Skraćenice ili šifre

OTP? Ja se sećam da je postojao predmet OTO, opštetehničko obrazovanje. Još jedan školski predmet bila je opštenarodna odbrana, sa čijom smo se skraćenicom zavitlavali, jer je zvučala kao nešto sumnjivo i nepristojno: „Idem na ONO“, „U školi smo radili ONO“. Ali šta je OTP? Postavio sam to pitanje čitaocu, a on je priznao da se ni sam tačno ne seća, jer je mnogo godina prošlo otada. Posle tri dana, ipak, stiglo je novo pismo: „Eureka! Pronašao sam! Osnovi tehnike i proizvodnje!“ Slovne skraćenice (akronimi) neophodne su u jeziku, koristili su ih već i stari Rimljani. Bitno je samo da znamo šta znače, da budu skraćenice a ne šifre. Novinari koji se bave posebnim temama često koriste skraćenice koje njima zvuče poznato, ali nisu takve i za prosečnog čitaoca. U podugačkom članku pod naslovom „Prijava protiv članova VSS“, u vezi s neuspelom reformom pravosuđa, šest puta se pominje VSS a tri puta VKS. Dajući prognoze za 2015, ekonomista taj i taj primećuje da se „kao glavni uspeh vlade navodi smanjenje broja nezaposlenih kod NSZ-a“, ali da je „moguće i da se broj nezaposlenih kod NSZ-a povećava“. Pobunjeni studenti na Filozofskom fakultetu zahtevaju „da se ne naplaćuje prijavljivanje preko 60 ESPB bodova“. U Tanjugovom izveštaju iz Severne Koreje navode se tvrdnje „da je OGD preuzeo kontrolu, a Kima ostavio kao ‘figuru za reprezentaciju’“. Ukoliko ne znate šta je OGD, šta je ESPB, šta je NSZ i tako dalje – nema vam pomoći. Ni u jednom od citiranih tekstova ne navodi se puni oblik naziva. Što se tiče nastavnika pomenutog na početku, on nije bio u pravu. Sufiks -ivač jeste nastao od glagola na -ivati, ali se osamostalio. Kažemo usisivač, usporivač, isparivač, oglašivač, omekšivač, iako glagoli glase usisavati, usporavati i tako dalje. Tako i prema pojačavati možemo imati izvedenicu pojačivač.