Stabilni potresi

Foto Fonet/Nenad Đorđević

Ivica Dačić svakako nije čovek koji ne voli da bude u centru pažnje, ali bi uprkos karakteru kozera (u pokušaju) verovatno rado izbegao onu pozornost koju poslednjih dana privlači.
Najmanje je tu, naime, reč o javnom ismevanju njegovog talenta za jezike, ovoga puta posredstvom video-klipa Kako je Ivica Dačić zasmejao učesnike konferencije u Briselu, čija popularnost na internetu preti da pomuti blistavu slavu snimka Znači kale, znači brdo. U daleko oštrijoj konkurenciji su dve druge teme koje su, da zlo bude gore, u nekim teorijama dovedene u vezu: jedna je hapšenje Gorana Perčevića, nekadašnjeg člana, a potom važnog finansijera Socijalističke partije Srbije, koje je reanimiralo poznate spekulacije o čudnim finansijskim aranžmanima ljudi iz Dačićevog okruženja (mada se o čuvenom koferčetu, povezivanim s njim lično, ovog puta nije mnogo govorilo). Premijer Aleksandar Vučić je, doduše, izrazio uverenje da to s njegovim glavnim koalicionim partnerom nema veze, ali, što bi rekao Ivo Andrić, sumnja kad se jednom rodi, ne poznaje granice.

Druga nezgodna priča takođe je započeta ranije, ali je, što zbog afere Perčević, što zbog izjava Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića, ponovo postala atraktivna reč je o navodnoj Vučićevoj nameri da se Dačiću zahvali na saradnji i na teren izvede nove igrače. Što, samo po sebi, možda i ne bi bilo toliko strašno da nije raznih poučnih iskustava o sudbinama ljudi nakon pada s vlasti.

Teorija o navodnom planu za promenu koalicionog partnera, i to baš zbog Dačića, lansirana je s obrazloženjem da u nekim, prvenstveno zapadnim krugovima, nije previše dobrodošla ideja da, usred ukrajinske krize, na mesto predsedavajućeg OEBS-a dođe čovek koga deo političke i druge javnosti vidi kao rusku kartu u Srbiji. U toj priči, prvi viđeni kandidat za funkciju ministra inostranih poslova Srbije, a samim tim od 1. januara i predsedavajućeg OEBS-a, bio je Boris Tadić, bivši predsednik Srbije za koga se veruje da ima dobre veze u svetu, ali i da ima izrazite ambicije na međunarodnom planu. Posle nedavne sednice Glavnog odbora Liberalno demokratske partije, pojavio se još jedan potencijalni kandidat, lider te stranke Čedomir Jovanović: Sa LDP-om u Vladi Zakon o radu bi dobio svoj puni smisao, jer bi iza njega stajao neko kompetentniji od Vulina, a na međunarodnom planu Srbiju bi predstavljao neko ko može da kaže više od o, sole mio, poput Dačića tako je glasila Jovanovićeva projekcija budućnosti koja je protumačena kao nuđenje i dovela do njegovog potonjeg demantovanja teze da se svojom izjavom definitivno uparkirao u red onih koji stoje pred Vučićevim vratima.

Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma, međutim, ne veruje da je, bar što se tiče izazivača koji ne propuštaju priliku da kritikuju SPS i njenog lidera, Dačić u bilo kakvoj opasnosti, s obzirom na njihovu trenutnu političku snagu koja se ne može nazvati relevantnom. On, međutim, vidi druge razloge zbog kojih bi se Dačić mogao brinuti pre svega u činjenici da je premijer Vučić najavio rekonstrukciju Vlade u januaru. A tada, ističe, dolaze na naplatu prvi takozvani reformski potezi, među kojima se vidi samo smanjivanje penzija i delimično plata u javnom sektoru. Milivojević podseća da, recimo, penzioneri, koji će se sledećeg meseca suočiti sa bitno stanjenim budžetom za preživljavanje, realno, usled pada dinara, većim od deset procenata, čine ogroman deo biračkog tela i to ne samo SPS-a, već u još značajnijoj meri SNS-a. I još podseća da se, u ne tako davnom martu, Vučić zaklinjao da su penzioneri poslednji koje će dotaći bolne mere - da bi se ispostavilo da su bili prvi na listi.

