Čudo neviđeno

Foto Goran Srdanov

Ako je tačno, kao što tvrdi Narodna banka Srbije, da je dinar oslabio zato što stranci profite pretvaraju u evre i iznose ih iz zemlje, domaća valuta u 2015. biće najstabilnija na svetu!
Stranci, naime, sada iznose profite zarađene 2013, a pošto ih ove godine, zbog recesije i pada bruto domaćeg proizvoda za bar dva odsto, uglavnom neće biti, naredne neće imati ni šta da iznesu. I eto nama stabilnog dinara! Tim pre što je i budžet za 2015. nešto što do sada, kako tvrdi Kori Udovički, u Srbiji nije viđeno.

U redu, dosta je bilo šala. Čudo neviđeno zapravo je brat blizanac originalnog budžeta za 2014. Lazar ko to beše Krstić planirao je da se ove godine u državnu kasu slije 930 milijardi, a Dušan Vujović dogodine računa na 924,4 milijarde dinara. Razlika je, dakle, samo 0,6 odsto. Zar to nije statistička greška?

Krstićev i Vujovićev plan troškova se dosta razlikuju. Ali, samo na prvi pogled. Jer, kada se planiranim rashodima za 2015. doda i ono što je knjiženo ispod crte troškovi se penju na 1.115 milijardi. I, gle čuda! Pa u dinar koliko je i Krstić planirao rashode za 2014. Kako je onda novi budžet nešto što u Srbiji još nije viđeno? Pre će biti da je ovo, nažalost, već viđeno. I to nekoliko puta. Da zlo bude veće, i Krstićev budžet za 2014. bio je loš. Još 3. februara NIN je objavio procenu da će se u državnu kasu sliti, i to ako uspe da oporezuje deo sive ekonomije, između 865 i 895 milijardi. Živi bili, pa videli da će tako na kraju i biti. Kao što se ostvarila i procena NIN-a od 27. juna 2013. da će prihodi te godine biti između 800 i 820 milijardi. I bili su 812,1 milijardu. A Mlađan Dinkić je prvobitno planirane prihode od 965,7 milijardi rebalansom smanjio na 863,4 milijarde dinara. U prvoj varijanti prihodi su naduvani za milijardu i po, a drugoj za pola milijarde. Ne dinara, nego evra!

Iako prihodi budžeta nisu toliko nabudženi kao 2013. i 2014, ostaje tajna kako će, uz pad bruto domaćeg proizvoda za 0,5 i inflaciju od tri-četiri odsto, država povećati priliv u svoju kasu za više od osam odsto? Zato nikoga ne treba da začudi ako na kraju državna kasa ostane kraća. Makar za nekoliko, a verovatno i za 20-30 milijardi dinara. Smem i da se kladim u to. Smeju li i ministri koji misle da bolji budžet Srbija nikad nije imala?

Ovih dana saznali smo i zašto sve ide ovako traljavo. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru onemogućava efikasan rad državne uprave, smatra Kori Udovički. Ako je to problem, molim premijera Aleksandra Vučića da po hitnom postupku Vlada ukine tu zabranu! I neka ne brine, taj predlog će, bez trunke rezerve, podržati svi ministri. Možda i poslanici. I eto nama efikasne uprave.

Vučića ne bi trebalo da brinu neverne Tome koji misle da je veći problem od te zabrane što već ima previše birokrata. Šta može ta šaka jada naspram miliona, kojima je životna želja da se zaposle baš u javnom sektoru. Kad se ukine zabrana, moći će bar da sanjaju lepšu budućnost. Snovi bar ne koštaju pa neće ugroziti mere štednje.

Udovički kaže i da će ta zabrana morati u nekom trenutku da prestane da važi. Bolje odmah, jer već imam utisak da me neko sve vreme vuče za nos i pravi budalom. NIN je već pisao da je u avgustu u državnim i organima lokalne samouprave bilo 4.310 zaposlenih i angažovanih više nego u januaru i da je suma za mesečne zarade svih zaposlenih u državi i na lokalu povećana sa 4,4 na 5,3 milijarde dinara, ili na godišnjem nivou za 100 miliona evra. I gle čuda, niko se od prozvanih nije ni osvrnuo na konstataciju da su na taj način već pojeli polovinu uštede od smanjenja penzija za 2015! Istine radi, nešto smo, ipak, postigli. Nema više novih izveštaja o kretanju broja zaposlenih. Tako se ovde rešava problem. Nema podataka - nema ni problema.