Bez vitamina nema lepog osmeha

Dnevna potreba za vitaminom A odraslih osoba je oko 5.000 i.j, kod dece do prve godine života 1.500 i.j, do sedme godine života 2.500 i.j, a posle sedme godine života 4.500 i.j. Trajni deficit ovog vitamina dovodi do kasnijeg nicanja zuba koji su krti i podložni nastanku karijesa. Vitamin A je važan za vid, snažan imunitet, regeneraciju kože i održavanje integriteta sluzokože. Vitamin A se koristi u terapiji kožnih oboljenja, za prevenciju bora i staračkog slepila. Nalazi se u jajima, džigerici, mleku, zelenom lisnatom povrću, povrću i voću žute i narandžaste boje.
Vitamin A se proizvodi u jetri. Ona predstavlja depo iz kojeg se po potrebi oslobađa optimalna količina ovog vitamina.

Vitamin C povećava otpornost

Vitamin C utiče na razvoj potpornog aparata zuba ali i na razvoj tvrdih zubnih tkiva. Dnevne potrebe za decu iznose 30 do 90 miligrama, za trudnice 100-150 miligrama, a za odrasle 75 miligrama. Višak vitamina C se izlučuje putem mokraće i neophodno ga je svakodnevno unositi. Ne postoji mogućnost predoziranja vitaminom C. Rastvara se u vodi i osetljiv je na visoke temperature. Ukoliko za vreme razvoja zuba postoji konstantan deficit ovog vitamina, desni postaju osetljive, što otežava održavanje higijene i olakšava nastanak karijesa.

Šumeće tablete vitamina C 900 mg, su prijatnog ukusa i savršen dodatak ishrani. Vitamin C se nalazi u citrusnom voću, ananasu, paprici, paradajzu... Neophodan je za funkcionisanje svih ćelija u organizmu, utiče na imunitet, resorpciju gvožđa, kalcijuma, magnezijuma i fosfora.

Dnevne potrebe za vitaminom D kod dece iznose 400 i.j, kod trudnica i dojilja 600 800 i.j, a kod odraslih 300 do 600 i.j. Deficit vitamina D izaziva hipoplaziju gleđi i odloženo nicanje zuba. Ovaj deficit se odražava i na kostima čitavog tela, pa i na kostima vilice. Deca majki koje nisu unosile dovoljno vitamina D rađaju se sa rahitisom, deformisanim grudnim košem, nogama u obliku slova O i X i nepravilno razvijene vilice. Gornja vilica je uska sa podignutim nepcem, što se u stomatologiji naziva Gotsko nepce, dok je donja vilica proširena, što remeti normalan kontakt gornjih i donjih zuba.

Vitamin D se sintetiše u ljudskom organizmu iz provitamina D pod dejstvom sunčevih zraka. Ukoliko postoji sumnja na nedostatak vitamina D, lekar na osnovu laboratorijskih analiza može da propiše trudnici, detetu i odraslim osobama AD kapi. Vitamini A i D se rastvaraju u mastima i ne izlučuju se iz tela poput vitamina C, već se talože. Prekomerna količina vitamina A i D može dovesti do ozbiljnih poremećaja u organizmu - pojačane žeđi, gubitka apetita, opstipacije i dijareje, a ukoliko duže traje, do povećane količine kalcijuma u krvi i taloženja ovog minerala u krvnim sudovima i organima, što je praćeno razmekšavanjem kostiju, stanjem šoka i kome.

Pljuvačka ima zaštitnu ulogu

Vitamini grupe B nemaju značajnijeg uticaja na razvoj zuba, ali zato utiču na razvoj desni i sluzokože usta. Dnevne potrebe za vitaminima B grupe se povećavaju u trudnoći, pogotovu za vitaminom B 9 folnom kiselinom, gde se potrebe udvostručuju. Kako bi se potrebe za ovim vitaminima nadoknadile, dovoljno je uzeti jednu tabletu polivita B dnevno, koja sadrži kompleks vitamina B u optimalnom odnosu. U hrani vitamini B grupe se nalaze u žitaricama, džigerici, zelenom lisnatom povrću, voću.
Vitamin E utiče na sastav pljuvačke koja ima zaštitnu ulogu u ustima. Nalazi se u ulju pšeničnih klica u svim uljima, mastima, koštunjavom voću. Vitamin E je poznat kao jak antioksidans, štiti telo od dejstva slobodnih radikala, a potrebe za njim rastu u trudnoći.

