Evropska obaveza Srbije

U procesu evrointegracija Srbije proteklih godina mnogo se više govorilo o ispunjavanju određenih političkih uslova da bi se napredovalo ka narednoj fazi pridruživanja, a sada, kada se Srbija nalazi na početku pregovaračkog procesa o pojedinačnim poglavljima, otvara se i veoma važno pitanje prihvatanja i implementacije često veoma strogih i komplikovanih pravila EU. Posebno onih koja se odnose na fiskalne i druge sektorske ekonomske politike. I tu dolazimo do jedne veoma široke i veoma značajne oblasti koju u Briselu zovu EU economic governance (ekonomsko upravljanje) – i koja obuhvata široku lepezu ekonomskih i fiskalnih mera i procedura koje su obavezne za zemlje članice EU, a koje treba da obezbede da zemlje članice ispunjavanju stroge kriterijume, na primer da budžetski deficit ne sme da bude veći od tri, a javni dug od 60 odsto BDP-a. Ovi ciljevi i parametri postavljeni su na taj nivo kako bi se u budućnosti izbegla ili smanjila mogućnost neke nove „krize javnog duga“ koja je proteklih godina ozbiljno uzdrmala EU ekonomiju. I zbog toga su zemlje članice u segmentu fiskalne i makroekonomske politike stavljene pod strogu kontrolu Evropske komisije (EK), koja treba da nadgleda sprovođenje zacrtanih zajedničkih ciljeva, i da po potrebi i kažnjava zemlje članice ukoliko i posle upozorenja ne sprovode dogovorenu fiskalnu politiku. Primer takvog nadzora je odluka ministara finansija evrozone koji su odobrili Francuskoj, Italiji i Belgiji dodatni rok od tri meseca, da prilagode svoje budžete dogovorenim parametrima. I Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je da reforme u Francuskoj i Italiji, drugoj i trećoj ekonomiji po veličini u okviru evrozone, nisu bile dovoljne. Da bi projektovani cilj smanjenja budžetskog deficita bio ostvaren, EK predlaže dodatno ograničenje javne potrošnje u odnosu na planirano u okviru budžeta za 2015. EU upozorava da će, ukoliko zemlje ne budu poštovale tromesečni rok za smanjenje deficita, pokrenuti „dosad nezabeležene sankcije“. Zvanični Pariz će u 2015. imati budžetski deficit od 4,3 odsto BDP-a. Još četiri zemlje članice, Španija, Malta, Austrija i Portugalija, premašuju propisani nivo deficita od tri odsto, ali je njima dato više vremena za dovođenje finansija u red. Značaj EU economic governance-a se najbolje odslikava u činjenici da, pored vladavine prava i reforme javne administracije predstavlja najbitniji elemenat u procesu pridruživanja EU. I zato pred Srbijom stoji veoma ozbiljan zadatak da u periodu do učlanjenja u EU, bude spremna da u potpunosti primeni pravila EU economic governance i da bude spremna da se uklopi u fiskalne i budžetske parametre koje propisuje EU. To podrazumeva radikalne reformske poteze u fiskalnoj sferi koji imaju zadatak da srpske javne finansije dovedu na nivou održivosti, odnosno na nivo budžetskog deficita od tri odsto BDP-a, i da u srednjem roku stvori uslove za smanjenje javnog duga, koji je u ovom trenutku oko 70 odsto, a po pravilima EU ne bi trebalo da bude veći od 60 odsto BDP-a. I zato su neophodne fiskalne reforme, kao i reforma javnog sektora, kao glavnog generatora rasta budžetskih troškova, pa i javnog duga, i kreiranje održive makroekonomske politike. Potrebno je, takođe, kreirati sistem mera i institucija koji će biti u stanju da sprovodi održivu fiskalnu i makroekonomsku politiku u okviru Nacionalnog programa ekonomskih reformi, koja će biti u skladu sa strogim pravilima EU. Pored toga, moraju se ojačati transportna i energetska infrastruktura, povećati energetska efikasnost i udeo „zelene ekonomije“, dodatno obučiti radna snaga, stimulisati razvoj malih i srednjih preduzeća, kreirati povoljan ambijent za poslovanje a posebno za nove investicije. Sve je to neophodno da bi ekonomija Srbije bila konkurentnija, snažnija, kao u zemljama EU...