Vreme čuda

Nešto se čudno dešava u zemlji Srbiji. Redove za ulje, brašno, šećer i druge osovne životne namirnice smo, na sreću, već zaboravili. Zaboravili smo, nažalost, i redove za fudbalske utakmice Partizana i Crvene zvezde u Ligi šampiona, jer večiti odavno ispadaju već u prvom ili drugom krugu kvalifikacija. Ni redova za pozorišne karte, osim retkih premijera, decenijama nije bilo. Još od vremena Ante Markovića. Zato su kilometarske kolone, ispred blagajni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, bile pravo osveženje. Izgleda da i u Srbiji ima ljubitelja pozorišta. Samo nemaju novca za karte. Čim novac nije glavna prepreka – eto gužve. Za pozitivan utisak postarali su se konačno i poslanici u Skupštini Srbije. Za „Zojin zakon“ glasali su svi. I pozicija i opozicija. I nije bilo besomučnih svađa zbog povrede Poslovnika. Ni amandmana. Kamo lepe sreće da se i u drugim prilikama glasa za najbolja rešenja. Umesto što se najpre gleda ko je neki zakon predložio, naši ili njihovi. Dugujem i objašnjenje nekima od naših vernih čitalaca, koji nisu uspeli da nabave prošli, jubilarni broj, koji smo napravili za 80. rođendan NIN-a. Ne, NIN nije, daleko bilo, zabranjen. Rasprodat je. Kao nekada ulje, brašno ili mleko. I za nas u redakciji bilo je to veliko iznenađenje. Skoro niko nije verovao da je za samo dan „planuo“ ceo prvi tiraž od 20.000 primeraka. Neki su mislili da se šalimo kada smo najavili da ćemo štampati još 5.000 primeraka. I opet nismo sigurni da su svi koji su to želeli uspeli da nabave prošli broj. Vreme slavlja je, međutim, iza nas. Sada je pred nama veliki i težak posao. Da nas naši novi čitaoci, koji su NIN prvi put uzeli u ruke, ne napuste čim se raziđe dim sa rođendanske torte. Srećom, dim sa 80 svećica se lako ne razilazi. A mi ćemo se truditi da bar jedna svećica ostane upaljena cele ove godine. Do nekog novog rođendana.