Klopka za Putina

Foto AP

Da li je predsednik Rusije Vladimir Putin stavljen pred dilemu ako uzme kajaće se, ako ne uzme kajaće se? Dok NATO raspiruje već zapaljenu vatru u Ukrajini upozorenjima da preti opasnost ruske invazije na Ukrajinu, zapadni komentatori ocenjuju da je Vladimir Vladimirovič upao u klopku jer će ozbiljno uzdrmati rusku ekonomiju i međunarodni položaj ako vojno interveniše u Ukrajini, pošto će se potpuno sukobiti i sa Zapadom. A, ukoliko dopusti da ukrajinska vojska nanese težak poraz i žrtve proruskim separatistima na istoku Ukrajine, izložiće se kritici da je kukavički prodao rusku dušu i samosvojnost, kako to smatra uvodničar španskog lista Pais.

Na samom terenu, na istoku Ukrajine, vode se najveći sukobi od septembarskog primirja u Minsku, bez obzira na to što je do sada na tom prostoru stradalo više od 5.000 ljudi. Upravo je propao i najnoviji pokušaj pregovora u Minsku, a njihov nastavak nije verovatan. Predsednik samoproglašene Donjecke Narodne Republike Aleksandar Zaharčenko čak je najavio opštu mobilizaciju i nameru da pozove 100.000 ljudi.Kijev je takođe mobilisao dodatne snage zbog pojačanih sukoba na istoku Ukrajine, mada ima naznaka da više od polovine rezervista na zapadu zemlje nastoji da izbegne poziv u vojsku i ne želi da ide na istok u rat.

Ispred Ministarstva odbrane u Kijevu počeo je protest ukrajinskih boraca, a demonstranti su gađali zgradu Molotovljevim koktelima. Prvo su se skupili borci 25. bataljona Kijevska Rusija, koji zahtevaju od vlasti da nađe način da njihove pripadnike, zarobljene u kotlu kod Debaljceva, izbave kako znaju i umeju.
Pridružili su im se pripadnici ukrajinskog privatnog plaćeničkog bataljona Ajdar, zloglasne brigade za koju se sumnja da je počinila niz ratnih zločina. Oni su nezadovoljni time što su neke njihove jedinice rasformirane.

I dok ljudi ginu u onome što zovu ratom, na međunarodnoj sceni je pravi rat optužbama. Ukrajina je proglasila vanredno stanje u oblastima Donjecka i Luganska, a ukrajinski parlament je pozvao Ujedinjene nacije, NATO i druge međunarodne organizacije da proglase Rusiju agresorom. Prethodno je ukrajinska Vrhovna rada usvojila izjavu kojom se Rusija definiše kao država agresor, što otvara put za posledice po međunarodnom pravu. Istovremeno predsedniku Ukrajine Petru Porošenku predloženo je da uvede ratno stanje u državi, koje bi trajalo sve dok ne prestane ruska oružana agresija protiv Ukrajine.

Na međunarodnom planu, Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PS SE) odlučila je da produži sankcije ruskoj delegaciji i liši je prava glasa do aprila i učešća u rukovodećim organima, dok su ruske agencije prenele najavu šefa delegacije Alekseja Puškova da će Rusija do kraja godine obustaviti učešće u PS SE.
Na verbalnom fonu ton se diže za oktavu više pa je predsednik Rusije Vladimir Putin optužio ukrajinsku vojsku da je NATO-legija, čiji je glavni geopolitički cilj čuvanje Rusije od širenja.

Zlokobno su zazvučale i reči poslednjeg predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova da je između Rusa i Amerikanaca objavljen novi Hladni rat, koji bi mogao da preraste i u oružani konflikt.

Stalno slušamo o sankcijama Amerike i EU protiv Rusije. Jesu li oni izgubili glavu? Amerika se izgubila u dubinama džungle, i vuče nas za sobom. Da budemo iskreni, SAD nas uvlače u novi Hladni rat, otvoreno pokušavajući da slede svoju genijalnu ideju da uvek moraju da trijumfuju. Gde će to sve voditi?, upitao je Gorbačov.

