Čija su naša preduzeća

Foto profimedia.rs

Kad srpska i albanska delegacija u Briselu dogovore rešenje za Trepču, sve će biti gotovo. Možda ne i višednevne demonstracije, koje u trenutku odlaska NIN-a u štampu poprimaju oblik uličnih nemira, jer bi s konačnim rešenjem protesti mogli tek da počnu na jednoj ili obe strane. Gotova će biti raspodela pozamašne imovine nad kojom Srbija ima vlasništvo, a Priština mogućnost da upravlja. Jer Trepča je simbol svega što Srbija ima u pokrajini i večiti pion kada se želi povećati ucenjivački kapacitet pregovarača u predstojećim, verovatno najtežim dogovorima o imovini. Ne bez razloga, jer argumentacija obe strane u vezi sa problemom ovog giganta precizno ilustruje svu složenost imovinske zamke na KiM. Baš kao u tom, i u većini drugih slučajeva Srbija još plaća dugove tamošnjih preduzeća. Kao i u Trepči, Kosovska poverilačka agencija (KPA), pa Kosovska agencija za privatizaciju (KAP), već su preuzele, a ponegde i prodale javna preduzeća u vlasništvu Srbije. Baš kao i za južni deo ovog preduzeća, vlasti u Prištini zahtevaju naknadu štete za sve otpuštene radnike albanske nacionalnosti u srpskim preuzećima s početka devedesetih. Temperatura atmosfere pred nastavak dijaloga u Briselu, 9. februara, upućuje na neminovan raspored tema. Imovina je sledeća na stolu.

Priština ne priznaje pravo Srbiji da raspolaže kosovskim resursima, pa je za početak nove ture razgovora naručila potpisivanje ugovora sa francusko-andorskim konzorcijumom o kupovini Ski centra Brezovica. Preduzeća od koga je Štrpce živelo i u kojem su do sada JP Skijališta Srbije imala 20,25 odsto, a Fond Ineks-Inter eksport iz Beograda 79,75 odsto vlasništva.

Zvanična evidencija takva je da samo Telekom na KiM ima imovinu vrednu 32,8 miliona evra (po trenutnom kursu), EPS (bez HE Gazivode) 2,3 milijarde i Železnice Srbije 206 miliona. Ali, prema propisima Prištine, imovina EPS-a pripada javnim preduzećima - Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK) i Kosovskom operateru sistema transmisije i tržišta električne energije (KOSTT). I imovina PTT Srbija je najvećim delom preuzeta, pa je od 129 jedinica poštanske mreže pod kontrolom PTT ostalo 27, od čega je 10 novoizgrađenih u Gračanici, Štrpcu, Ranilugu Objekte Telekoma preuzelo je preduzeće Pošte i telekomunikacije Kosova (PTK), u kojem država ima 25, a preostalih 75 odsto operater fiksne telefonije Telekom Kosova i mobilni operater Val. I tako redom. Aerodrom Priština nakon preuzimanja izdat je 2010. za 67 miliona evra u koncesiju na 20 godina tursko-francuskom konzorcijumu Limak erport d Lion.



Pravo Srbije na tu imovinu zadire još u jugoslovenski Fond za razvoj KiM preko koga je od 1956. do 1990. pokrajini usmereno 4,37 milijardi dolara, u kojima je Srbija učestvovala sa 40 odsto. Osim toga, preduzeća iz Srbije su udruživanjem upućivala sredstva za izgradnju, a na osnovu Zakona o Fondu za podsticanje razvoja pokrajine, tokom 1990. i 1991. porezom od jedan odsto na lični dohodak zaposlenih na KiM je usmereno 150,5 miliona dolara. Kosovska privreda finansirala se preko Fonda za razvoj Republike Srbije do 1999, koji stiče većinski udeo u vlasništvu 163 tamošnja preduzeća u vrednosti od 181,35 miliona evra, podrazumevajući i dospele nenaplaćene obaveze po investicionim kreditima (1,62 miliona evra) i kratkoročnim plasmanima (5,82 miliona evra).

