Tajne službe su pretnja i za ovu vlast

Foto Dalibor Danilović

Kada je pre dve nedelje u NIN-u zaštitnik građana najavio krivičnu prijavu protiv dvojice pripadnika vojske zbog incidenta sa policijom i kada je obelodanio da Ministarstvo odbrane odbija da mu da dokumentaciju i svojom nesaradnjom onemogućava kontrolu VBA, izjavio je da se ne oseća bezbedno, ali da ima dužnost da to uradi. U međuvremenu se oglasio ministar odbrane rečima da nema komentar ni na jednu konkretnu optužbu, ali da će se na kraju istrage videti Jankovićeva beskrupuloznost i bezobrazluk. Ministar policije je bio nešto blaži, on je objasnio da Janković ne ume da tumači dokumenta MUP-a i da je on, Stefanović, jedini koji to može. U njihovoj pozadini se čuo i čitav orkestar članova vladajućih stranaka, a direktor Pokreta socijalista Bratislav Jugović optužio je Jankovića zbog sudske presude koju je doneo sud u BiH i činjenice da Srbi ne mogu na parastos u Đakovicu. Kako je krenulo, pre će ga optužiti za ebolu i glad u svetu nego što ćemo saznati šta piše u dokumentima koji se protivzakonito drže pod katancem i da li su tačna saznanja da VBA prati lica koja ne bi smela.

NIN nije od Ministarstva odbrane dobio odgovor zašto su vam uskratili pristup dokumentaciji i da li će omogućiti kontrolu. Imate li vi nova saznanja o tome?

Nemam. Zbog toga će, u trenutku kada NIN bude u štampi, ministri odbrane i unutrašnjih poslova imati novi dopis u kom ću tražiti dodatne odgovore i skidanje oznake tajnosti sa nekih dokumenata. Nastavljam postupak kontrole, a svrha i ovog razgovora je da se kontrola, pod pritiskom javnosti, vrati u institucionalni tok. Ja primam platu koja nekima toliko smeta da bih, a ne da ne bih, sproveo kontrolu. I pored ovog što se dešava i dalje imam dužnost da taj postupak završim objektivno i potpuno. Srbija će iz ovoga da izađe sa čvršćim mehanizmima kontrole vlasti. Ta kontrola štiti i vlast i od sebe same i od neke druge vlasti koja će doći posle nje.

Sada kada je krivična prijava protiv pripadnika Kobri u rukama tužilaštva, na koja pitanja tražite odgovore?

Na osnovu kog člana zakona o Vojsci Srbije ili bilo kog drugog zakona pripadnici vojne policije obezbeđuju predsednika Vlade? Oni to rade i to nije krivično delo, ali ako to nije njihova nadležnost, radi se o kršenju zakona. Sledeće pitanje je kako je tačno glasio vojni zadatak koji je trebalo da obave dva vojna policajca? Iz dokumenata dostavljenih tužiocu proizlazi da su radili obezbeđenje prethodnice obezbeđenja. Ako je tako, gde je bila ta prethodnica, a gde samo obezbeđenje štićene ličnosti kada se slučaj desio? Ako su išli na vojni zadatak, da li je uobičajeno da se na njega ide u društvu dvojice civila? Da nisu vodili civile na vojni zadatak da li se moglo izbeći ono što im se dogodilo? Da li je njihov prolazak bio najavljen policiji koja je imala zadatak da nikog ne pusti dok su oni, pretpostavljam, imali zadatak da prođu? Da li je problem nastupio zbog nedostatka koordinacije, jer se moglo očekivati da policija ne bi pravila problem da je obaveštena da dva vojna lica na vojnom zadatku treba na tom mestu da prođu kordon? Takođe, oni su bili u društvu brata štićenog lica, čime se otvara pitanje da li su prekršili pravila koja zahtevaju profesionalnu distancu između pripadnika obezbeđenja i štićene ličnosti? Poslovi obezbeđenja ličnosti zahtevaju profesionalan odnos, a ne drugarski. Pod kojim uslovima i na koje zadatke se nosi pištolj sa metkom u cevi, i to pištolj koji je u jednoj verziji događaja ispao, a prema izjavama žandarma potegnut. Ako je ispao, mora se postaviti pitanje da li je pravilno nositi metak u cevi pištolja koji može da ispadne. Ako je futrola pukla, što sam nezvanično saznao da je stav VBA, ko je odgovoran za lošu opremu? Jedno od pitanja za MUP je zbog čega su i na osnovu kog propisa žandarmi sa lica mesta odvedeni na razgovor sa predsednikom Vlade? Zbog čega je ono što je Odeljenje za bezbednost i zakonitost u Komandi žandarmerije utvrdilo o događaju označeno sa strogo poverljivo, što po Zakonu o tajnosti podataka sme da se koristi samo da bi se sprečila teška šteta po interese Republike Srbije? Sva ta pitanja ne postavljaju se radi rasvetljavanja krivičnih dela, već se bave zakonitošću i pravilnošću u radu organa vlasti, što je posao zaštitnika građana. Nije sve što je nezakonito krivično delo, postoji pravo i mimo krivičnog zakonika. Ombudsman i postoji da bi ispitao sve aspekte rada državnih organa koji se tiču prava građana. Ovde postoji sumnja da je četvoro ljudi bilo žrtva prekomerne upotrebe sile i sa tim sam se složio, ali moramo da vidimo koji su to sve propusti doveli do toga i da ih ispravimo. Da sam imao potpunu saradnju, o svemu ovome ne bih ni morao da pričam jer su to, između ostalog, i potencijalni propusti obezbeđenja predsednika Vlade i o njima se javno ne priča ako to nije nužno. Ali je mnogo veća opasnost ako se ne dozvoljava da neko objektivan, neutralan, sagleda propuste. Nije tajna da sam u radu BIA pronalazio nepravilnosti, čak i nezakonitosti, ali ih nisu od ombudsmana krili, kritike su prihvatali i poštovali preporuke kako da ih otklone, pa javnost o detaljima nisam ni obaveštavao.

