17.04.
2024.
Par zvani "Smrt": U njihovoj firmi pronađeno je 180 ljudskih tela i istina je isplivala na videlo
Suđenje Halfordovima zakazano je za 6. jun, a par se takođe suočava sa federalnim optužbama.
Od početka godine tržište struje u Srbiji potpuno je liberalizovano, pa i domaćinstva i mali potrošači mogu da izaberu snabdevača po sopstvenom nahođenju Iako je EPS svojevremeno najavljivao kampanju da upozna građane sa novinama na tržištu, procene su da više od 90 odsto građana za to i dalje ne zna. Uz to, gotovo da i nema onoga koji je od 1. januara na otvorenom i slobodnom tržištu potražio novog prodavca električne energije.
To uostalom potvrđuju i sami trgovci strujom koji, ako izuzmemo državnu Elektroprivredu Srbije (EPS), kažu da među njihovim kupcima nema malih potrošača, a ni građana. A i zašto bi neko menjao snabdevača kada liberalizacija tržišta nije donela i liberalizaciju cene struje? Drugim rečima, domaćinstva i mali potrošači su liberalizacijom dobili pravo na drugi izbor, ali ne i obavezu da potpisuju ugovor o snabdevanju, niti da struju kupuju po tržišnim uslovima i u otvorenoj utakmici. Jer, utakmica i dalje podrazumeva da oni koji troše najmanje struje, a to su domaćinstva i mali privrednici, zadržavaju pravo da struju i dalje kupuju po jeftinijoj, EPS-ovoj ceni, koji određuje država, odnosno Agencija za energetiku.
Osim što zbog preferencijalne, netržišne cene nemaju konkurenta za prodaju struje najmanjim, ujedno i privilegovanim potrošačima, zanimljivo je da se u EPS Snabdevanju hvale da su, i uprkos tome što je tržište električne energije za srednje i velike potrošače otvoreno pre jedne, odnosno dve godine, uspeli da zadrže čak 97 odsto tih kupaca, a isto i više očekuju i kada su u pitanju građani.
Struja je u Srbiji, kako gotovo svakodnevno upozoravaju upućeni, najjeftinija u Evropi. Cena je 30 odsto niža od tržišne i zahvaljujući toj činjenici EPS praktično i nema konkurenta na tržištu, iako je dosta potencijalih trgovaca električnom energijom.
U Agenciji za energetiku trenutno je 86 licenciranih kompanija koje se u Srbiji bave prodajom struje, odnosno snabdevanjem, kako velikih tako i malih potrošača, domaćinstava, ali samo nekolicina njih ovaj posao zaista i radi.
Broj snabdevača strujom se menja prema ritmu odobravanja licenci, a trenutno ih je 86. Tržište je jasno, otvoreno i svako je slobodan da na njemu traži kupce, ali za sada od svih licenciranih prodavaca samo tri su aktivna, kažu za NIN u Agenciji za energetiku Srbije.
Takođe, u Agenciji potvrđuju da mali kupci i domaćinstva koji su ostali na regulisanom tržištu i za koje je odlukom Vlade Srbije javni snabdevač EPS, ne moraju sklapati ugovore za snabdevanje.
Oni koji izađu na slobodno tržište i prihvate ponudu nekog od drugih snabdevača, gube pravo na regulisanu cenu i sklapaju ugovor sa novim prodavcem, ali imaju pravo da se u bilo kom trenutku vrate na regulisano tržište, objašnjavaju u Agenciji za energetiku.
Retki prodavci električne energije u Srbiji, izuzev naravno EPS-a, osim potvrde da među njihovim kupcima nema malih potrošača, niti domaćinstava, jer cenama u tom segmentu potrošnje ne mogu konkurisati EPS-u, kažu da se njihova tržišna cena za one na srednjem ili visokom naponu razlikuje od kupca do kupca, kao i da je cena po kojoj svojim klijentima isporučuju električnu energiju poslovna tajna, izuzev ako se ne radi o kupovini u postupku javnih nabavki.
