Enciklopedija živih

U prošli petak, oko osam ujutru, umrla su mi dva zavičajna prijatelja. Obojica od moždane kapi. Prvo su mi javili da je umro Mitke Mitić (82) u beogradskom Svetom Savi, a odmah potom obaveštavaju me i za doktora Žiku Cvetkovića. Umro u niškoj bolnici. I, pazi sad ovo! Ove vesti zatekle su me dok sam, uz jutarnju kafu i rakiju, ničim izazvan, čitao Kišovu Enciklopediju mrtvih!? Zašto li su Mitke i Žika odlučili da, u istom času, napuste ovu Srbiju koja, sve više, nalikuje Gulagu? Eeej, da doživimo da se u nedelju, Vučić i Dačić utrkuju u Sava centru ko je bliži -Titu?! I sve to uoči posete najmoćnijeg premijera na svetu. Svi smo se smejuljili kada se Mira iz JUL-a oduševljavala Kinom, a ona sada, u Podmoskovlju, bolje stoji kod Putina i od Vučića i od Dačića...

Nego, vraćam se pokojnicima. Koliko letos Mitke, novinar i dramski pisac, u bašti porodične kuće u Beloj Palanci, uz sićevačko vino, čitao mi je rukopis jednočinke o Beli Hamvašu koji jeste bio talac mađarskog staljinizma, ali je, i te kako, znao da je divljački kapitalizam još krvožednija zver od Staljina. Valjda će se neko setiti da tu Mitketovu dramu, posthumno, postavi na pozorišnu scenu. Mada je, danas, Viktor Orban mnogo popularniji pisac od Bele Hamvaša...

I doktor Žika je napisao ludačku zbirku priča iz niške Toponice, gde je radio, ali i živeo sa ludacima. Bio je frojdovac, mada sam ga, polako, okretao, ka Jungu. Eh, te naše razgovore u mom Vidovu, uz mokransku rakiju, trebalo je snimati. Teško da sam imao duhovitijeg prijatelja od Žike, mog pejčovca iz Mokre, a koga je i Bilja mnogo volela.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovde interveniše: Ne brini, Mitke i Žika su, već, ušli u Kišovu Enciklopediju mrtvih i njihovi životi su, u njoj, već, detaljno opisani; od onog časa kada su majku prvi put za sisu ujeli. Nego, mene brinu ovi hakeri što su ukrali spiskove živih Srba a da se, šatro, ne zna iz koje baze podataka!? Da li će ta Enciklopedija živih postati vlasništvo američkog FBI pošto su njeni agenti, čujem, baš zbog toga stigli u Beograd. I ako već ovde neće da se pravi novi Goli otok, znači li to da će Srbija da bude Palestina!? Jer, Rimska imperija je, i u biblijska vremena, htela da ima tačan spisak stanovništva čak i po svojim dalekim provincijama.

Pozovem moju krticu iz BIA, a ona mi pošteno kaže: Veruj mi o tome ne znam ništa! Ne znam kuda će završiti spiskovi živih Srba! Mi, burazeru, agentima FBI služimo samo kao pomoćno osoblje, kao šoferi...
Hodam na steperu, zurim u Avalu, a kao da hodam po Galilejskom jezeru. I, baš, me muči: ko će, bre, u tom slučaju, da bude srpski Pontije Pilat? Neko od stranih ambasadora, koji tečno govori srpski, kao da je dugo pripreman za tu prokuratorsku funkciju?
A moju Crnu, pak, brine da li će Vučić do četvrtka da nauči kineski: Uh, uh samo da nam hiperaktivni premijer ne navuče neku hiperinflaciju!