Obamine tajne

Foto AP

Za nekoga ko je dobio Nobelovu nagradu za mir, Barak Obama ispoljava neobično mnogo odlučnosti kada je reč o održavanju SAD na poziciji globalnog policajca.
Kako saznaje NJujork tajms, proteklih nedelja je potpisao tajnu naredbu kojom je proširio američku vojnu misiju u Avganistanu na još godinu dana, iako je sredinom tekuće godine bilo odlučeno da se iz ove azijske zemlje povuče 22.200 američkih vojnika i da njihova brojnost ostane na oko 9.800.

Preostali vojnici je trebalo da obučavaju avganistanske snage i da rade na hvatanju ostataka Al kaide, čijih pripadnika, prema nekim saznanjima, u ovoj državi ima oko 40. Prema novoj odluci, američke snage će nastaviti misije protiv talibana, Al kaide i drugih ekstremista, a važno zaduženje biće i pomaganje avganistanskoj vladi da eliminiše radikalni islamizam na ovom politički trusnom području.

Kako saznaje NJujork tajms, kontroverzna odluka je doneta nakon duge i žučne debate između dve struje u Obaminoj administraciji. Prva, okupljena oko njegovih civilnih pomoćnika, tvrdila je da predsednikovo obećanje o povlačenju treba po svaku cenu održati, delom sigurno i zbog sve bližih predsedničkih izbora 2016. i mogućnosti da demokratama Avganistan bude ono što je republikancima bio Irak poslednji ekser u kovčegu političke dominacije u domaćim okvirima.

S druge strane, predstavnici Pentagona su tvrdili da zadatak američkih trupa još nije okončan i da je nebezbedno i neodgovorno prepustiti političku i vojnu situaciju sticaju okolnosti i nejakoj avganistanskoj vladi. Tajna odluka pokazuje da je potonja struja prevagnula, a vrlo bremenit argument bila joj je pojava i jačanje Islamske države, koja je u junu s lakoćom porazila iračke snage i osvojila nekoliko važnih strateških centara poput Tikrita i Mosula. Bojazan da će se nešto slično dogoditi i u Avganistanu ujedinila je, začudo, sve republikanske, ali i pojedine demokratske zvaničnike, pa se čini da nikada nije postojao toliko stabilan konsenzus oko toga treba li vršiti intervencije na Bliskom istoku ili ne.

Nastavak američke misije u Avganistanu omogućen je i olakšan okončanjem višemesečne krize nakon tamošnjih predsedničkih izbora, kada je na čelo države konačno stupio Ašraf Gani, veliki pobornik stranog prisustva na avganistanskom tlu. Tajnovito poput američkog predsednika, ukinuo je zabranu noćnih racija nakon što je Obamina odluka dospela u javnost, što znači da će avganistanske snage, pomognute američkim, ubuduće mirno moći da vršljaju ljudima po kućama, kada kog požele ili procene da je potrebno.

Potpuno očekivano, ne dele svi Avganistanci Ganijev entuzijazam. Koliko je Obamina odluka bila usvojena tiho i mimo očiju javnosti, toliko je neimenovani bombaš samoubica bio posve eksplicitan u ispoljavanju svog stava. Aktivirao je eksploziv na jednoj odbojkaškoj utakmici, ubio 50 osoba i oko 60 njih je ranio, i to istog dana kada je avganistanski parlament izglasao sporazum sa SAD o ostanku američkih i NATO trupa. Reč je o jednom od najtežih napada na civile u Avganistanu u poslednjih nekoliko godina, i, nije isključeno, prvom u novom nizu iskazivanja nezadovoljstava.

Kako tvrde za NIN u Savetu Evropske unije, ovakve incidente je neophodno posmatrati i analizirati ponaosob.
Ne bi bilo pametno izolovane napade ocenjivati kao pojedinačne forme nekakvih terorističkih zavera. Kako je pokazalo istraživanje o pojedinačnim napadima koje je sproveo Rafaelo Santuči iz Međunarodnog centra za istraživanje radikalizacije i političkog nasilja, svega nekolicina napadača iz uzorka analize je nedvojbeno bila u sprezi s nekom terorističkom organizacijom. S druge strane, u nekim slučajevima su bile potvrđene veze čak i s njihovim vođama, predočava jedan zvaničnik.

Istovremenost sporazuma Avganistana i SAD i ovog krvavog pira, međutim, gotovo sama odgovara na pitanje da li je bio nasumičan ili precizno planiran. Gotovo da je svejedno da li ga je izveo taliban, kako spekulišu američki mediji, ili pripadnik neke druge terorističke organizacije. Nažalost, nagoveštava i odgovor na pitanje hoće li ih biti još, što, doduše, ne bi trebalo nikoga da iznenadi samo prošle godine u Avganistanu su se dogodila 1.144 teroristička napada u kojima je 3.111 ljudi izgubilo život.
I, kao što akcija obavezno izaziva reakciju, koja, pak, postaje zasebna akcija, pitanja da li je terorizam uzrokovao rat protiv terora ili je rat protiv terora doveo do jačanja terorizma na Bliskom istoku ostaju otvorena.

Bilo kako bilo, misija NATO i savezničkih trupa u Avganistanu je otpočela nakon napada na kule bliznakinje u septembru 2001. godine. NJeni ciljevi bili su da se skloni tamošnji talibanski režim, da se Al kaida raskrinka i da se njen osnivač i lider Osama bin Laden uhapsi ili ubije. Talibani su gotovu svu moć u Avganistanu izgubili već u novembru, a Osama bin Laden je ubijen 10 godina kasnije. Al kaida je nakon smrti lidera značajno oslabila, pa se njeno delovanje s vremenom svelo na napade mahom razjedinjenih terorističkih ćelija i pojedinaca. Zato tvrdnja Obamine administracije da njihova glavna misija još nije okončana i izaziva podozrenje