Nahranite zube

Foto shutterstock

Zubi su veoma osetljivi na različite uticaje od kojih zavise njihov oblik, veličina i struktura. Poremećaji ishrane ponekad ometaju samo pojedine faze razvoja, što se manifestuje nicanjem zuba poremećene strukture, boje, čvrstine i oblika. Zbog toga je tokom izgradnje zuba ishrana veoma značajna, a posebnu pažnju treba posvetiti mineralima jer je njihov uticaj na razvitak zuba velik. Među najvažnije minerale za zube spadaju kalcijum, fosfor, magnezijum i fluor.

S druge strane, vitamini su posebno važni i bitni za izgradnju desni, potpornog aparata zuba, a proteini i masti za izgradnju organskog matriksa zuba. Dnevne potrebe proteina za decu do 3 godine iznose 0,9 grama po kilogramu telesne težine, a za vreme trudnoće i dojenja, ženama se preporučuje dodatnih 6 grama proteina dnevno.
Potrebe za kalcijumom iznose od 0,5 do 1,5 grama dnevno, u zavisnosti od uzrasta, s tim da u drugoj polovini trudnoće i kod dojilja optimalna dnevna doza dostiže 2 grama.

Što manje kalcijuma, to više karijesa

Zub je po svom sastavu najvećim delom hidroksilapatit, što znači da se sastoji od kalcijuma i fosfora. Kalcijum se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, u konzervama ribe sa kostima, zastupljen je u vodi za piće i u zelenom lisnatom povrću. Bioraspoloživost kalcijuma iz zelenog lisnatog povrća je smanjena, jer sadrži oksalnu kiselinu.
Kalcijum učestvuje i u procesu kontrakcije mišića, neophodan je za normalan srčani rad, učestvuje u izgradnji kostiju i zuba. U toku celog života vrši se mineralizacija kostiju kalcijumom i remineralizacija u zavisnosti od količine kalcijuma u krvi. Međutim, kalcijum koji je jednom ugrađen u dentinu zuba, u njegov unutrašnji sloj, ne vraća se u cirkulaciju, već se višak kalcijuma izlučuje iz organizma. Kod osoba koje imaju kamen ili pesak u bubrezima, kao i kod osoba koje imaju povećanu količinu vitamina D u telu, postoji opasnost od taloženja kalcijuma.
Višak kalcijuma u telu remeti resorpciju cinka, gvožđa i magnezijuma. Ranije se smatralo da je neophodan dnevni unos kalcijuma i fosfora u odnosu 1:0,8, jer takav odnos postoji u majčinom i kravljem mleku, ali je u međuvremenu utvrđeno da je unos optimalnih količina kalcijuma i fosfora važniji od brojčano jasno utvrđenog odnosa.
Za pravilnu resorpciju kalcijuma i fosfora neophodna je kisela sredina u želucu, vitamin D, kao i ishrana bogata proteinima. Deficit kalcijuma u toku razvoja zuba može dovesti do pojave neravnih površina i tamnije boje zuba, i učiniti ih osetljivijim za nastanak karijesa. Ovo stanje se zove hipoplazija zuba.

Jedite džigericu, jaja, mahunarke, orahe i ribizle

Fosfor se nalazi u mleku, jajima, mahunarkama, orasima, ribizlama, malinama, mesu, džigerici i puteru od kikirikija. Neophodan je u procesu razmene energije između ćelija u telu, za nervnu aktivnost, srčanu radnju. Depo fosfora se nalazi u kostima, kao i u genetskom materijalu svake ćelije. Između ostalog, ovaj mineral je značajan jer deluje protiv alergija. Povećana količina kalcijuma smanjuje resorpciju fosfora, dok vitamini A, D i F pospešuju resorpciju fosfora.

Magnezijum je sastavni deo koštanog skeleta, ali i mekih tkiva. Dnevne potrebe iznose 6 miligrama po kilogramu telesne težine. Na primer, za žensku osobu tešku 50 kilograma, neophodno je 300 mg magnezijuma. Za muškarce je u proseku neophodno 400-420 mg magnezijuma dnevno. U toku rasta, bavljenja sportom, trudnoće i dojenja, potrebe za magnezijumom se povećavaju.