Predsednik Srpske narodne stranke Nenad Popović, nekadašnji šef Ekonomskog tima za KiM i autor knjige Otvoreno o ekonomiji KiM, kaže za NIN da u razgovorima sa međunarodnom zajednicom srpski zvaničnici moraju uporno da insistiraju na potvrđivanju vlasništva nad imovinom, između ostalog i zbog toga što je Srbija, samo od 1961. do 1990, uložila više od 17 milijardi dolara u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu i privredu na KiM.

Srpski zvaničnici ne smeju da poveruju taktičkom manevru vlasti lažne države Kosovo u vezi s izmenama tamošnjeg zakona o javnim preduzećima, već moraju da već 9. februara zaštitu imovine Srbije na KiM nametnu kao urgentnu temu. Srbija mora da učini sve da zaštiti prethodne investicije javnih preduzeća na Kosovu i Metohiji, kao i da se valorizuju njihova potraživanja iz perioda pre 1999, što je zagarantovano i Rezolucijom SB UN, ističe Popović.

Uveren je da će taj cilj pregovarački tim najlakše postići ako vlasništvo nad imovinom, kao univerzalnu kategoriju i neprikosnoveno pravo u svim razvijenim zemljama sveta, upotrebi kao argument koji Zapad najbolje razume i koji je neosporno na našoj strani. Srbija mora energično da se zalaže za potvrđivanje njenog prava na raspolaganje imovinom na KiM i da preduzme sve mere da se zaustavi nezakonito privatizovanje naših javnih preduzeća i bespravno korišćenje rudnog i ostalog prirodnog bogatstva na teritoriji KiM, kaže Popović.

Nije daleko od istine da samo pozivanje na privatnu svojinu posrednici kosovskog procesa dobro razumeju. Uostalom, to su i primenili kada su došapnuli Isi Mustafi da odustane od nasilnog preuzimanja Trepče time što će je uvrstiti u zakon o javnim preduzećima, jer bi u suprotnom ostali bez ideje-vodilje kojom su vajali ceo Balkan i dobar deo sveta.

Po usvajanju rezolucije SB UN 1244, UNMIK-u je pripao zadatak i da ekonomski rekonstruiše KiM. Misija je tako preuzela upravljanje javnim preduzećima oformivši nova, ukupno 720 javnih i društvenih preduzeća. Neka su data privatnicima u dugogodišnji zakup, ali pravi vlasnički lavirint nastaje nakon što je formirana KPA, koja je prećutno, uz saglasnost međunarodne zajednice, UNMIK-ovo pravo na upravljanje pretvorila u pravo prodaje i do 2008. privatizovala oko 450 preduzeća. Po proglašenju nezavisnosti KPA postaje KAP, a srpskom vlasništvu na KiM postepeno bledi trag.
Tako je JP Srbijašume sa 335.000 hektara zemljišta, postalo deo Kosovske agencije za šume, a knjigovodstveno 206 miliona evra vredna imovina Železnica Srbije pretvorila se u imovinu Železnica Kosova (Trainkos). U skladu sa propisima Prištine, 31 objekat NIS Petrola-Jugopetrola, čija vrednost je 2003. iznosila 15,5 miliona evra, pretvoren je u društvenu svojinu i iznajmljen Kosovo Petrolu.

Prema podacima Kancelarije za KiM još je 21 preduzeće, u srpskim opštinama, koje se nalazi na listi za privatizaciju Agencije za privatizaciju Srbije, i u istim sredinama još 32 koja nisu na tom spisku. Ali zato većinu zemljoradničkih zadruga i veterinarskih stanica iz grupe zdravih KAP tretira kao društvena preduzeća, čiji pokušaji privatizacije su propadali zahvaljujući pritisku lokalnog stanovništva.



Popović smatra da Srbija mora dosledno da se zalaže za zaštitu svojih ekonomskih interesa i paralelno da nastavi da investira u srpske sredine na KiM, jer će u novim ili revitalizovanim preduzećima srpsko stanovništvo imati mogućnost da opstane i, na bazi realnih prihoda, zadovolji svoje životne potrebe. Po njemu je ključ čvršće povezivanje sa privredom ostatka Srbije. Ekonomija je ključna za opstanak srpske zajednice na KiM. Prioriteti dugoročnog ekonomskog razvoja su razvoj infrastrukture, zapošljavanje, obrazovanje u funkciji razvoja privrede, razvoj preduzetništva, mikro i malih preduzeća i stvaranje povoljnog investicionog ambijenta. Neophodno je ojačati institucionalne kapacitete srpske zajednice, odnosno aktivirati funkcije svih institucija države Srbije koje su značajne za podršku privrednom razvoju. Nužno je dostići veću iskorišćenost lokalnih resursa i razvoj bankarskog sektora u srpskim sredinama, kao i podsticaj preduzetništvu, odnosno stvaranju uslova za ekonomsku održivost na bazi sopstvenih prihoda i delatnosti preduzeća, kaže Popović.

