preigrali

Foto Mitar Mitrović

Pet meseci otkako je, zahvaljujući glasovima srpskih poslanika, izabran Isa Mustafa iz Demokratskog saveza Kosova za predsednika kosovske skupštine, traje institucionalna kriza u Prištini. Ustavni sud Kosova poništio je odluku o izboru Mustafe, najavljivani su čak i novi izbori a rasplet se očekuje na konstitutivnoj sednici parlamenta u vreme kada NIN već bude na kioscima. Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, od početka krize formiranja vlasti tvrdio je da će premijer biti lider Demokratske partije Kosova Hašim Tači. Pretilo je produbljavanje krize institucija i istovremeno usporavanje briselskog sporazuma. Sada se iz te krize izlazi na način koji je bio dogovoren pre izbora, objašnjava Janjić.

Zbog čega je onda trebalo ovoliko vremena da se formira vlast?

Nisu krivi samo albanski političari. Oni nisu idealni, imaju svoje svađe, sporove, lične animozitete iz vremena kada su zajedno bili u OVK a kad im se da prilika ti animoziteti postaju važniji od racionalnosti. Do kraja nemam jasnu sliku o ulozi stranaca u zapetljavanju krize, ali očigledno je postojala blokada prema Hašimu Tačiju. Iznutra, zbog otpora da bude treći put premijer, a spolja - jer nije baš u ljubavi nekih vlada. S druge strane, bilo je mnogo rezervi prema Samoopredeljenju. Mislim da je taj tvrdi američki a kasnije i stav EU prema Samoopredeljenju odlučio da se traži rešenje izvan koalicije u kojoj bi oni bili.

Razgovaramo u ponedeljak, nekoliko dana pred konstituisanje skupštine u Prištini. Kakva politička kombinacija je u ovom trenutku izvesna?

Trenutno se čini da je jedini gubitnik Alijansa za budućnost Kosova i Ramuš Haradinaj jer je prerano sebe proglasio isključivo kandidatom za premijera. Postoji nagoveštaj da će se naći neki model da neko od Haradinajevih ljudi bude u vladi, a možda se i za samog Haradinaja nađe odgovarajuća pozicija sa koje može delovati. Zna se da je kičma buduće koalicije vlade napravljena od LDK i DPK i oni imaju skoro dve trećine ukupnog saziva parlamenta.

U prvom pokušaju konstituisanja skupštine Srbi su smatrali da su postali odlučujući faktor. Kakva je sada njihova uloga?

Oni nisu razumeli šta se u stvari događalo. Od deset mesta šest su dobili ljudi koji nikada nisu učestvovali u kosovskim institucijama, koji su čak bili sa druge strane i koji po nekom instinktu prate samo Beograd. Oni koji su iz Srpske liberalne stranke prešli u Srpsku listu očigledno su spasavali svoje pozicije u biračkom telu. Možemo reći da imamo samo jednog nezavisnog poslanika, a to je Nenad Rašić, i dvojicu iz SLS koji shvataju realnost. A realnost je da se ne može raditi po komandi nekog Vulina, Đurića, Janjića iz Beograda. Tako da ne samo da nisu razumeli matematiku, nego su se neki u Beogradu a i na Kosovu preigrali u želji da zamute vodu Albancima. Potpuno pogrešno su kalkulisali da će doći do totalne paralize među Albancima a da će oni biti odlučujući partner. Dobar deo njih je računao u stvari da ne primenjuje briselski sporazum, da totalno blokira institucije. Uradili su nešto što manjine nigde u svetu ne rade ušli su u parlament i omogućili da se na protivustavni način konstituiše prva većina i izabere prvi predsednik parlamenta Isa Mustafa. Da cinizam bude veći, može Isa Mustafa da ostane predsednik parlamenta a oni da budu kažnjeni.

Kako?

Oni nisu neophodni kao cela lista. Drugo, zna se da već postoji dogovor tri do četiri člana te srpske koalicije da formiraju svoj poslanički klub. I to u suštini u ovom momentu više odgovara i strancima i Albancima, a najmanje Beogradu. Srbiji bi najviše odgovaralo kada bi svih devet poslanika, osim Nenada Rašića, a to ne mogu da izbegnu, ušli u vladajuću koaliciju pa da onda zauzmu ključna mesta u Vladi i da diktiraju njen ritam.

