Имао је 12 година када се из родног Београда са родитељима преселио у Љубљану. Ту је остао, завршио енглески и француски језик и књижевност и позоришну режију, писао драме, режирао, два пута се женио, богатио свој живот сарадњом са најталентованијим уметницима из некадашње Југославије. Први пут се појавио на позоришнoј сцени када је основао трупу Пупилија, а играли су његов драмски предложак Пупилија, Папа Пупило па Пупилчки. Када је та представа дошла у Београд и публика је гледала у Дому омладине, међу одушевљенима је био и студент режије Љубиша Ристић. Тако су се њих двојица условно упознали, да би десетак година касније почела њихова сарадња која је обојицу винула у неслућене висине. Направили су КПГТ, својеврстан југословенски театар у којем су игране неке од најзначајнијих представа овог писаца – Ослобођење Скопља и Карамазови.