Seks, laži i video-trake

Nema tu nikakve tajne. Samo se naivni pitaju kako su građani Srbije pojeli 18.000 pokvarenih torti, sa kragujevačke deponije, a da nikoga ni stomak nije zaboleo. Ništa čudno. Ako već 25 godina mogu da svare svaku vlast, a na vlasti su se svi izređali, onda im pokvarena hrana dođe skoro kao šlag na torti. Pa makar to bile i pokvarene torte. Nešto drugo neki, ipak, neće moći da svare. Čak i ako je Kolindi Grabar Kitarović i hrvatskoj javnosti dovoljno izvinjenje glavnog urednika jednog srpskog tabloida, koji je priznao da mu je njegov „izvor“ za naslovnu stranu podmetnuo slike američke porno glumice, za koju se tvrdilo da je „u akciji“ snimljena nova predsednica Hrvatske, ova priča ne bi smela na tome da se zaustavi. Kraj će biti tek kada saznamo ko je anonimni pripadnik srpske obaveštajne službe, za koga se tvrdilo da je svojevremeno imao seks aferu sa tadašnjom generalnom sekretarkom NATO-a. Priznanje da na golišavoj naslovnoj strani nije hrvatska predsednica baca potpuno drugo svetlo na ceo slučaj. Stvar je vrlo ozbiljna. Šta ako je „švaler“ iz DB-a u krevetu odavao srpske državne tajne američkoj porno divi Dajmon Foks? Kako mislite da je to nemoguće, ako nije znao ni s kim je bio u vezi? I sme li iko da se kladi da Dajmon Foks nije u stvari vešto glumila porno divu, a zapravo je bila nova Mata Hari? Taj scenario nije mi pao ni na kraj pameti sve dok u igru nije uvučena i hrvatska obaveštajna služba. Sad bi, kao, trebalo da poverujemo da je ona podmetnula sporne slike. E, tek sad sve mnogo smrdi. To su neka ozbiljna špijunska posla. A to znači da je i bezbednost države dovedena u pitanje. Zato bi ministar policije Nebojša Stefanović trebalo da okupi najsposobnije operativce MUP, BIA, PTJ, VBA, VOA i ne znam kakvih još tajnih službi, da utvrde ko je švaler iz DB-a i da do kraja rasvetle aferu, čija bi policijska šifra mogla da bude „Seks, laži i video-trake“. Mada je u ovom slučaju bilo samo laži, a od seksa i video-traka ni traga. Zato je pre decenije Predragu Rankoviću Peconiju bilo lako da lansira reklamu: „Prodaje se na kiosku, a nisu novine“. Ako se sećate, bila je to reklama za cigarete (fast) koje nisu smele da se reklamiraju. Šta bi sad pomislili da vas sa ekrana stalno zasipaju EPP porukom „prodaje se na kiosku, a nisu novine“? Osim tabloida, Kolindi Grabar Kitarović obratio se i predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Rekao je da će ići na njenu inauguraciju, samo ako ga ona poljubi, onako, po srpski, tri puta. Očito nije shvatio da ništa nije vredelo ni što je onomad ruskog predsednika Vladimira Putina poljubio tri puta - po tri puta. Ni tih devet poljubaca nije pomoglo da se Putin predomisli. Samo desetak dana kasnije saopštio je, i to u Turskoj, da Rusija odustaje od Južnog toka. Da je to rekao, u Beogradu, pre vojne parade, možda bi izbegao bar šest Tominih poljubaca. Ili nas je tih šest poljubaca i koštalo Južnog toka? Zato ne bih imao ništa protiv da se Kolinda i Toma ne ljube, a da zauzvrat ubrzaju normalizaciju dve susedne države. Nego, nešto nisam optimista da oni to hoće. Osim ako opet nisam nešto pogrešno shvatio. Šta ako je Nikolić hteo da čestita novoj predsednici pesmom „Tri poljupca hoću ja, neću jedan, neću dva“? Pa, muzičke želje su ovde deo folklora. I šta ako je Grabar Kitarovićeva tek sad saznala da se Nikolić posvađao sa kumom i da je zato od generalnog sekretara Ujedinjenih nacija tražila da se lider radikala Vojislav Šešelj vrati u Hag? Ako se stvari posmatraju iz tog ugla, onda se čini da će Hrvatska i Srbija brzo normalizovati odnose. A zašto i ne bi kad toliko liče? Londonski Ekonomist procenjuje da će 2015. komšije biti među deset zemalja sveta sa najsporijim privrednim rastom. Eh, da je bar tako, jer Srbija lako može biti jedina evropska država u kojoj će bruto domaći proizvod ove godine biti manji nego prošle.