Među retkim trgovcima, na tržištu koje jeste otvoreno, ali na kome državni EPS i dalje uživa privilegije, izuzev njega, slovenačke kompanije Gen-i i preduzeća Vuković 1967. iz Veternika, koji prodaju električnu energiju krajnjim kupcima, struju odskoro prodaje, ali i proizvodi i NIS.
U NIS-u za NIN kažu da su pored EPS-a jedini domaći proizvođač električne energije, poseduju licencu za snabdevača, a odskoro proizvedenu struju osim za svoje potrebe i prodaju na otvorenom tržištu.
Razvoj rešenja koja doprinose zaštiti životne sredine i istovremeno doprinose uštedi energije jedan su od osnovnih elemenata strategije NIS-a. U 2014. godini NIS je u razvoj energetike uložio više od 10 miliona evra, a među ključnim energetskim projektima su proizvodnja i prodaja električne energije. Tokom prošle godine pustili smo u rad četiri nove male elektrane koje proizvode struju od gasa, što znači da ih trenutno imamo sedam. Proizvodnja sopstvene električne energije dostigla je 7,3 megavata u 2014. što je dovoljno za snabdevanje strujom više od 1.000 domaćinstava, kažu u NIS-u.
Plan kompanije je da i 2015. nastave sa projektima u oblasti energetike. U januaru i februaru puštaju u rad još četiri nove gasne elektrane, čime će se proizvodnja NIS-a popeti na 11,6 megavata. Tokom 2016. planirano je puštanje još jedne gasne elektrane snage 4,5 megavata čime bi se zaokružio investicioni program u gasne elektrane na naftnim i gasnim poljima. Pored toga u saradnji sa Gasprom Energo Holdingom ove godine počeće izgradnja Termoelektrane-toplane Pančevo koja će proizvoditi električnu i toplotnu energiju, a procenjena vrednost investicije je 170 miliona evra, kažu u NIS-u.
U 2015. godini planiramo i da započnemo trgovinu električnom energijom i u zemljama u okruženju. U toku je dobijanje licenci za obavljanje ove delatnosti u NIS-ovim zavisnim društvima van Srbije, čime će se omogućiti pristup novim tržištima i proširiti mreža partnera, kažu u ovoj kompaniji.
Osim liberalizovanog tržišta električnom energijom, Nova godina donela je i liberalizaciju u trgovini prirodnim gasom za velike i srednje potrošače, dok će za male kupce i domaćinstva slobodan izbor prodavca važiti od prvog januara 2016. godine. Isto kao i sa strujom, ova poslednja faza otvaranja tržišta podrazumevaće da najmanji potrošači imaju pravo na izbor svog snabdevača, ali ne i obavezu da izađu na tržište i na njemu po tržišnim cenama traže najpovoljnijeg prodavca gasa. NIS najavljuje uključivanje u tržišnu utakmicu i u ovoj oblasti.
Prošle godine počelo je sa radom i NIS-ovo postrojenje za proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa na naftno-gasnom polju Palić. Ovim energentom se trenutno trguje kroz sistem veleprodaje, a komprimovani gas se smatra gorivom budućnosti zbog svojih ekoloških osobina. Ima najmanju emisiju ugljen-dioksida i kao takav doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha. Upotrebljava se kao gorivo za grejanje u industriji i domaćinstvu, ali i kao motorno gorivo za vozila, navode u toj kompaniji.
Stručnjaci ne očekuje skore značajne promene u trgovini električnom energijom i gasom, pogotovo što državni sistemi, iako više nemaju monopol, i dalje imaju povlašćene cene. Zato, sve dok se i cene ne budu formirale na tržištu, ili bar dok se ne približe tržišnim, ne može se očekivati drastično povećanje broja aktivnih trgovaca, a još manje prava tržišna utakmica.
