Elektronski servis za celu privredu

Agencija za privredne registre će 2015. zaokružiti deceniju od osnivanja. Inicijalna ideja za njeno formiranje nastala je u vreme vlade Zorana Đinđića 2003, kada su u koordinaciji sa Svetskom bankom usvojeni principi reforme sistema registracije kompanija u Srbiji. Umesto reformisanja postojećih institucija, odlučeno je da se osnuje nova, prema modelu irskog registra, koja će sprovesti reformu i ukloniti nepotrebne administrativne barijere za pokretanje poslovanja. U proteklim godinama sa uspehom su sprovedeni principi reforme na kojima APR počiva. Jedna institucija vodi jedinstvene, centralizovane elektronske baze podataka i na takav način je ostvarena racionalizacija administrativnih funkcija države. Objedinjavanjem poslova registracije, oko 400 zaposlenih u Agenciji zamenilo je oko 2.000 lica koja su u različitim institucijama ranije obavljala ove poslove, što je dovelo do racionalizacije zaposlenih u javnoj administraciji. Uvođenjem u naš pravni sistem principa „pozitivnog ćutanja administracije od pet dana”, prvi put smo dobili efikasnu javnu administraciju koja ažurno pruža usluge svojim korisnicima. Koncipirana kao samofinansirajuća institucija, Agencija ne koristi sredstva budžeta, a samoodrživost sistema postignuta je na osnovu modela koji određuje naknade prema visini realnih ekonomskih troškova za pružene usluge i one su višestruko niže od postojećih administrativnih i sudskih taksi. Agencija je zvanično počela sa radom kada su startovali, prvo Registar privrednih subjekata i Registar finansijskog lizinga, a ubrzo potom i Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima. Za pet godina, uspostavljeno je još 14 registara i time je započeo proces formiranja jedinstvene registarske institucije koja vodi elektronske baze podataka i pruža građanima i privredi efikasnu i brzu registraciju. Cilj je da se sve baze podataka integrišu u jedinstveni Državni registar, sa javnim i poslovnim podacima o pravnom statusu i finansijskom položaju registrovanih pravnih lica i preduzetnika. Ovi podaci imaju suštinski značaj za donošenje odluka kako na nivou države, tako i na nivou svakog pojedinačnog privrednog društva, preduzetnika, udruženja ili građanina. Različita ministarstva su pojedinačnim zakonima poverila poslove vođenja registara iz svoje nadležnosti Agenciji, nad kojom, istovremeno, vrše nadzor. Osim Ministarstva privrede, nadzor nad poslovima iz delokruga rada Agencije imaju i ministarstva finansija, kulture, sporta, regionalnog razvoja, pravde, trgovine i turizma, državne uprave, a od 2015. i ministarstva poljoprivrede i građevinarstva. Pritom je na više od 750.000 procedura godišnje zanemarljivo mali broj žalbi i prigovora na rad Agencije. Na listi Svetske banke koja prati uslove poslovanja u više od 180 zemalja, Srbija je prema procedurama i troškovima za osnivanje firme na evropskom proseku, a u anketama NALED-a domaći privrednici ocenjuju APR kao najefikasniji državni organ, sa 78 odsto pozitivnih ocena i predstavlja svetli primer u javnom sektoru. Sa 70.000 dnevnih poseta individualnih korisnika internet-stranica APR-a je među najposećenijim sajtovima državnih institucija i mogla bi se nazvati i javnim dobrom prvog reda. Nekoliko je ključnih događaja zbog kojih će i jubilarna 2015. biti veoma dinamična godina. Uvođenjem Registra privremenih ograničavanja prava na pokretanje poslovanja (registar diskvalifikovanih lica) ograničiće se licima koja nesavesno posluju da osnivaju nove firme, a „predžetvenim“ ili Registrom poljoprivrednog finansiranja biće omogućen novi način finansiranja poljoprivredne proizvodnje pre setve. Oba registra biće uspostavljena donatorskim sredstvima Vlade Kraljevine Norveške i Organizacije UN za hranu i poljoprivredu. Treći registar biće formiran kao centralna evidencija izdatih građevinskih dozvola, a iako će se softver za ovaj registar pripremati tokom cele iduće godine, sa operativnim radom počećemo tek početkom 2016. APR se uveliko priprema i za uspostavljanje novog sistema za sastavljanje i predaju finansijskih izveštaja, u skladu