Kratak je put od anđela do đavola

Foto Branko Belić

Neposredan povod ovoj priči može izgledati i banalan, kao blaga jeres čoveka koji jednostavno tako misli ili je tako čuo - pa u to što je čuo i bez rezerve veruje. Kasnije će se, ipak, videti: da je baš od anđela do đavola najkraći put - samo jedan korak. Elem, nedavno me je sabajle pozvao iz Zagreba telefonom poznanik radi neke svoje lične informacije, a zatim je, kao uzgred, pominjući kulturnu atmosferu u gradu rekao da je film Vatroslava Mimice Seljačka buna - propao, da je doživeo fijasko, da je to sramota. Gotovo u isto vreme, dan--dva kasnije, ista priča, samo još začinjenija, mogla se čuti i u Beogradu: buna je doživela svoju drugu propast.

LJudi koji su tako govorili, ljuti, gorki, namrgođeni, nisu ni filmski kritičari, ni producenti, ni reditelji - jednostavno, to su dobronamerni, ali temperamentni pratioci naših kulturnih zbivanja, koje je loša vest o buni revoltirala. A oni su u nju - odmah poverovali. (Sve se ovo događa pre nego što je film Vatroslava Mimice dospeo na repertoar, pre nego što su ga videli i u Zagrebu i u Beogradu, u vreme kada je traka još bila u montažnoj laboratoriji). Drugi primer: pomenulo se, u Beogradu, nekom prilikom, da su ninovci pozvani da gostuju u novoj emisiji Zvonka Letice Slobodna srijeda, povodom jubileja našeg lista. Čule su se sumnje: kako kod Letice, pa zar on nije u zatvoru! Uhapšen je Letica! To mora da je neka zabuna - neki drugi voditelj, koji vas zove!

Kad smo stigli u Zagreb - ista priča: u hotelu, u nekim ustanovama, na ulici, čak i među ozbiljnim ljudima: Pa zar Letica nije iza rešetki! (Kada je te večeri Letica otvorio novu emisiju TV-Zagreba Slobodna srijeda, mnoge neverne Tome su se, dabome, začudile, a publicist Mato Rajković, učesnik u emisiji, duhovito je objasnio čitavom TV-auditorijumu da je eto, Letica živ i zdrav, a da su ga neki kojima je važnija novinarska roba bila potrebna strpali u zatvor!). Treći primer: vest je došla iz Skoplja. Dva važna funkcionera nisu više u zemlji - jedan je ostao u Kanadi, drugi je otišao u Australiju. Vest je vest - procurila je u ozbiljnoj formi, sugestivno, sa motivacijama. Gotovo se ustručavajući, upitao sam za to dvojicu odgovornih rukovodilaca službe koja to mora da zna iz Skoplja, prilikom susreta u Beogradu. Šta su rekli: vest je izmišljena, preparirana i lansirana prema svim pravilima psihološkog pritiska na javnost. Četvrti primer: U Beogradu smenjuju sve direktore - redom. Zbog korupcija, falsifikata, krađe, rušenja samoupravljanja, opozicije i dr. Čitava skala ružnih i opasnih delikata je stavljena u promet, da vest bude što sugestivnija. To se događalo pre jedno mesec dana. A prava istina je u sledećem: izvestan broj direktora je već dugi niz godina na istim funkcijama, a stigli su i stručnjaci iz mlađe generacije.

Prirodna, logična i korisna zamena je izvršena, i to tamo gde je bila potrebna. Nekada malograđanska i provincijska inspiracija, koja je trovala duše ljudi sa naivnom etiketom ogovaranje, postala je danas i oružje dobro smišljenih psiholoških operacija sa drugim ciljem: da unosi zabunu, okleveta, poseje nepoverenje, razočara, revoltira. Samo naizgled je to spontani, slučajni šapat, iza koga tobože stoji iskrena moralna briga i čistota. A u stvari je i ta akcija od uha do uha samo deo neke mašinerije podzemlja koja funkcioniše dosta sistematski, smišljeno, po svom zakonu cilja. Druga je stvar je to što joj nasedaju mnogi dobronamerni ljudi. A krajnja meta takvih operacija i jesu upravo tzv. obični ljudi - dakle, što šira masa prenosilaca dezinformacija. Uostalom, još su se nacionalistički propagandisti perfidno služili iskustvom: da laž koja se često ponavlja, može postati istina! Pogotovo ako se uz rafiniranu laž dodaju razne moralističke sumnje, koje u časnoj javnosti kompromituju oklevetane ljude, njihovo poštenje, dostojanstvo, obraz. Nije, dakle, ni šapat uvek naivan, makar onaj koji ga tendenciozno započinje imao i anđeosko lice.