Pregovori na proleće

Tanja Miščević uskoro će predstaviti svoj najuži tim stručnjaka sa kojim će od 21. januara nastaviti saradnju sa evropskom administracijom, nije vest, nego informacija bajata godinu dana. Još uvek, biranim istim rečima, poput ovih koje je i u intervjuu NIN-u s kraja prošle godine izgovorila direktorka Kancelarije za evropske integracije, najavljuje se skoro predstavljanje tima. Logikom iskustva prethodnih kandidata nagađa se da će glavni pregovarač biti ministarka bez portfelja zadužena za integracije Jadranka Joksimović. Bilo je okolnosti koje su objektivno mogle da uspore taj proces elementarne pripreme za razgovore o pregovaračkim poglavljima. Najobjektivniji među njima bili su izbori nakon kojih je valjalo imenovati državne sekretare - političke nameštenike u ministarstvima, koji bi trebalo da predvode timove za pregovore po poglavljima. Ali i izbori su prošli pre pola godine. Spori tempo sasvim je u skladu sa opredeljenjem nove Evropske komisije Žan Kloda Junkera da tokom njegovog mandata neće biti proširenja, ali je u neskladu sa neprekidnim optimističnim licitiranjem novog datuma za otvaranje prvog pregovaračkog poglavlja.

Nakon premijerne posete novog evropskog komesara za susedstvo i proširenje Johanesa Hana, koji rečju nije pomenuo rok za otvaranje prvog poglavlja, a posle davno prošlog juna i upravo isteklog oktobra, srpski establišment ne odustaje i najavljuje otvaranje prvog poglavlja do kraja godine. Licitiranje datumom, međutim, nema drugu funkciju do da baš kao i stalno pominjanje poglavlja 32, za Srbiju izdejstvuje šta joj je milo. Pozitivne kritike na mere u okviru poglavlja 32 - oblast finansijske kontrole - dale su vetar u leđa Miščevićevoj i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću da zagovaraju dobar start za Srbiju. U tome ih po ekonomsko-prijateljskoj osnovi podupire italijanska delegacija u telima Unije, ali nema vajde. Ma koliko puta reči decembar i poglavlje 32 ponovili pred kamerama, najranije u martu, kako NIN saznaje iz diplomatskih izvora u Briselu, članovi srpske vlade imaće priliku da nas obaveste da je prvo poglavlje u pregovorima sa EU otvoreno. I to baš jedno od onih na kojima nikada nije prestao da insistira Berlin.

Iako nije sve u savršenom redu ni u poglavlju 32, gde, recimo, pitanje javne uprave nije ni zagrebano, naši zvaničnici ga nameću jer su se u najvećem delu oblasti na koje se to poglavlje odnosi iz godine u godinu stvari pomerale unapred, objašnjava za NIN Nebojša Lazarević, direktor Centra za evropske politike. To poglavlje nije ni komplikovano, jer u njemu ima manje usklađivanja prava a više standarda, i verujem da će biti na spisku prvih poglavlja za otvaranje. EU voli da krene i sa nekim lakim poglavljem, koje unosi optimizam. Složenija poglavlja 23 i 24, na kojima je Komisija insistirala i u slučaju Hrvatske i Crne Gore, otvorena su tokom celog procesa, dok je 35 zahtev nemačkog parlamenta i od njega se neće odustati. Lazarević veruje da će ova četiri poglavlja biti otvorena prva.

Sadržaj kosovskog poglavlja, koje se u uobičajenim okolnostima odnosi samo na ostala pitanja, a u pregovorima sa Srbijom upravo najvećim delom na Kosovo, još uvek je nepoznat i za zvanični Beograd.
Prva poglavlja biće otvorena u kasno proleće ili rano leto 2015, a najverovatnije u vreme oko odlučivanja Evropskog saveta u junu, negira mogućnost da se pregovaračka poglavlja otvore do kraja ove godine i Nataša Vunš, ekspert Nemačkog saveta za međunarodne odnose za politiku proširenja EU. Uprkos nemačkom insistiranju na poglavlju 35, raste razumevanje da prekid dijaloga nije krivica Srbije nego posledica odugovlačenja konstituisanja vlade u Prištini.

Isti zahtev nemačkog Bundestaga ostao je još od decembra prošle godine kada je u jednom dugačkom i napetom danu ta zemlja popustila pa je Savet ministara usvojio pregovarački okvir za Srbiju, u kome se izraz sveobuhvatna našao na mestu pune normalizacije odnosa sa Kosovom (na kome je insistirala Nemačka). Kosovo je smešteno u jedno poglavlje umesto u svih tridesetak s obavezom Srbije da poštuje geografski okvir i ne zadire u južnu pokrajinu, a prva međuvladina konferencija zakazana je za naredni januar. Od tada Nemačka zahteva da u ranoj fazi pregovora, što u ovom trenutku znači na samom početku, kosovsko poglavlje 35, i što je uobičajeno za prijem balkanskih zemalja poglavlja 23 i 24, budu otvorena prva.

