Foto Emil Čonkić
Svi nezavisni kontrolni organi, računajući i vas, bili su izloženi pritiscima, ali se stiče utisak da je ovo poslednji čin gušenja te jedine zaštite koju obični građani imaju. Da li smo stigli do kraja?
Pre osam godina, u kontekstu razotkrivanja jedne korupcionaške afere, direktor jednog javnog preduzeća iz svog kabineta bukvalno je izbacio ekipu TV novinara uz opasku da zna da se oni pozivaju na onog korumpiranog idiota Šabića. Na tu prostačku uvredu upućenu povereniku tada nije reagovao niko iz sveta politike. Direktor je čak i napredovao u političkoj nomenklaturi. Istina, na kraju je završio na optuženičkoj klupi, potom u zatvoru. Ali, ponavljam, niko ni od vlasti ni od opozicije tada, pre osam godina, nije reagovao. Danas neko sigurno bi. Naravno, jedno su pritisci, uvrede čak i pretnje u podrazumevanim, ekscesnim granicama, a sasvim je nešto drugo kad poprime dimenzije kampanje i sistematskog plasiranja teških, grubih optužbi i diskvalifikacija zasnovanih na potpunim neistinama. U tom pogledu ovo što se dešavalo Saši Jankoviću zaista je veoma uznemirujuće. Ali, svejedno ne bih podelio vašu ocenu da smo stigli do kraja. Naprotiv, mislim da je reč o jednoj neminovnoj fazi u dugom i mučnom uspostavljanju mehanizama zaštite ljudskih prava. Možda za ilustraciju mogu poslužiti one čuvene Čerčilove reči: Ovo nije kraj. Nije ni početak kraja. Ali ovo je možda kraj početka.
Ko i kako može da zaštiti nezavisna kontrolna tela? Može li se to očekivati od parlamenta, ako se ima u vidu sastav skupštinske većine?
Pre svega, moraju sami da se štite. Jasnim i doslednim stavovima i odlukama zasnovanim isključivo na Ustavu i zakonu. Ako tako rade mogu da očekuju i zaštitu od javnosti. Mislim da je i ova poslednja situacija sa kolegom Jankovićem to potvrdila. Što se parlamenta tiče, nezavisno od većine ili manjine u njemu, on je do sada u značajnom broju prilika pružao podršku stavovima ili izveštajima nezavisnih nadzornih tela. I bez obzira na realne koordinate u kojima kod nas parlament već godinama deluje i evidentnu premoć izvršne vlasti u odnosu na zakonodavnu, parlament bi i u konkretnom slučaju morao voditi računa da u sukobu principa samovolje i principa zakonitosti, sebe radi, mora da podrži ovaj drugi.
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Pitanje je kako je najlakše ostvariti obećanu predaju Kosova, a da ne bude velike štete po armaturu vlasti? Pa u haosu, kako je to uradio Milošević sa krajiškim Srbima. Može biti da zato Vučić sad najavljuje potencijalni egzodus Srba sa Kosova
Šta očekivati u zemlji u kojoj je u nedelju na Pinku prilog o gazdi te televizije Željku Mitroviću trajao deset puta, a u ponedeljak dva puta duže nego o sukobima na severu Kosova u kojima je poginulo najmanje pet, a ranjeno duplo više ljudi
