Alal im metla

U društvu poremećenih vrednosti mikrofon je vaš, uši su naše, smrad je njihov. Lako je sluhistima. Oni znaju kada treba da se pokriju ušima. Međutim, teško je dozvati pameti narod kome je televizija probila bubne opne. Mnogima je lakše da veruju u ono što čuju nego u ono što vide. Sistem informisanja je dobar. Narod ne zna šta da misli. Jer protok informacija zavisi od propusta. Mediji sve filtriraju. Da se čitaoci, gledaoci, slušaoci ne zaraze. Zapovest je ne laži, ne kradi, ne ubijaj u pojam! Ne ulazi u zabran televizije! Ono što mediji nisu objavili, nije se ni dogodilo u istoriji beščašća. Prema tome, ko je pri sebi, život prođe pored njega. Ne treba biti previše mudar pa znati da su Srbi uvek u pravu. I da je srpski narod najslobodniji. Svi su digli ruke od njega. Narod zloupotrebljava slobodu kretanja. Pada u očajanje. Iako ljudi imaju pravo da pričaju šta hoće, ali nemaju mogućnosti. Ko je žario i palio, posipa se pepelom; ko sakupi srču od razbijenih iluzija, alal mu metla; gvozdenom se ne mete rđa. Da nije krokodilskih suza, ne bismo znali koliko je gmizavaca - puzajuća demokratija i puzajuća diktatura imaju isti cilj. Ne možemo u Evropu bez Kosova. Na Kosovo - bez Evrope. EU je put prvog reda radi - trutoar. Dok je zakon zdravog razuma u koliziji s Ustavom, graničićemo se sobom. Strašno je što smo izgubljeni, ali je dobro što nas niko ne traži gde smo bili.