Ovaj oligoelement se izlučuje putem znojenja i mokraće. Magnezijum se nalazi u vodi za piće koja je bogata mineralima, u povrću zelene boje, kao i u mahunarkama. Smatra se da je zemljište postalo siromašno ovim mineralom i da je tokom poslednjih godina količina magnezijuma u namirnicama smanjena, pa se preporučuje da se uzimaju dodaci ishrani.

Magnezijum učestvuje u procesu metabolizma ljudskog organizma, pospešuje peristaltiku creva, u srčanom radu, za normalnu funkciju nerava i pomaže ugradnju kalcijuma u koštana tkiva i zube. Manjak magnezijuma u toku razvoja zuba dovodi do pojave defektne gleđi (spoljašnjeg sloja zuba), stvara se nekvalitetan dentin, dok se u središtu zuba stvaraju grudvice kalcijuma koje remete normalnu fiziologiju zuba. Takvi zubi sa smanjenom odbrambenom funkcijom i smanjenom mogućnošću remineralizacije lakše se kvare.

Brojne studije su dokazale da je fluor veoma važan mineral - oligoelement u izgradnji zuba. U Švedskoj postoje vodovodi koji fluorišu vodu za piće i to 1mg po 1 litru, dok se količina fluorida u vodi kod nas kreće oko 0,3 miligrama po litru.

Zubi koji sadrže optimalnu količinu fluora u svojoj kristalnoj rešetki otporniji su na nastanak karijesa i dejstva kiselina. Fluor potpomaže remineralizaciju zuba, tj. ugrađivanje kalcijuma i fosfora u kristalnu rešetku površinskog sloja zuba gleđi.

U početnoj fazi nastanka karijesa (macula alba), dok se još nalazi u spoljašnjem sloju zuba, moguće je stopirati zubni kvar upotrebom fluorida. Zastupljena je mogućnost fluorizacije kuhinjske soli i mleka. Postoje endemska područja gde je količina fluorida u vodi povećana, kao što je Vranjska banja. U tom području dolazi do pojave fluoroze zuba, tj. prebojenosti, pa su zubi braonkastožućkasti.

Manjak fluora treba nadoknaditi

Kako bismo obezbedili optimalnu dnevnu količinu fluorida, neophodan je stručni nadzor stomatologa. Potrebe fluorida zavise od godina starosti deteta, od količine fluorida u vodi za piće, količine fluorida u zubnoj pasti, kuhinjskoj soli, mleku i gumama za žvakanje. Preporuke su da se posle druge godine života do šeste godine, počne sa upotrebom tabletica natrijum-fluorida u dozi od 0,25 mg. Nakon šeste godine doza se povećava na 1 mg u zavisnosti od stanja zuba. U stomatološkim ordinacijama je moguća primena visokokoncentrovane doze fluorida sa koncentracijom nekoliko puta višom od uobičajene 11 000 ppm u jednom gramu gela kako bi se zubi zaštitili od nastanka karijesa.

Inače, na tržištu postoje i tečnosti za ispiranje usta sa fluoridima koje se mogu upotrebljavati nekoliko puta dnevno, kako bi se zubi zaštitili od štetnog dejstva kiselina u ustima. Zubne paste sadrže fluoride u različitim oblicima kao što su natrijum fluorid i aminofluorid. Smatra se da aminofluorid ima veću bioraspoloživost u odnosu na natrijum fluorid. Od momenta kada zub nikne, njegov spoljašnji sloj, gleđ, podložan je procesima demineralizacije i remineralizacije. Ukoliko se fluor stalno unosi, putem pasti za zube, tečnosti za ispiranje usta, vode i ostalo, prevagnuće procesi remineralizacije u odnosu na demineralizaciju, što doprinosi zdravlju zuba, koji su otporniji na kvarenje.