Vitamin K je veoma važan za jačinu kapilara desni i sprečava njihovo krvarenje. Nalazi se u zelenom lisnatom povrću, u kakau, mesu, crnoj čokoladi.
Vitamini E i K su rastvorljivi u mastima i ne treba ih uzimati kao dodatke ishrani bez lekarske preporuke.

Sekutići niču oko osmog meseca

Nicanje mlečnih zuba počinje u osmom mesecu nakon rođenja, sa odstupanjem od dva do tri meseca, ali ima i beba koje prvi zub dobiju već sa četiri meseca. Najpre niču donji centralni sekutići, a kod neke dece gornji centralni sekutići. Nakon donjeg centralnog sekutića niče donji bočni sekutić, pa gornji centralni sekutić, sledi gornji bočni sekutić, potom niče prvi donji molar, pa prvi gornji molar, tek onda niče donji očnjak, za njim i gornji i na kraju niču drugi molari, donji, pa gornji. Nicanje mlečnih zuba se završava u 30. mesecu života, 2-3 meseca ranije ili kasnije od navedenog perioda. Mlečna denticija ima 28 zuba, dok stalna ima 32 zuba. Razlika je u tome što mlečna denticija ne sadrži premolare.

Povećana produkcija pljuvačke, smanjen apetit i nesanica su tipični znaci da je nicanje zuba počelo, a neke deca pate i od povišene temperature, razdražljivosti, dijareje, nesanice i bolova. Tada beba gura u usta razne predmete i prstiće.

Nicanje zuba je neprijatno

Kako je nicanje zuba prirodni, biološki proces čiji mehanizam nije do kraja razjašnjen, svako dete različito reaguje. Smatra se da je faza kada zub prolazi kroz kost bolnija od faze kada prodire kroz desni. Tokom prolaska zuba kroz viličnu kost, smenjuju se procesi razgradnje i remodelacije vilične kosti.
Iznad krunice zuba ćelije koje se nazivaju osteoklasti razgrađuju kost, a ispod nje ćelije koje se nazivaju osteoblasti remodeluju viličnu kost. Zub prodire ka griznoj površini stvarajući blagi otok na desnima. Mehanizam nastanka otoka se objašnjava poremećajem tkiva desni tokom prodiranja krunice zuba kroz viličnu kost i desni. Usled dejstva bakterija u usnoj duplji dolazi do zapaljenja sluzokože na tom mestu, a koje se kasnije širi na ostalu sluzokožu usne duplje što izaziva bol, povišenu temperaturu, nesanicu i nervozu.

Nakon šest meseci od rođenja, beba gubi imunitet koji je stekla od majke, tako da često prve infekcije dolaze udruženo sa nicanjem zuba. U toku nicanja zuba posebna pažnja mora biti posvećena higijeni, što podrazumeva često pranje predmeta koje beba stavlja u usta i pranje ruku. Nicanje zuba je fiziološki proces, a ne bolest koju treba neminovno lečiti. Bolovi se mogu ublažiti hlađenjem predmeta koje beba gricka, kao što je gumeni prsten, masiranjem vrhova bebinih prstiju (jer se tu nalaze nervni završeci koji regulišu bol u vilici) i upotrebom nekog od gelova poput kamistad bebi gela (Kamistad Baby gel).

On se sastoji od ekstrakta kamilice, bez šećera je i prijatnog je ukusa meda. Kamistad bebi gel hladi i umiruje iziritiranu sluzokožu desni.
Pored lokalnog sredstva za ublažavanje simptoma nicanja zuba, u slučajevima visoke temperature, po savetu lekara, bebi treba davati febricet sirup ili supozitorije.