sa Zakonom o računovodstvu. Od početka 2015. za velika, srednja i mala preduzeća biće uveden elektronski potpis na finansijski izveštaj za 2014. Informacioni sistem APR biće spreman da iduće godine primi oko 12.500 elektronskih finansijskih izveštaja pravnih lica, ali će od 1. januara 2016. ovaj elektronski servis biti primenjen na celu privredu, svih 160.000 pravnih lica i preduzetnika koji su obveznici sastavljanja finansijskih izveštaja. Za narednu godinu u planu je i uspostavljanje jedinstvenog portala sa naprednim servisima i uslugama za korisnike kojima će biti ponuđeno da preko ovog portala poruče i plate navedene usluge. Započećemo i sa procesom uspostavljanja regionalnog portala privrednih registara koji će obuhvatiti privrede zemalja u bližem okruženju, a odnosi se na lica koja već obavljaju privrednu delatnost u Srbiji. APR je primer da je u postojećem pravnom sistemu i institucionalnom okruženju moguće postići uspeh u sprovođenju efikasnih procedura prema privredi i građanima. Sve vlade, resorna ministarstva i svi relevantni ekonomski i politički činioci iskazuju nepodeljenu saglasnost da Agencija zaslužuje političku podršku, a ta podrška se ogleda i u tome što je profesionalni sastav menadžmenta, od direktora preko registratora, lica nezavisnih u svom radu i odgovornih za ažurno i zakonito vođenje registara, ostao gotovo nepromenjen od osnivanja do danas. Zajedno sa uspostavljanjem elektronskih, javnih baza podataka, u Agenciji je formirana i arhiva čiji obim prelazi 20 kilometara dužine, a koja je objedinjena na jednom mestu na kojem se trajno čuva, kao kulturno dobro od posebnog nacionalnog značaja. U zemlji u kojoj je privreda na nezavidnom nivou informatičke razvijenosti, više od 90 odsto finansijskih izveštaja se sastavi i šalje preko interneta, uz primenu posebne aplikacije razvijane u protekle četiri godine u IT sektoru Agencije i zato nije slučajno što će APR biti prva državna institucija koja će uvesti potpuni elektronski servis za celu privredu - prijem finansijskog izveštaja u formi elektronskog dokumenta, sa elektronskim potpisom i uz dokaz o elektronski uplaćenoj naknadi. Informaciono i kadrovski, APR je osposobljena za ovaj zadatak, a uprkos brojnim institucionalnim poteškoćama, do 2016. biće spremna i za ovaj važan korak u budućnost. Srbija je dokazala da se za kratko vreme može uspešno reformisati jedna važna oblast državne uprave, kao i da se reforme mogu dosledno i kontinuirano sprovoditi, bez obzira na političke promene. Takođe, na primeru APR dokazano je da se može stvoriti efikasna državna institucija kao servis za korisnike, kao i da je moguće formirati kompletnu elektronsku bazu podataka o privredi koja, tek sa izgradnjom preostala dva stuba, registra građana i imovine, može da obezbedi funkcionalnu javnu administraciju države prema potrebama svojih građana. Spisak registara APR Registar privrednih subjekata (1. 01. 2005.) privrednih društava (1.01.2005.) preduzetnika (1. 01.2006.) stranih predstavništava (1. 01.2006.) Registar finansijskog lizinga (1.01.2005.) Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima (15.08.2005.) Registar javnih glasila (14.10.2009, zameniće ga Registar medija 01.02.2015.) Registar udruženja (22.10.2009.) Registar stranih udruženja (22.10.2009.) Registar turizma (1.01.2010.) Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika (1.01.2010.) Registar stečajnih masa (23.01.2010.) Registar mera i podsticaja regionalnog razvoja (1.02.2011.) Registar zadužbina i fondacija (01.03.2011.) Registar predstavništava stranih zadužbina i fondacija (01.03.2011.) Registar sudskih zabrana (17.09.2011.) Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta (23.09.2011.) Registar komora (1.01.2013.) Registar ponuđača (1. 09.2013.) Registar faktoringa (22.10.2013.) Registar ugovora o finansiranju poljoprivredne proizvodnje (planirani početak 1.06.2015.) Registar privremenih ograničavanja prava na pokretanje poslovanja (planirani početak 1.10.2015.) Centralni registar objedinjenih procedura izdavanja građevinskih dozvola (planirani početak 1.01.2016.)