Srbiji je u trenutku usvajanja pregovaračkog okvira bilo bitnije da poglavlje o Kosovu bude jedno, a ne da svako zavisi od Kosova, ali je istina da to poglavlje može da koči pregovore o drugim, kaže Lazarević.
Naivni bi poverovali čak da je Nemačka ustuknula, a u stvari se od tog diplomatskog ustupka ogradila svim raspoloživim mehanizmima. Pregovaračkim okvirom Srbija se obavezuje da usklađivanje pravnih tekovina ne ugrožava normalizaciju odnosa sa Kosovom. Pitanje Kosova može da bude pokrenuto i u svim drugim poglavljima, kao što prioritetno poglavlja 35 može da zaustavi tok pregovora o drugim oblastima. Bez obzira na to što Srbija prihvata i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom tokom pregovora, inicijalni trenutak je odlagan skoro godinu dana. U međuvremenu, usklađivanje spoljne politike postaje sintagma koja postepeno preuzima frekventnost normalizacije odnosa, a nakon Hanove posete Beogradu i nova visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini podvukla je jedino potrebu da se Srbija progresivno uskladi sa spoljnom politikom EU. Zahtev koji se ne pominje je zapravo usklađivanje odluke o sankcijama prema Rusiji sa merama EU, pa je pravo pitanje da li će, u kontekstu ukrajinske krize, prekoredno, po hitnom postupku, i prva poglavlja u pregovorima sa Srbijom biti određena načelom još jednog izuzetka.

Države članice su gospodari procesa, a ne Evropska komisija i teško je pretpostaviti šta će ko da očekuje. Pregovori su uvek političke prirode i naravno da spoljna politika može da se nametne kao faktor koji presuđuje, objašnjava Lazarević.
Nataša Vunš smatra da pitanje Ukrajine dolazi kao dodatak na usvojene prioritete EU u pregovorima sa Srbijom, ali da neslaganje u vezi sa sankcijama Rusiji stoji kao kamen spoticanja između Beograda i Brisela. Iako se ova konkretna situacija nije mogla predvideti, EU je uvek bila zabrinuta zbog tesnih veza između Srbije i Rusije i malo je verovatno da će prihvatiti drugačiji odnos Srbije u politici prema Rusiji. U samom početku, otvaranje poglavlja odlagano je da bi se zamrznuo dijalog za Prištinom, ali odnedavno sankcije Rusiji blokiraju integracije Srbije. Međutim, oba ova razloga mogu dovesti do daljeg odlaganja procesa čak i do druge polovine naredne godine.

Euforija uspeha spoljne politike EU na primeru Briselskog sporazuma, vremenom je splasnula, kada se primena tog sporazuma pokazala neprimenljivom. I to ne samo zato što institucionalna kriza na Kosovu traje od juna i tako zaustavlja razgovore sa Beogradom, nego i zato što je, već godinu dana pre izbora na Kosovu, tempo primene tog sporazuma neprekidno spuštao nivoe očekivanja. Lazarević veruje da se Briselski sporazum i dalje knjiži kao jedan od retkih uspeha EU.

U međuvremenu, Srbija ničim nije potkrepljivala očekivanja da će otvaranje poglavlja nastupiti u trenucima kojim su licitirali srpski zvaničnici. Vunšova ne nalazi mnogo razloga za žurbu. Naprotiv. Ona kaže da je, čak i pošto se očekivanja da će otpor proširenju rasti nisu ostvarila, Junkerova Komisija poslala destimulišuću poruku da neće biti proširenja tokom ovog mandata. Ova izjava je potvrda očiglednog s obzirom na to da se nijedna zemlja kandidat nije ni nadala učlanjenju pre 2020. Ali otežava sprovođenje reformi i pomeranje u teškim političkim pitanjima kakva su, na primer, Kosovo ili Ukrajina, kada je zemlja kandidat svesna da narednih pet godina neće doneti nikakav značajan napredak.

Pravovremenost nikada nije bila odlika srpske političke vrhuške, ali se administracija koja Srbiju vodi put evropskih integracija čak i u tome učinila izuzetkom. Pravovremeno je svoj tempo priprema uskladila sa Junkerovim planom proširenja. A celogodišnje licitiranje datumom pretvorila je u prazno podgrevanje želje lakovernih evrofila.