Optužnica za zločin u Štrpcima

Foto Tanjug/Sava Radovanović

Početkom ove nedelje Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu podiglo je optužnicu protiv petorice uhapšenih u Srbiji: brata haškog osuđenika Milana Lukića - Gojka, Duška i LJubiše Vasiljevića, Jovana Lipovca i Dragane Đekić, pripadnika jedinice Osvetnici kojom je komandovao Milan Lukić. Optužnica protiv ostalih koji su u pritvoru u BiH u vreme pisanja ovog teksta još uvek nije podignuta.

Dvadeset dve godine je prošlo od kada je dvadesetoro putnika oteto iz voza 671 koji je od Beograda ka Baru, stao na stanicu u Štrpcima. Najmlađi, Senad Đečević je imao 16 godina. Osim Tome Buzova, Hrvata i još uvek nepoznatog, tamnoputog, putnika, svi su bili muslimani. Zajedničko im je da su bili državljani Srbije, ničim povezani sa ratom u Bosni.
Slobodan Milošević je porodicama otetih obećavao da će prevrnuti nebo i zemlju da ih nađe a Dobrica Ćosić, tada predsednik SRJ, žalio da molbe upućene Aliji Izetbegoviću nisu urodile plodom.

Nije bilo potrebe pisati Izetbegoviću. 2002. je obelodanjena prepiska tadašnjeg rukovodstva Železnice. Jedan od direktora Mitar Mandić, uputio je generalnom direktoru Milomiru Miniću dopis sa oznakom strogo poverljivo, u kojem se nedvosmisleno najavljuje zločin. Obavešten sam, piše Mandić da će pripadnici Srpske vojske opštine Rudo izvršiti zaustavljanje voza i odvođenje putnika. Čitava akcija bi se odvijala na delu pruge Beograd - Bar koji prolazi kroz BiH. Verovatno u ukrsnici Štrpci ili stajalištu Goleš.

Da će istraga i potraga za nalogodavcima i ubicama potrajati, dalo se naslutiti od početka, a opstrukcije su bile očigledne. U avgustu 1994. Zoran Lilić koji je nasledio Ćosića u fotelji predsednika SRJ je rekao: Svima je postalo znano da je izvršilac otmice u Štrpcima nekakav Lukić. A tada se već znalo da je Lukić Milan, komandant jedinice Osvetnici u sastavu oružanih snaga Republike Srpske. Tokom devedesetih tri puta je hapšen po raznim osnovama i uvek izručivan organima RS koji su ga puštali na slobodu. Kada je treći put uhapšen i izručen, dobio je odlikovanje od Radovana Karadžića.

Tek 2003. osuđen je, u odsustvu, na dvadeset godina zatvora zbog otmice 16 muslimana, državljana Srbije, u Mioči kod Sjeverina. U Haškom tribunalu doživotno je osuđen za zločine počinjene u Višegradu i okolini od 1992. do 1994. Ne i za otmicu u Štrpcima. Za ovaj zločin do sada je osuđen jedino Nebojša Ranisavljević u Višem sudu u Bijelom Polju 2002. na 15 godina zatvora.

Optužnica protiv petoro saučesnika Milana Lukića koju je podiglo TRZ opisuje tragičan kraj putnika iz voza 671. Izvedeni su iz vagona sa rukama vezanim žicom, odvezeni vojnim kamionom u osnovnu školu u mestu Prelovo. U fiskulturnoj sali su opljačkani, skinuti u donji veš i batinani, a zatim odvezeni u selo Mušići gde su ih istog dana u jednoj spaljenoj kući streljali Milan Lukić i Boban Inđić. Petoro, protiv kojih je sada podignuta optužnica, bili su u grupi koja je putnike izvela iz voza, čuvali su stražu dok su ubijani a sutradan su njihova tela prevezli traktorom i bacili u Drinu.

Do danas su identifikovana tela samo četvorice otetih muslimana. Nađeni su u jezeru Perućac. Za telima ostalih žrtava i dalje se traga. I kao što je važno da svaki od njih bude pronađen, tako je važno da svako ko je u ubistvu učestvovao bude imenovan i kažnjen.