Rekli ste da je MUP dostavio traženu dokumentaciju. Zbog čega vas je onda ministar Stefanović među prvima napao?

Ne znam, možda mu je zamereno što mi je sve dostavio jer sam iz tih podataka izvukao zaključak koji sami nisu da ima elemenata za sumnju da su i vojni policajci napravili krivično delo. Ministar taj zaključak osporava rečima da su to izjave onih policajaca koji su bili tamo. Ali, ako imate izjave 30 ljudi koji su bili tamo, zar nije očekivano da se možda i desilo ono što oni tvrde da se desilo? Ministar takođe kaže da samo on može da odredi koji su dokumenti validni. Pa, neće biti tako, svaki dokument koji službeno lice napravi u vršenju svoje dužnosti je validan. Ja se nisam pozivao na izjave žandarma koji su suspendovani, već, između ostalog, na odluku kojom su suspendovani i obrazloženje zbog čega su suspendovani. Ako taj papir nije validan, onda oni nisu suspendovani i bilo bi normalno da su na svom radnom mestu. Ne znam zašto ministru smeta što sam se ja složio sa onim što su njegovi zaposleni zaključili i što sam na to dodao još nešto. Ako se ne veruje ni tridesetorici žandarma, ni komandantu žandarma, ni oficirima Odeljenja za bezbednost i zakonitost, čak ni za toliko da se posumnja da govore istinu a krivična prijava se piše da bi se u postupku pred pravosuđem sumnja potvrdila ili otklonila, onda dajte da pootpuštamo sve te ljude! Kako i zašto bi im se verovalo kada sutra napišu nešto u nekom drugom slučaju, utvrde nešto za nekog drugog građanina? Ne znam ni kako je očekivao da se Sektor za unutrašnju kontrolu u MUP-u bavi postupanjem i krivicom vojnih policajaca u Ministarstvu odbrane? Zato sada tražim od ministra policije da skine sa nekih dokumenata oznaku tajnosti jer ne shvatam kako bi to bio teško ugrožen interes Republike Srbije ako javnost sazna šta su ovlašćeni pripadnici MUP-a utvrdili da se dogodilo u jednom incidentu na ulici (u kome, čak, nije učestvovao nijedan državni funkcioner), pa makar im njihov ministar ništa ne verovao.

Da li i premijer utiče na takav stav izjavom da se oseća sigurnije kada ga štite Kobre?

Bezbednost je i subjektivna kategorija i kada se neko oseća nebezbednim, onda nije do kraja bezbedan. Ali, to otvara pitanje i zašto policija kod njega ne izaziva osećaj sigurnosti, ali i šta se radi da se promeni situacija u kojoj predsednik Vlade nema poverenja prema pripadnicima MUP-a. LJudski mogu da razumem to nepoverenje u jednom periodu i moralo se brzo delati da se to poverenje povrati. Ali, ovo stanje traje dugo. Svačiju bezbednost treba da čuva zakonima uspostavljen sistem i u njemu nadležni državni organi, a ako postoji sumnja da oni nisu sposobni za to, onda treba da ih osposobljavamo, a ne da kršimo zakone i pravila. Ne sumnjam da su ljudi koji štite premijera sjajni, neko ko je u takvoj jedinici sigurno je čovek na svom mestu. Ali, pretpostavljam da to važi i za drugu stranu. Nemamo mi, valjda, kriminalce za žandarme? Ako imamo, onda za to mora da snosi odgovornost onaj koji ih je tu postavio i ostavlja ih. Ali među tim ljudima ima i onih sa ordenjem za hrabrost, sa ranama sa dužnosti, sa nagradama za posebne rezultate i zalaganje na radu. I oni su valjda službenici iste države kao i Kobre, sve i ako ne čuvaju istog čoveka. Mislim da je u ovom trenutku potrebno da se javno progovori i o tome da odavno postoje saznanja o ozbiljnim problemima unutar Žandarmerije, o tome da se određene prijave o unutrašnjim nezakonitostima sklanjaju u fioke, da ima nedodirljivih i opasnih po svakoga ko ukaže na nepravilnosti. Postupak kontrole povodom sumnje da se jedan žandarm nezakonito štiti od krivične prijave ne mogu da okončam, čak mi je i državni sekretar u MUP-u napisao da nailazi na opstrukciju u tom slučaju. LJudi koji ukazuju na nepravilnosti u MUP-u doživljavaju velike probleme. Uništavaju se službene arhive u Odeljenju za bezbednost pri kabinetu ministra. To je više nego zabrinjavajuće.