S druge strane, reči predsednika SAD Baraka Obame da je on izolovao i pobedio agresora Vladimira Putina, a rusku ekonomiju pretvorio u dronjke, samo su nastavak dugotrajne i iscrpljujuće propagandne bitke u kojoj se sredstva ne biraju. Ide se toliko daleko da se falsifikuju i neke istorijske činjenice. Tako je na obeležavanju 70 godina od oslobođenja Aušvica, najvećeg logora smrti, šef poljske diplomatije Gžegož Shetina ustvrdio da su nemački koncentracioni logor Aušvic oslobodili ukrajinski vojnici. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk otišao je i korak dalje tvrdnjom da je Moskva izvršila agresiju na Nemačku.

U ukrajinskom konfliktu očigledno se ne biraju sredstva. Ponekad se stiče utisak kao da je Zapadu cilj da dokaže da je Rusija izvršila vojnu invaziju na Ukrajinu, što bi potom omogućilo Americi i evropskim NATO saveznicima da medijski demonizuju Rusiju i obezbede globalnu podršku za potencijalnu vojnu agresiju protiv Ruske Federacije
Iako se u evropskim medijima navodi da Moskva opovrgava insinuacije o mogućoj ruskoj intervenciji, mnogo više prostora se pruža, recimo, upozorenjima američkog ministra odbrane Čaka Hegela, ili tvrdnjama generalnog sekretara NATO Andresa Foga Rasmusena iznete u Kijevu da je Rusija nagomilala oružje i vojnike na granici sa Ukrajinom i da će u odgovoru na rusku agresiju, NATO još tešnje raditi s Ukrajinom na preobražaju njenih oružanih snaga.

A samo pre nekoliko meseci o naoružavanju Ukrajine nije bilo ni pomisli a kamoli glasnog govora. Danas se, bez rukavica, zvaničnici Zapada utrkuju ko će žešće i uverljivije zastupati tezu o pomoći koja je mnogo više od humanitarne podrške - od stručne obuke na zapadu Ukrajine do isporuke ofanzivnih ubojitih sredstava. Jedan od najuticajnijih spoljnopolitičkih stručnjaka iz SAD Zbignjev Bžežinski poziva na mobilizaciju Zapada i NATO-a i slanje američke vojske u države Baltika jer, kako kaže, Rusija može za jedan dan zauzeti baltičke zemlje.

Analitičari podsećaju da su stavovi Bžežinskog gotovo uvek bili u prilog konfrontaciji, kada je reč o odnosu Zapada prema Rusiji. Uostalom, njega i pamte po rečenici: Novi svetski poredak pod hegemonijom SAD gradi se protiv Rusije, na račun Rusije i na olupinama Rusije.

SAD otvoreno pozivaju NATO da pomogne Ukrajini. Zbog toga pomoćnik šefa Stejt departmenta SAD Viktorija Nuland insistira na stvaranju komandnih i centara za kontrolu u šest evropskih zemalja koje se nalaze na liniji fronta, bez jasnog preciziranja gde prolazi ova linija fronta. Američki politikolog Finien Kaningem, jedan od retkih čije mišljenje donekle odudara, utekstu za Strategic Future Foundation smatra da Zapad stvara iluziju ruske agresije kako bi opravdao ekonomski pritisak i širenje NATO prema granicama Rusije.
Politika Zapada prema Rusiji svodi se na to da se stvore lažni razlozi zauvođenje ekonomskih sankcija, azatim ponudi ublažavanje režima sankcija u zamenu za to da se Moskva odreknezaštite sopstvenih geopolitičkih interesa, piše Kaningem. Glavna sredstva masovnog informisanja Zapada vode bestidnu propagandnu kampanju protiv Rusije. Krivica za nedavna bombardovanja Mariupolja pripisuje se proruskim ustanicima, iako se ne iznose nikakvi dokazi niti svedočenja Zapad koristi lažne povode da demonizuje Rusiju iza tu svrhu koristi kijevske vlasti, a o tragedijama u Odesi iVolnovahi zapadna štampa praktično nije obavestila javnost.

Konačno, predsednik SAD Barak Obama je u intervjuu za CNN otvoreno priznao da je Vašington posredovao u državnom prevratu do kojeg je došlo u Ukrajini u zimu 2014. Mi smo istupili kao posrednici prilikom smene vlasti u Ukrajini, izjavio je Obama.
Hladni rat postaje sve vreliji.