Albanska strana ne priznaje ništa manje od potpune imovinske nezavisnosti Kosova, ali ipak povremeno osluškuje puls Beograda za rešenje po modelu sukcesije. Iako Beograd insistira na neprimenjivosti sukcesije, jer ne priznaje ni otcepljenje ni stvaranje novog entiteta, dr Bojan Milisavljević, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smatra da bi od takvog modela Srbija mogla da ima i koristi.



Pravila o sukcesiji prihvaćena su na međunarodnom planu u vidu Konvencije o sukcesiji međunarodnih ugovora iz 1978. a stupila je na snagu 1996. i Konvencije o sukcesiji imovine, arhive i dugova iz 1983, koja nije stupila na snagu. Druga konvencija je relevantna u smislu pravila koja se ovde pominju. Radi se o dispozitivnim pravilima koja bi važila, ako se strane koje su naslednice ne bi dogovorile drugačije. Ako ne bude sporazumno rešeno pitanje javnih preduzeća, što bi bilo najbolje rešenje, primenjivala bi se dispozitivna pravila. Ta pravila bi više išla naruku Republici Srbiji jer bi moralo biti uzeto u obzir i to što je Srbija osnovala ta preduzeća i što je nominalno sva imovina pripadala njoj. Pored toga Srbija otplaćuje dugove vezane za nekoliko javnih preduzeća. U tom smislu jasan vodič bi bio i Sporazum o pitanjima sukcesije država bivše SFRJ iz 2001. koji je stupio na snagu i primenjuje se u dobrom delu teksta. Republika Srbija bi morala da insistira da EU spreči svaku unilatelarnu akciju KiM, i da obezbedi primenu sporazuma koji bi morao biti postignut u što kraćem roku, smatra Milisavljević.

Sukcesiju na svojevrsan način predlaže i Ahtisarijev plan, koji Srbija nije priznala, ali čiji se i drugi članovi, pa i oni koji se odnose na javna preduzeća, u praksi, na Kosovu, ostvaruju redom koji je utvrdio finski medijator. U njemu se još kaže da se imovina Srbije i javnih preduzeća prenosi na Kosovo, osim onih koja pružaju usluge lokalno, koje postaju vlasništvo opština. Dugove otplaćuje Srbija, a Priština joj potom vraća onaj deo za koji se dogovorom utvrdi da je kosovski.

U Kancelariji za KiM evidentiraju 16 aktivnih srpskih preduzeća kojima je osnivač Republika Srbija, i 47 kojima je osnivač lokalna samouprava, sa ukupno 6.794 zaposlena. U državnom vlasništvu Srbije još je 319.000 a u društvenom 157.000 hektara zemljišta, više od dva miliona kvadratnih metara službenih i stambenih zgrada, objekata posebne namene, restorana, odmaralištaIpak, imovinski sporovi nisu uobičajeni među zavađenim stranama. Obe, očigledno, očekuju trajni dogovor mimo suda. I obe su saglasne da se, zbog investicione klime, mora znati šta je čije. To je jedino u čemu su saglasne. Pa, kad traži strateškog partnera za Trepču, srpska vlada zapravo poručuje da se svoga neće odreći i da je pravo na njenoj strani, a kad problem Trepče dospe u prištinski parlament, udica je, bez obzira na domaće opozicionare predvođene Samoopredeljenjem koje zahteva da se Trepča pretvori u javno preduzeće i da, usput, vladu napusti jedan ministar Srbin, bačena pravo u krilo okorelim legalistima. Da ih podseti da je pravo izuzeto iz procesa preuzimanja milionske imovine Srbije, kojom ona više ne upravlja, u kojoj se Srbin ne zapošljava i od koje godinama ne ubira ni dinar poreza.