Šta je Srbima zagarantovano?

Nije im zagarantovano da će svi ući u vladajuću koaliciju, moraju da se bore za to. Ne znam kako će se odnositi Hašim Tači prema njima jer su i njemu davali obećanja.

Dok su podržavali koaliciju sa Haradinajem

Tako je. Ali su podržali Haradinaja i kad je u pitanju međunarodna zajednica, oni su se pokazali kao igrač koji je spreman da zamuti vodu, koji još uvek nije partner za rešavanje problema nego problem. Takođe, želi se da u vladajuću koaliciju uđu i druge manjine, svih deset. Do sada su Srbi bili favorizovani, dobijali su više mesta jer su zaista činili odlučujući broj za vladajuću većinu i postojao je pritisak međunarodne zajednice da budu zastupljeniji od Bošnjaka, Roma i drugih. Sada možemo sasvim sigurno reći da će dobiti manje mesta i u skupštini i u javnim preduzećima, kojih je inače mnogo manje nego što ih je bilo, i da će u vladi dobiti manje nego što su imali.

Šta to konkretno može da znači?

Da podsetim da su u prethodnoj vladi imali tri ministarstva, jednog potpredsednika i desetak zamenika i pomoćnika. Sada treba da budu zadovoljni ako dobiju jednog ministra, potpredsednika i na primer tri do četiri pomoćnika i zamenika. To je maksimum.

Šta može da bude usvojeno od zahteva koje su svojevremeno Srbi postavljali, recimo oko ZSO?

Zahtev oko Zajednice srpskih opština je kucanje na otvorena vrata, to je deo sporazuma u Briselu. Ali tu postoji problem. U parlamentu imate četiri poslanika iz Leposavića, koji su, nije tajna, izabrani zahvaljujući dopisnim glasovima, dakle usmeravanjem glasova iz Beograda. Oni su stalno, kao i Beograd, postavljali zahtev o ZSO na nejasan način, što im je omogućio Briselski sporazum. Beograd stalno otvara prostor da ZSO bude ili mehanizam paralelne vlasti na celom Kosovu ili specijalna autonomija na severu, što je zapravo priprema za izdvajanje severa. Jer važno je pitanje, da li ZSO obuhvata četiri ili deset opština. Broj od četiri poslanika iz Leposavića sugeriše da vi hoćete samo četiri opštine, a to znači hoćete podelu. Bilo je i takvih izjava i ako naši političari poput Dačića misle da njihove izjave ne proizvode političke posledice, onda su oni neodgovorni ili je moguće da je to stvarna politika vlade a ne ono što priča Vučić. Briselski sporazum je tu nejasan jer se kaže da ZSO obuhvata opštine pretežno naseljene Srbima, znači može i svih deset. Međutim, sporazum je potpisan u okviru integracije severa Kosova, što može biti i samo sever. Tako da nije da sad samo Srbi mute vodu. Voda je mutna i mora da se raščisti otvoreno u Briselu.

Vidite li spremnost da se raščisti ili svima sada odgovara mutna voda?

Zahtev za neku vrstu decentralizacije nije sporan. Možda je i bilo nekih sumnji ali posle pojačanog ruskog uticaja u Srbiji, pominjanja velike Albanije ili razmena teritorija što ide ka velikoj Srbiji uključeni, su alarmi u međunarodnoj zajednici. Oni više nemaju toleranciju za individualne ispade Dačića ili bilo koga. Postoji mogućnost dogovora da u ZSO uđu sve teritorije pretežno naseljene Srbima i onda se približavamo rešenju iz Ahtisarijevog plana. A može i da se svede na privremeni mehanizam kao što je bilo u Slavoniji, kao privremeno prelazna autonomija sa ograničenim rokom. Ta ZSO kako je ispregovarana predstavlja najveći politički dobitak Beograda posebno predsednika Nikolića jer je to išlo iz njegovog kabineta. Ali kada se dođe do primene, to nije efikasan mehanizam zaštite srpskog nacionalnog identiteta.

Zašto?