Optužili ste i VBA da je izašla iz ovlašćenja kada je počela istragu, ali neki stručnjaci tvrde da oni imaju prava na to?

Postoje situacije u kojima VBA može da uzima izjave od civila, ali se tačno zna u vezi sa kojim krivičnim delima to može da radi i kako. Kada VBA ima potrebu da obavi bilo koju službenu radnju prema licima koja nisu zaposlena u vojsci ili Ministarstvu odbrane, dužna je da o tome odmah obavesti BIA ili MUP i da zajedno sa njima utvrdi način daljeg postupanja. I ne može to da radi za bilo šta. VBA nije zakonom nadležna da dokumentuje ometanje vojnog lica u vršenju vojne službe. Spisak krivičnih dela koje VBA može da otkriva, istražuje i prikuplja dokaze za njih taksativno je nabrojan u članu 6. Zakona o VBA i VOA i tamo tog dela nema. A i za ona dela koja su tamo nabrojana, ne sme da se desi da MUP otpočne sa istragom, izađe na teren da bi prikupio podatke i sazna da ih je već uzela VBA. Možda ti snimci dokazuju jednu ili drugu priču, ja to ne znam, ali znam da ih VBA nije dostavila zaštitniku građana, a morala je.

Da li ste mogli da pretpostaviti da će napad na vas biti toliko snažan i orkestriran?

Očekivao sam podmetanja i neistine, ali nisam verovao da će me za napad na otadžbinu i perfidno podrivanje sistema bezbednosti po nalogu stranih agentura optuživati ljudi koji neposredno vrše vlast, niti da će tako otvoreno zadirati u moju privatnost i fabrikovati podatke o meni i mojim ukućanima. Nisam prvi kome se to dešava, ali postoji razlika do sada su izdajnike obeležavali neki pojedinci ili grupe, obično ekstremne, koje nikad nije otvoreno svojatao bilo ko na vlasti, a ovog puta to čini baš predstavnik države narodni poslanik, istaknuti član vladajuće partije i član više odbora u Skupštini. Naravno da nije prijatno razmišljati o tome kada će neko da poveruje i pomogne otadžbini da se reši tog problema.
Na našoj javnoj sceni je postalo normalno da se na činjenične tvrdnje odgovara ličnim diskvalifikacijama i da se tako menja teza. Zato je u ovom trenutku najbitnije da fokus ostane na suštini problema, a ne da se priča prebaci na Sašu Jankovića i kakav je on, jer ovo nisam pokrenuo da bih istakao sebe, već zato što mi je posao da kontrolišem rad organa vlasti, pogotovo u situacijama u kojima bi ljudi najradije okrenuli glavu na drugu stranu. Ovo nije kriza za VBA, nije ni kriza za zaštitnika građana, ovo je kriza kontrole vlasti kao jednog od osnova demokratije u svakoj zemlji.

Kako tumačite izjavu premijera da se u vreme bivše vlasti u medijima nije videlo da ste se bavili time što Snežanu Malović čuvaju Kobre, a sada upozoravate da je to protivno zakonu?

U to vreme nije bilo ovakvog odbijanja saradnje, pa nije postojala potreba da sa svakom zamerkom izlazim u javnost. Ni sada mi obraćanje javnosti nije bio prvi, već poslednji korak, jer to u pitanjima bezbednosti nikada nije prost račun. I pre ove vlasti sam vršio kontrole koje nisu bile po volji političara. Na početku mog prvog mandata sam, takođe po sopstvenoj inicijativi, saznavši za jedan incident, otvorio kontrolu rada vojne policije, a sa vrha Ministarstva odbrane mi je rečeno šta ti misliš ko si ti, kako si izabran tako možeš da budeš i smenjen. Tada sam otišao kod predsednika države Tadića, koji je bio i vrhovni komandant, kao što je to Nikolić danas, i rekao: ili ćemo graditi institucije ili ih vi nećete graditi, ja u neizgradnji institucija ne mogu da učestvujem. Nakon toga sam uradio kontrolu, ustanovio da je vojna policija na ulici lišila slobode civila i celu noć ga držala da bi ujutru pozvala policiju, koja je odbila da ga preuzme jer je bio povređen. Ceo postupak sam sproveo, uzeo usmene izjave od ministra odbrane i načelnika Generalštaba i izrekao ono što zaštitnik građana može, i takve situacije se više nisu ponavljale. Dakle, posle početnog problema, a pre obraćanja javnosti, uspostavljena je puna saradnja i svrha mog postojanja je ispunjena. Ni sada ne bih izašao u javnost da su ozbiljno shvaćeni napori da otklonim prepreke u obavljanju svog posla, a tih napora, javnih i nejavnih, bilo je mnogo. Javnost je poslednje i najjače ovlašćenje svakog ombudsmana, pa i zaštitnika građana Srbije.