Kako stranka kaže

Foto Oliver Bunić

I pre nego što su seli za zajednički sto, srpski poslanici, članovi prošle nedelje formiranog Ekonomskog kokusa u domaćem parlamentu, složiće se u jednom - da je teško očekivati dogovor oko strateških reformi i najvažnijih ekonomskih zakona. Ipak su oni, bez obzira na interese privrede i države, članovi svojih političkih partija. I u kokusu, kao i u parlamentu. I bez ikakve sumnje, šta god mislili o nekom zakonskom rešenju ili amandmanu, glasaće onako kako to partija odluči.

Ne mislim da ćemo postići usaglašavanje oko značajnih i sistemskih rešenja i predloga zakona, ali postoji toliko manje značajnih i javnosti vidljivih propisa koji koče funkcionisanje privrede i iziskuju troškove. Oko toga ćemo se lako složiti, kaže za NIN Ivan Jovanović, član Ekonomskog kokusa i poslanik opozicione Demokratske stranke, odgovarajući na pitanje kako će Ekonomski kokus funkcionisati ako smo prilikom usvajanja Zakona o radu ili rebalansa budžeta bili svedoci dubokih neslaganja u skupštinskoj sali.

Poslanici, članovi prvog kokusa formiranog u srpskoj Skupštini, ne spore da se od njih ne može očekivati da glasaju mimo odluke stranke kojoj pripadaju, ali veruju da će intenzivnijim i češćim kontaktima sa privredom pomoći da se neke od zamerki privrede ipak otklone. Nameravaju, kažu, da razgovaraju sa svim privrednim delegacijama i udruženjima, saslušaju njihove zamerke i probleme, i u skladu sa tim, probaju da dogovore i iniciraju izmene određenih zakonskih propisa. Pa i da svoje stranačke kolege ubede da je takva promena u interesu svih.
Naš prvi položen ispit biće onda kada obezbedimo da svi poslanici u parlamentu, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju, glasaju za zakonski predlog ili amandman koji predloži kokus i u najboljem je interesu srpske privrede, kaže za NIN Aleksandra Tomić, poslanica vladajućeg SNS-a i dodaje da će biti teško postići konsenzus, ali da se svi moraju truditi da se to ipak desi.

Ne verujem da postoji politička partija koja je protiv razvoja i rasterećenja privrede. Naravno da postoje i stvari oko kojih se nećemo složiti, ali činjenica da su poslanici svih partija u parlamentu pristali da budu članovi kokusa, govori da moramo postići minimum konsenzusa o onome što privredi olakšava poslovanje i smanjuje troškove, optimističan je Vladimir Marinković, predsednik Ekonomskog kokusa i poslanik SDPS, uz napomenu da se odluke u kokusu ipak donose većinom.

Marinković za NIN kaže da je Ekonomski kokus i prilika da se od privrednika čuju zamerke na zakonodavni okvir, ali i šansa da ubuduće sam kokus kreira i predlaže zakone koji su u interesu domaće privrede. Zašto ovo ne bi bila prilika da promenimo praksu koja se odomaćila u našem parlamentarnom životu, a to je da zakonski predlozi uglavnom dolaze od izvršne vlasti.

Inače, Ekonomski kokus formiran je krajem prošle nedelje, čini ga 12 poslanika iz svih političkih stranaka, a inicijativa za njegovo formiranje došla je ne od partija i poslanika, već od privrednih udruženja i međunarodnih institucija.
Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a kaže za NIN da su ideju za formiranje kokusa dobili prilikom posete SAD. Kokus znači dogovor poslanika u parlamentu da iznutra zastupaju određeno stanovište oko kojeg su usaglasili stavove, a koje mogu da argumentuju. Tamo se to pokazalo kao izuzetno efikasna zagovaračka platforma, kaže Jovanovićeva i dodaje da će NALED i Internacionalni republikanski institut, kao inicijatori formiranja kokusa, dostavljati članovima ovog tela analize, izveštaje, istraživanja i preporuke privrede, kako bi poslanici na osnovu argumenata i pouzdanih izvora izgradili mišljenje i stavove o manjkavostima poslovnog ambijenta. Suština je da svi članovi kokusa u SAD glasaju zajedno za rezolucije ili amandmane koji zastupaju interese tog kokusa. Česta je praksa da se dogovore da će članu Kongresa koji glasa isto kao kokus da pomognu na nekom drugom, za njega značajnom pitanju, ističe Violeta Jovanović.

Srpski parlament je ipak nešto drugo. Prvi parlamentarni kokus neće biti lobistički, nalik onim američkim, niti se od njegovih članova može očekivati tvrda bitka za zakone i amandmane koji bi privredi olakšali teško breme. Niti se poslanici smeju usuditi da glasaju mimo stranačke odluke. Dobro će zato biti ako kokus doprinese da bar neki od nameta i propisa koji privredi zadaju glavobolju bude promenjen ili ukinut.

Hokus, pokus, kokus

Kada je domaća privreda u pitanju jedna stvar je postala zakonomerna: što god su se više predstavnici vlasti zaklinjali u nju i trudili se da joj pomognu, stanje u privredi je bivalo sve gore. Pošto je svaki konstruktivni predlog privrede odbijen u poslednjih 13 godina, privrednici su se iz očaja obraćali Deda Mrazu, molili Vladu da više ne pomaže, jer je stanje, što je više pomagala, bivalo sve gore i gore.
Zakon predviđa da Vlada može da formira Privredni savet malih i srednjih preduzeća i preduzetnika koji radi na poboljšanju uslova poslovanja i zastupa interese domaće privrede. On nikad nije zaživeo. Socijalno ekonomski savet se pretvorio u potpunu farsu, jer ga čine dva člana sindikata (od kojih jedan nikad nije dokazao reprezentativnost) i Unija poslodavaca, koja nikad nije ispunila uslove za reprezentativnost. Privredne komore su organizovane po parakomunističkom sistemu s privilegovanim obaveznim članarinama. Sve puki izvršioci omiljene vlasti. Lišeni svakog institucionalnog uticaja privrednici su formirali desetine privrednih komora, udruženja i klastera koja su pokušavala da izvrše minimum demokratizacije industrijskih odnosa kako bi uslove poslovanja učinili što povoljnijim zarad interesa privrede, države i građana. Zalud. Više udruženja rezultiralo je sve manjim uticajem na vlast.
Umesto zakonom predviđenih institucija, formirani su nacionalni, revijalni privredni saveti bez ikakvih institucionalnih uporišta. Pompezno su najavljivani i tiho nestajali bez ikakvih efekata što je i bila namera vlasti. Ako se za uticaj nije izborilo 220.000 preduzetnika i 100.000 privrednih društava, jesu predstavnici krupnog kapitala, domaćeg i stranog, preko svojih brojnih udruženja. Uostalom, kome treba prosjak na veselju? Domaća privreda je pretvorena u protočni bojler iz koga država i javni sektor uzimaju koliko god hoće. Ono što pretekne, ako pretekne, uzmu banke preko visokih kamata.
Domaćim firmama namenjena je finansijska agonija koja će bivati sve dublja i bolnija. Ko može da preživi sa ovakvim poreskim opterećenjima,sa 350 parafiskalnih nameta, sa ogromnom sivom ekonomijom, sa faraonskim ignorisanjem svake inicijative privrednika...
Sudbina novog ekonomskog kokusa u Skupštini Srbije je poznata. I oni će nastaviti da pišu po vodi velike fraze bez stvarnih rezultata. Odlučuju oni za koje je privreda nepoželjna skupštinska tema.