Nova slika srpskog farmera

Foto shutterstock

Prosečan srpski seljak će u 2024. godini živeti na posedu na kome su najbolji traktori i mehanizacija, u proizvodnji će primenjivati samo visoke standarde, a na tržištu, bilo ono strano ili domaće, svi će tražiti njegove proizvode. Što je najvažnije, imaće stabilan dohodak.

Zato i ne čudi što će onda svaki peti gazda na selu da bude mlađi od 35 godina, jer je sada situacija takva da je tek svaki dvadeseti seoski domaćin u ovim godinama.
Za deset godina se neće, kao danas, pretežno izvoziti pšenica i kukuruz, već proizvodi višeg stepena prerade, pa će sa jednog hektara biti izvezeno robe u vrednosti od 900 dolara, skoro duplo više nego danas.

Sistemima za navodnjavanje biće pokriveno oko 250.000 hektara, šest puta više nego danas.
U Srbiji će oko 90 odsto klanica i pogona za preradu mesa i mleka ispunjavati standard Evropske unije, a sada taj uslov jedva da iko zadovoljava.
Ovako bi za jednu deceniju trebalo da posluju srpski seljaci ako se sve bude odvijalo kao što je zapisano u Strategiji razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine, koju je Vlada usvojila pre nekoliko meseci.

Međutim, već se bude prve sumnje kada je u pitanju realizacija ovog dokumenta. Sve češće se mogu čuti komentari iz Vlade da se subvencije za poljoprivredu nepotrebno rasipaju, te da se ti podsticaju moraju smanjiti već u 2015. godini. Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković potvrdila je da će na subvencije moći da računaju samo poljoprivredni proizvođači koji poseduju do 20 hektara, a do sada je ta granica bila pet puta veća, odnosno 100 hektara, dok je njen kolega, ministar finansija Dušan Vujović najavio da će Vlada u naredne dve-tri godine preći na potpuno novi model agrarne politike.

Zašto je sve ovo bilo važno spomenuti? Zato što Strategija razvoja poljoprivrede računa da budžetska izdvajanja za poljoprivredu u ovoj, narednoj i 2016. godini ostanu ista kao do sada, ali da se posle tog perioda polako povećavaju. Stoga se samo od sebe nameće pitanje da li je ta strategija pala u vodu tek što je ugledala svetlost dana? Sagovornici NIN-a tvrde da nije i da je ona samo okvirni dokument, koji bi trebalo da se konkretizuje posebnim nacionalnim programima. Istovremeno, u velikim srpskim kompanijama navode da sve što je zapisano u ovom dokumentu ide u prilog velikim sistemima, jer je cilj svake kompanije jak seljak, odnosno kooperant.

Resorna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković tvrdi za NIN da se ni u kom slučaju ne dovodi u pitanje realizacija Strategije. Štaviše, poručuje ona, intenzivno se radi na pripremi pratećih dokumenata, Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede i Nacionalnog programa ruralnog razvoja.
Strategija predviđa pet odsto nacionalnog budžeta za agrar i verujem da će to i za narednu godinu biti ispoštovano, kaže Bogosavljević Bošković.
Ukoliko značajnijeg smanjenja agrarnog budžeta u 2015. i bude, ministarka je sigurna da će to biti u kontekstu sveobuhvatnih mera štednje koje se sprovode na nivou države. Ona tvrdi i da se ne predviđaju nikakve radikalne izmene važećeg zakona o podsticajima.

Sve analize u cilju pronalaženja modela za efikasnije trošenje sredstava agrarnog budžeta uzimale su u obzir Strategiju. To je naša obaveza bila do sada, a biće i ubuduće, naglašava ona. Predlog da se granica za subvencije smanji sa 100 na 20 hektara, rezultat je analize koja je pokazala da su prethodnih godina za ovu meru opredeljena značajna sredstva, a da je očekivani efekat mali. Zato mislimo da novim predlogom zaštitimo male poljoprivredne proizvođače, a velike uputimo na nove mere podrške. Na primer, da koriste povoljne kredite, da razvijaju stočarstvo, jer za ovu godinu nećemo menjati dosadašnje kriterijume, već planiramo u skladu sa zakonom i nove mere podrške.

U narednim godinama, ministarka ne očekuje značajnije izmene u smislu veličine poseda, jer danas u Srbiji ima oko 77 odsto gazdinstava sa malim posedom do pet hektara.
Specijalni savetnik Ekonomskog instituta Miladin Ševarlić smatra da je strategija krovni dokument, koji bi trebalo da bude preciziran pratećim, jer će bez toga biti prazno slovo na papiru.

Svaki dokument može biti bolji, ali je osnovna poenta šta mi hoćemo da postignemo, jer ne možemo sve da subvencionišemo. Strategija ima više ciljeva, a pitanje je nacionalnog programa šta će od toga biti prioriteti. To mora da bude stočarska proizvodnja, jer ratarskom ne možemo zadržati poljoprivrednike na selu, što je takođe jedan od ciljeva strategije, ističe Ševarlić za NIN.
On precizira da mala gazdinstva ne mogu biti perspektivna ako se bave proizvodnjom pšenice, kukuruza ili soje, jer nemaju ekonomiju obima, ali u proizvodnji jagoda, organske hrane, u plastenicima ili staklenicima, i ona mogu biti i te kako perspektivna.

Generalni direktor operacija Viktorija grupe Nikola Vujačić kaže za NIN da je strategija od velikog značaja za ovu kompaniju jer agrarna politika ima uticaja ne samo na poslovanje Viktorija grupe, već i na svakog od 40.000 poljoprivrednika, sa kojima sarađuje preko kooperanata.
Boljke domaće poljoprivrede, koje strategija prepoznaje poput niže produktivnosti, zastarele mehanizacije i malih površina pod navodnjavanjem, moraju biti planski adresirane uz konstantan dijalog svih učesnika, jer jedino tako srpski proizvođač može obezbediti konkurentnost na evropskom tržištu i savladati izazove koje donosi liberalizovano tržište, ističe Vujačić.

Viktorija grupa, kako on ističe, kao najveći otkupljivač i prerađivač uljarica, svake godine pruža podršku svojim parterima kroz pretfinansiranje.
Za sezonu koja je iza nas obezbedili smo kvalitetne inpute vredne 60 miliona evra, što je pratila i savetodavna pomoć naše stručne službe za pravovremenu i adekvatnu primenu agrotehničkih mera, a sve u cilju unapređenja proizvodnje na parcelama naših partnera, kaže Vujačić.
S jedne strane, kako objašnjava, fokus mora biti podizanje ekonomske efikasnosti poljoprivrede i rast proizvodnje, a sa druge strane država mora da obezbedi domaćim proizvođačima jednake uslove onima u okruženju.

Ciljevi koje je postavila usvojena Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja jesu naši zajednički ciljevi i zato je za njihovo ostvarenje neophodna saradnja državnih institucija, farmera i prerađivačkog sektora, kategoričan je on. Vujačić je uveren da će se najavljeni Nacionalni program za poljoprivredu, kao operativniji dokument, konkretnije baviti pitanjima koja su od presudne važnosti za sve koji se bave agrobiznisom u Srbiji.