Strateške sirovine usmeriti u proizvodnju

Reč je o skupoj, novoj tehnologiji koju nema nijedna druga firma u Evropi južno od Beča. Jugo-impeks je dobitnik mnogobrojnih domaćih i stranih priznanja, a da li i država podstiče razvoj proizvodnje čija je sirovinska baza razne vrste otpada, pitamo generalnog direktora Vujadina Šćekića.

Jugo-impeks i u ovom teškom vremenu uspeva da pozitivno posluje. Tako ćemo završiti i 2014. godinu. Teško je bilo, jer su bile velike obaveze, a nije stizala naknada od države za 2013. godinu, koja pripada reciklerima. Tek pre mesec dana naknada je isplaćena i poslovanje lakše funkcioniše. To za nas nije bilo opravdanje da zaposlenima redovno ne isplaćujemo zarade. Svih 250, koliko danas radi u Jugo-impeksu, redovno prima svoje zarađene plate.

Prema njegovim rečima, donošenjem Zakona o upravljanju elektronskim otpadom, u Srbiji su stvorene osnove za razvoj reciklažne industrije, a mogućnosti za njen razvoj i te kako postoje. U sektoru reciklaže trenutno radi između 6.000 i 7.000 ljudi, a u 2015. godini moglo bi da radi između 15.000 i 20.000.

Da li predstavnici reciklera učestvuju u kreiranju propisa koji se tiču upravljanja otpadom?

Osnovana je radna grupa, gde je uključen i jedan član iz Udruženja reciklera. Radna grupa radi na tome da se formira zeleni fond. To je u procesu i očekujemo da se u narednoj godini, kada se sve završi, sredstva koja su predviđena zakonom, a koja obavezuju zagađivača da ih i plaćaju, slivaju u fond. On bi njima raspolagao i ispunjavao obaveze prema svim učesnicima koji čine sistem ekologije. Kada se sve dovede u regularne tokove, očekujem da će krenuti i veći stepen reciklaže, a time će se i povećati broj ljudi koji na tome rade. Samo u reciklaži elektronsko-električnog otpada za tri godine će biti zaposleno 15.000 do 20.000 ljudi. Sa druge strane, povećanjem prikupljenog otpada dolazi se do veće količine sirovine, koja stvara uslove za novi stepen prerade i proizvodnje, a što je najvažnije Srbija će biti ekološki čistija i zdravija.

Od kolikog značaja je, za ekologiju, vraćanje zelenog fonda?

Vraćanjem zelenog fonda imaćemo bolju kontrolu prikupljenih sredstava od ekološke takse, kontrolu ispuštanja otpadnih voda, kontrolu zagađivača atmosfere otrovnim gasovim... Fond bi firmama koje su u lancu ekologije kreirao projekte čiju izradu bi finansirali i ukoliko ispune tražene uslove, obezbedili sredstva za njihovu realizaciju. Fond bi radio po zahtevima i propisima Evropske unije i tako stvorio mogućnost apliciranja na bespovratna sredstva od Evropske unije.



Da li država podstiče vašu proizvodnju?

Mi koji se bavimo ekologijom osećamo pozitivna kretanja na svim nivoima. Povećala se odgovornost na državnom nivou. To najbolje znamo mi koji radimo sa opasnim otpadom - reciklažom. Očekujemo da će iz godine u godinu biti sve bolje, a naš doprinos će biti, između ostalog, i zapošljavanje radnika.

Jugo-impeks se bavi i metalurgijom i preradom sekundarnih sirovina, bakra. Proizvod se plasira krajnjem kupcu proizvođaču - hemijskoj industriji. U januaru, očekujemo potpisivanje ugovora sa Hemijskom industrijom Župa, za sada ih delimično snabdevamo. Usavršavamo proizvodnju da sirovina bude visokog kvaliteta za njihovu proizvodnju soli.

Uspeli smo da proizvodnju usavršimo do tog stepena da na godišnjem nivou imamo škarta svega 0,01 posto.

