Silazak sa komete

Foto Oliver Bunić

Niko se od petsto demonstratora Festivala nauke neće naljutiti ako se njihov spektakl uporedi sa cirkusom. Kada im već ne dajemo novac za istraživanja, mogli bismo ih barem snabdeti auto-lakovima, i svaki bi na zidu najbliže škole verzalom grafitirao Nauka je potrebna u školama da bi se deca igrala. Entuzijasti koji su nedavno osmi put organizovali najveću naučnu zabavu u regionu znaju da đake ne treba učiti nauci da bi sada dobijali ocene, već zabaviti ih naukom da bi se docnije njome bavili. Zato je kompliment reći da su opet uspeli prirediti naučni cirkus.

A klinci koji redovno posećuju Festival nauke u tom domenu kulture šiju roditelje za nekoliko astronomskih kopalja. Samo ove godine mogli su da saznaju da smo blizu razvoja sintetičkog postojanja, androida koji funkcioniše nalik biološkom biću; da su dvojica profesora ciriškog univerziteta na korak ili dva od toga da trodimenzionalno odštampaju mikrorobote koji će padobranski precizno transportovati lekove baš na bolnu tačku organizma; da istraživači razvijaju novu generaciju medicinskih robota, koja će tražiti i uništavati kancere, uklanjati krvne ugruške iz mozga i nameštati kosti; da dronovi imaju i daleko smislenije svrhe od ubijanja terorista i nošenja budalastih zastava.

U ,Svemogućoj zoni festivala mogao se pojaviti svako ko je nešto sam napravio na naučnoj osnovi. Studenti elektrotehnike iz Niša doneli su autorobota koji skuplja parametre okoline na nepristupačnim mestima poput vulkana ili minskih polja, a Slovenci su doneli 3D štampač, i štampali lampe, vaze, geometrijska tela, podseća koordinatorka festivala Zorana Kurbalija Novičić, naučna saradnica beogradskog Instituta za biološka istraživanja Siniša Stanković.

Roboti i trodimenzionalna štampa aktuelni su koliko i automobili na vodonični pogon, o kojima se takođe pričalo na festivalu. Klinci su, dakle, videli sve zvezde, i metaforično i doslovno. Za ovo drugo se pobrinula Dragana Ilić, astrofizičarka beogradskog Matematičkog fakulteta, koja im je pokazala šta je najsvežije u nebeskim naukama.
Uvek smo pričali o astronomskim pojavama, a sada smo hteli da im objasnimo kako dolazimo do podataka, pogotovo stoga što je Evropska južna opservatorija, koja okuplja sve evropske zemlje, ove godine u Čileu počela da gradi najveći optički teleskop.

Doslovno imenovano Evropskim izuzetno velikim teleskopom, ovo će sokoćalo imati ogledalo prečnika četrdeset metara, a kompleks koji mu je potreban biće veličine ,Alijanc arene, minhenskog stadiona koji može da primi 70.000 ljudi. Omogućiće nam da posmatramo sve dalje objekte, da idemo na same početke svemira, kada su se formirale prve zvezde. Takođe otkrivamo sve više vansolarnih planeta, za šta teleskopi nisu uvek potrebni, ali jesu ključni ako želimo da otkrijemo njihova svojstva. Kako sve to objasniti u četiri zida? Draganin tim šetao je od prapočetaka gledanja u zvezde do skorašnjeg otkrića da i zvezde u Zemljinom komšiluku često imaju planete. A šta god se novo sazna, deca odmah zgrabe. Deca koja nisu ni pošla u školu već barataju pojmovima poput neutronskih zvezda i crnih rupa; to je toliko visok nivo razumevanja da uvek budemo šokirani. A važno je da razumeju jer je, recimo, nedavni silazak ,Rozete na kometu naučni proboj takve veličine da ga je teško objasniti javnosti. Zato je za teleskop o kome govorimo već odobreno milijardu evra, i to samo za prvu fazu njegovog rada, za dobijanje, prve svetlosti.

I bi svetlost, i biće svetlost, i još Rozeta i robota, samo da, kako kaže Zorana Kurbalija Novičić, obrazovni sistem prestane da kvari decu. Stariji su skeptični čak i ako im nešto dokažete eksperimentalno; deca su otvorenih umova, njihova je šesta godina možda prelomna jer se tada ne plaše ničega, guraju ruke u eksperiment. Ali kada dođe vreme za ocene, sistem ih dokusuri.