Premijer nema hrabrosti da začeprka u partijske uposlenike u javnom sektoru, kaže Milivojević, a koliko je to važna tema najbolje se vidi iz NIN-ovog istraživanja objavljenog u prošlom broju, iz koga proizlazi da je rast mase zarada u javnom sekotru, do koga je dovelo povećanje broja činovnika, uprkos zabrani, ravan polovini ušteda od smanjenja penzija. Pokazaće se da Vlada nije ispunila ono što je obećala, a za to neko mora da bude kriv, kaže Milivojević. On, međutim, ne veruje da će u ovom izvlačenju to biti neko od naprednjaka, kao što su ministri-potpredsednici stranke Zorana Mihajlović, Bratislav Gašić ili Nikola Selaković.

Krivac može biti SPS, ali ne verujem u frontalni raskid sa socijalistima, koji svoju svrhu vide u opstanku na vlasti, kaže sagovornik NIN-a koji očekuje da će žrtva biti neko od ministara sa liste SPS-a. Milivojević ne isključuje potpuno mogućnost da to bude lično Dačić, ali varijantu da to ipak bude neko od njegovih saradnika podržava ista teorija od koje je sve krenulo ona o mestu predsedavajućeg OEBS-a. Od momenta lansiranja te verzije, naime, proteklo je previše vremena i trenutak preuzimanja predsedavanja se približio, pa bi smena mogla izazvati potres koji Vučiću u ovom trenutku nikako nije potreban. Naprotiv očajnička potreba da se odnekud namakne nekakva investicija traži upravo suprotno unutrašnju stabilnost i što više optimizma u domaćim redovima.

Sve to, međutim, ne znači da će se obećana rekonstrukcija završiti samo smenom nekog ministra iz SPS-a, veruje Milivojević, koji misli da, bez obzira na sudbinu kadrova socijalista, ne bi trebalo isključiti mogućnost ulaska nekih ljudi iz stranke Borisa Tadića ili ljudi bliskih Čedomiru Jovanoviću, a da to ne bude zamena Dačića. A time bi, dodaje, Vlada dobila na kratkoročnoj stabilnosti.

Upravo u kontekstu potrebe za stabilnošću verovatno valja čitati i kontradiktorne reakcije Aleksandra Vulina, koji je, zbog puštanja Vojislava Šešelja, osuo kritike na račun Haga i Amerike i založio se za promenu spoljne politike, i samog Vučića, koji je nekadašnjem šefu zaželeo dobro zdravlje. Time je zadovoljeno i originalno Vučićevo biračko telo, što je sada, reklo bi se, u nadležnosti Vulina i pojedinih medijskih satrapa, ali i premijerovi novi istomišljenici i saradnici na putu ka Briselu. A reklo bi se da se spisak zadovoljnih tu ne završava. Milivojević, naime, primećuje da Šešelj pravi jasnu distinkciju između Vučića, koji mu jeste protivnik, ali ga ne dira i Tomislava Nikolića, koga diskvalifikuje i u ljudskom i u političkom smislu. Šešelj nema kapacitet da otvori front sa obojicom. Jednostavnije je da otvori front protiv Nikolića, uz podršku Vučićevih medija, što relaksira i Vučića. To je neka vrsta nepotpisanog sporazuma između njih, koji Vučiću omogućava da ne rasplinjuje svoje snage, kaže Milivojević, dodajući, međutim, da to što Šešelj sada ne otvara priču o Vučiću ne znači da to neće učiniti kasnije.

A kasnije će doći na red i druge neprijatnosti, poput odlučivanja između EU i Rusije. Dolaze i novi ekonomski problemi, izazvani, recimo, očekivanim poskupljenjima, među kojima je poskupljenje benzina usled uvođenja akciza i to upravo u vreme kad u uređenom svetu gorivo pojeftinjuje. Nedavno iskustvo sa Albanijom, Hrvatskom i Crnom Gorom podseća i na opasnost od izbijanja neočekivanih problema u oblastima u kojima je bio zabeležen napredak. Advokati i dalje štrajkuju, tajming otvaranja pregovaračkih poglavlja sa EU je neizvesan... I zato, kad se sve sabere, okrene i obrne, ispada da stabilnost u ovom trenutku mora biti osnovni cilj Vlade. Ali, ispada i nešto drugo: da je ključna reč u celoj priči kratkoročnost.