Poruka državi je da vodi računa o strateškim sirovinama i njenom usmerenju ka proizvodnji, jer proizvodnja jača državu. U Srbiji za to imamo dobre uslove, i pamet i bogatstvo. Da bismo imali proizvodnju, celo društvo mora biti uključeno u njen razvoj i stvaranje dohotka koji bi omogućio zapošljavanje ljudi raznih struka: metalurga, tehnologa, hemičara, mašinaca, elektroinženjera... Ukoliko se na tom planu ništa ne uradi imaćemo sistem ekonomske škole: kupi prodaj - izvezi. Ne treba nam onda nijedno drugo obrazovanje.

Na koji način dolazite do sirovine, ima li je u našoj zemlji dovoljno?

Problem nam jeste sirovina. Sirovina je otpad iz reciklaže ili otpadni bakar. Ima je svuda, ali najmanje za proizvodnju i veliki je problem da je nađemo. Kada bismo imali otvoreno tržište da možemo mi da uvozimo sirovine, kao što se izvozi iz naše zemlje, naša prerada i proizvodnja bi porasle, a time i proizvodnja mnogih prerađivačkih fabrika u Srbiji. Druga mera je da se delimično ograniči izvoz onoga što u Srbiji može da se preradi u bolju dodatnu vrednost.

Mi već imamo izvozno tržište. Naši kupci su u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj. Planiramo da ove godine izvezemo u Englesku bakar za hemijsku industriju vredan dva do tri miliona dolara. Što se tiče naše investicije u reciklažu električnog i elektronskog otpada, ja mislim da to više nisu samo naše fabrike, već su one državno dobro.

Kvalitet vaših proizvoda i način poslovanja potvrđuju bezbrojna priznanja koja stalno dobijate. Šta za vas ona znače?

Najbolju ocenu u jednoj firmi daju njeni zaposleni ili poslovni partneri. Imamo radnike koji su kod nas više od dve decenije, neki čak od osnivanja preduzeća i veoma su nam privrženi, uvek se rado odazovu kada imamo dodatne poslove, ukoliko se poveća proizvodnja. Sa druge strane, recimo, naš francuski kupac bakra, za kojeg izvozimo za njihovu hemijsku industriju, stalno povećava narudžbu i nikada nismo imali nijednu reklamaciju. Radimo po njihovim zahtevima, po kvalitetu i obliku.

Godinama od raznih revizora koji kontrolišu naše poslovanje dobijamo pozitivne izveštaje i smatraju da smo enigma za Srbiju, jer smo jedna od retkih firmi koje ne duguje nikome ništa, a sa druge strane ako nam neko duguje, mi možemo da čekamo. Bankarske obaveze redovno servisiramo.

Spomenuću samo neka od međunarodnih priznanja. U Oksfordu decembra 2013. godine dodeljena je nagrada Menadžer godine, meni lično, i nagrada Jugo-impeksu Preduzeće godine od strane Europe Business Assembly (Evropska poslovna skupština) i Socrates Committee.

Počasni smo članovi Evropske biznis skupštine i dobijamo sve izveštaje o investicijama, kao i licencu Trade mark za poslovanje na evropskom tržištu i na Ostrvu. Na taj način naši proizvodi iz livnice će mnogo lakše doći do inostranog krajnjeg kupca. Dobili smo nagradu prvenstveno za dostignuće u metalurškom delu u našoj livnici, za proizvod koji se pre nije radio kod nas.

Organizacija European Society for Quality Research (ESQR) sa sedištem u Ženevi je 1. juna 2014. u Briselu dodelila je Jugo-impeksu nagradu Best Practice kao priznanje za ostvarenja u oblasti kvaliteta i tehnoloških inovacija. Septembra 2014. godine dobili smo još jedno priznanje The Bizz 2014 za uspešno poslovanje, od strane World Confederation of Business, organizacije sa sedištem u Hjustonu, koja broji više od 3.000 članova iz preko 100 zemalja.