Uvek hrabar i objektivan

Bio sam glavni i odgovorni urednik NIN-a od 1. januara 1988. do 15. maja 1989. godine. NIN je u to vreme pripadao novinskoj kući Politika sa sedištem u Cetinjskoj ulici broj 1 u Beogradu.

Zamenik glavnog i odgovornog urednika bio je Teodor Anđelić, članovi kolegijuma bili su : Dušan Veličković, Jugoslav Vlahović, Milo Gligorijević, Petar Ignja, Dragan Jovanović i Toma DŽadžić. Tehnički urednik bio je Miodrag Sinđelić, a urednik fotografije Tomislav Peternek.

Da pomenem i dopisnike iz inostranstva jer su njihovi izuzetni tekstovi doprinosili kvalitetu i povećanju tiraža NIN-a. To su: Miroslav Stojanović (Bon), Đuka Julijus (Meksiko Siti), Petar Popović (London), Ilija Marinković (Varšava), Dušan Pešić (Moskva), Borko Gvozdenović (Peking), Boško Jakšić (Kairo), Dušan Simić (NJujork), Momčilo Pantelić (Buenos Ajres) i Momčilo Stefanović (Harare). Svako od ovih imena je znamenito i poznato i sa izuzetnim učinkom u našem novinarstvu. Hteo sam da i na ovaj način, za istoriju srpskog najznačajnijeg nedeljnika - što NIN u celoj svojoj 80-godišnjoj istoriji izistinski jeste, ali i za savremene čitaoce - pokažem da je NIN uvek bio sam vrh analitičnog novinarstva. I za profesora univerziteta i za vrhunskog novinara i za književnika bila je, kao što je i danas, velika čast da objavi tekst pod svojim imenom u NIN-u.

Period u kome sam ja bio glavni i odgovorni urednik NIN-a bio je uveliko opterećen problemima, protivrečnostima i previranjima na tlu Jugoslavije, koji će neumitno dovesti do razbuktavanja unutrašnjih sukoba i međunacionalnih trvenja sve do građanskog rata i raspada same države.

Veliku uznemirenost izazvao je Zakon o zabrani povratka Srba na Kosovo i Metohiju. Oni Srbi koji su proterani sa svojih ognjišta od strane profašističkih snaga, krenuli su da se, posle završetka Drugog svetskog rata, vrate u svoje domove, na svoje njive i pod svoje nebo. Dočekale su ih jedinice vojske njihove države naoružane do zuba.
Kako je NIN uvek i u ovom periodu bio hrabar i objektivan u prikazu društvenih zbivanja, njegove stranice zaista ne može zaobići nijedan sadašnji ni budući istoričar koji se bude bavio prikazom političkih i ekonomskih zbivanja u tadašnjoj Jugoslaviji.

NIN se u to vreme bavio bitnim pitanjima opstanka države, posebno jedinstvenim funkcionisanjem privrednih i kulturnih institucija na celom prostoru Jugoslavije. Veliko interesovanje izazvala je NIN-ova anketa: Postoji li jedinstveni jugoslovenski kulturni prostor?
NIN je zbog svog ugleda i ogromnog tiraža nastojao da vrši pozitivan uticaj na sve društvene tokove. Praktikovali smo povremene susrete redakcije i čitalaca gde se odvijao živ razgovor na različite teme.

Da samo pomenem podatak o tiražu NIN-a. On se prosečno kretao oko 100.000 primeraka, a poslednji broj koji sam ja uredio, imao je tiraž od 125.000 primeraka.
Na kraju želim da kažem da je od brojnih poslova koje sam obavljao, rad u NIN-u za mene imao izuzetan značaj. Napisao sam brojne autorske tekstove, sreo i upoznao znamenite ljude, pokrenuo sa redakcijom značajna pitanja i omogućio da javnost sazna punu istinu o temama o kojima se nedovoljno govorilo.

Radeći kao ambasador SR Jugoslavije u Češkoj Republici video sam da su češki novinari smelo i originalno pisali o našoj zemlji. Tako je jedan njihov novinar Zakon o zabrani povratka Srba na svoja ognjišta na Kosovu i Metohiji označio kao jedan od bitnih činilaca koji je značajno uvećao brojčanu prevlast Albanaca na Kosovu i Metohiji.
NIN je oduvek bio objektivni hroničar i hrabar analitičar. Želim mu da zauvek takav i ostane.