Nigde u Evropi ne postoji da jednu regiju od dva miliona podelite u teritorijalnom smislu. U prenošenju funkcije na zajednice u kojima pretežno žive Srbi ne mogu se iz mehanizma odlučivanja isključiti Albanci. Šta je onda garancija za odbranu na primer ćirilice? Neophodno je da se Srbija izbori za ono što Albanci imaju u Srbiji a to je Srpsko nacionalno veće kao mehanizam kulturne i ostale autonomije. Sada imamo paradoks: albanski političari koji kod nas imaju Nacionalni savet kažu - mi hoćemo isto što i Srbi na Kosovu, teritoriju. A šta im je to? Pa to im je korak da se otcepe. Dakle, oni traže ista prava kao i Srbi na severu misleći na otcepljenje a ne na integraciju.



Hoće li vlast u Prištini biti stabilna s obzirom na jaku opoziciju?

Biće jako stabilna, poput Vučićeve, a možda i stabilnija jer ta opozicija je razdeljena. To je Samoopredeljenje koje će doživeti pad jer nije uspelo da realizuje cilj ulazak u vlast. Ali ono ima šansu da podigne svoj rejting kasnije na socijalnim pitanjima, na potpaljivanju velikoalbanske pretenzija i sličnog, što je vrlo rizična zona koja ih je koštala podrške EU i Amerike. Dakle, imaćete tri četiri male grupe koje su ugrožene jer su im lideri pred procesuiranjem.

Koliko se tokom formiranja vlasti promenio odnos moći i uticaja SAD i EU na Kosovu?

Bili su prvo izbori u Srbiji, pa na Kosovu, onda u EU. Proces nije prekinut, ali je išao veoma sporo. Zatim, dogodilo se zaoštravanje oko Krima i jasno je da će ukrajinska kriza trajati. Imali smo posetu Putina Beogradu, droniranje Srbije, ali i pozitivan potez dolazak Rame. Dogodila se i berlinska konferencija, zatim učestalo pozivanje balkanskih lidera, uključujući i Vučića, od Bajdena, Merkelove. Dakle shvatilo se da se usporavanjem stvorio prostor da bicikl padne, moraju da se okreću pedale. Trebalo je par meseci da ponovo EU i SAD, odnosno Berlin i Vašington, progovore jednim glasom. Taj glas je bio formiranje vlade po ranije dogovorenom modelu. Oni su dozvolili da se kriza produži, ali tačno do krajnjeg roka koji je pretio da pređe u nove izbore.

Ko su nam sada jači saveznici? Da li je to Nemačka koja forsira pregovore ili Rusija?

Još 2006. Koštunica i Tadić zajedno sa stručnjacima Jeremićem, Batakovićem i ostalima brže-bolje su pozvali Rusiju da blokira vetom rezoluciju na osnovu Ahtisarijevog plana. Da blokira proces u koji su oni ušli svojom voljom! Ko je prvi javno, kada je potpisivan sporazum o Južnom toku i privatizaciji NIS-a, rekao ovo je naša zahvalnost za podršku Kosovu? Pa Boris Tadić. Nije to rekao Putin! A stizali su znaci upozorenja. Prvo ne možemo da budemo veći Srbi od vas i rešavajte vi problem, mi ćemo vas pratiti. Šta se dogodilo? Ti ljudi koji ovde vrše funkciju, oni ne razumeju da 375 godina Rusija uporno gradi priču o Krimu. To je znanje iz srednje škole. Oni čak nisu čitali ni poljskog Senkijeviča ni ruske klasike. Oni ne znaju odakle je Ana Karenjina. Ne znaju ništa a vole Rusiju. Dakle, Rusija sve vreme koristi kosovski presedan da napravi sledeće presedane, u Gruziji, južnoj Osetiji i sada na Krimu.

A da li će Nemci i evropske kompanije naći zajednički interes da se Južni tok malo produži pa da bude istovremeno i Nabuko i Južni tok pod drugim nazivom - i to je sve u toku. Apsurd je da Beograd, koji se koprca, kako nikad nećemo priznati Kosovo, kako nema pravo Rama da to spominje, uošpte više nema moć da bilo šta odluči. Hoće li Kosovo biti u Skupštini UN zavisi od toga da li će Rusija prespavati tu sednicu. A to opet zavisi od toga da li će Amerikanci, a oni su u pitanju a ne Nemci, prespavati pitanje Krima.