Niske pobude u visokom domu

Foto Oliver Bunić

Srpskoj akademiji nauka nikada nisu bili potrebni ljudi kao ja. Dovoljna mi je satisfakcija da publika širom sveta sluša moje pesme.
Ovo je, između ostalog, rekao Goran Bregović, kompozitor i pevač, kada je ovih dana dobio Orden umetnosti i književnosti, koji mu je u ime Francuske uručila ambasadorka u Srbiji Kristin Moro. A pre skoro tri godine, reditelj Aleksandar Mandić je u Politici, u svojoj kolumni Akademik Bregović, napisao:

Bilo bi logično da se njegova koleginica najmlađi akademik, potrudi oko tog predloga. Pošto često radi u inostranstvu, ona najbolje zna da ceni koliko vredi kada neko svira u Karnegi holu, Operi u Sidneju, Rojal festival holu u Londonu, tri dana uzastopce u Everi Fišer holu u NJujorku, Teatru Šanzelize ili filharmonijskim salama u Birmingemu, Stokholmu, Kelnu.

Prošle nedelje, u NIN-u smo objavili pismo Isidore Žebeljan upućeno članovima SANU i odgovor sekretara Odeljenja za likovne i muzičke umetnosti Milana Lojanice u ime OLMU čiji je ona redovan član. Iz njenog dopisa je jasno da kompozitorka ukazuje na neke pojave koje prate rad ove kuće uoči svakih izbora, o pritiscima pojedinaca da po svaku cenu uđu u SANU, pa je sam čin izbora time doveden na nivo pijačne trgovine. Ni kompozitorka ni sekretar nisu želeli da o ovoj temi govore za NIN, kao i nijedan od akademika koje smo zvali da tim povodom nešto kažu. Ali, jedno je danas, kada se prave liste predloga u svih osam odeljenja koliko ih ima u SANU, sasvim izvesno - u ovakvom ustrojstvu, a ono se, praktično, nije menjalo poslednjih šezdesetak godina, Goran Bregović neće proći u Odeljenju likovnih i muzičkih umetnosti, sve i da ga Isidora Žebeljan predloži! U SANU ne može da prođe ni Emir Kusturica, koji je davno pre Bregovića dobio isto zvanje viteza, a koji uz to ima i dve Zlatne palme u svojoj biografiji. NJega su u Odeljenju književnosti predlagali najpre Dobrica Ćosić, a potom i Matija Bećković, ali nije dobio podršku.

Isidora Žebeljan je u svom pismu upravo govorila o kriterijumima za izbor članova Akademije.
Nije dovoljno da kandidat bude poznanik, prijatelj i saradnik jednom od naših akademika neophodno je da to bude izuzetna ličnost, koja svojim radom i osobenošću ne samo da unapređuje duhovno ustrojstvo našeg naroda i zemlje, nego se izdvaja i ističe u celom naučno-umetničkom prostoru zapadne umetničke civilizacije. To su bili vrednosni temelji na kojima je ova institucija osnovana i na kojima je dugo počivala.

Odgovor na pitanje zbog čega na primer Goran Bregović, kao kompozitor, ne može da prođe kao kandidat tražimo od stručnog znalca Vladimira Davidovića koji je proveo više od 12 godina na mestu sekretara SANU, a sada je pomoćnik ministra pravde:
Reč je o principijelnim stavovima iz Zakona o akademiji i iz Statuta SANU. Osnovni cilj postojanja ove ustanove je podrška naučnom i umetničkom stvaralaštvu njenih članova. Institucije ovog tipa se, na prvi pogled se može reći, čak konzervativno drže višedecenijske tradicije. Istovremeno, one prate aktivnosti i nacionalnih akademija drugih zemalja i niko ne žuri u radikalne promene. Akademija u svoje članstvo prima samo kreativne stvaraoce, dok režija, na primer, podrazumeva iako veoma složenu, ipak samo harmonizaciju proizvoda drugih umetničkih grana, na primer scenarija, glume, fotografije, muzike, scenografije i još sijaset drugih poslova...

U toj kolektivnoj kreaciji nije lako razlučiti šta je čiji doprinos. Stoga se u svetu pribegava osnivanju posebnih, filmskih akademija. Pošto je u Srbiji filmska produkcija isuviše mala, neki članovi SANU sa senzibilitetom za film, a koji smatraju da je Emir Kusturica nesporni, svetski priznati velemajstor svoga zanata, ipak su ga predložili, pretpostavljam sa uverenjem da se pred vrhunskim stvaraocem od nekih principa može i odustati. Ali, biračko telo Akademije nije prihvatilo kriterijum ad personam, držeći se pravila koja su ustrojili još osnivači SANU. Tu, po mom mišljenju, treba tražiti razloge zašto ovakvi predlozi nisu prihvatljivi. Bilo je i glasova da je Ćosićev predlog bio motivisan njegovom željom da Kusturica režira film po romanu Vreme smrti, pa se išlo čak dotle da bi i producente organizovao i okupio kao i materijalno pomogao Milan Panić, Ćosićev politički istomišljenik i sponzor objavljivanja njegovih dela, a zvučne i autoritativne titule akademika i autora scenarija i režisera obezbedile bi da takav film ili TV serija postanu svojevrsna nacionalna biblija popularne istorije Prvog svetskog rata.


Foto Nemanja Kostić

Za neke druge poznavaoce prilika, SANU je zapravo pravljena po uzoru na rusku akademiju, što podrazumeva neskriveni pežorativni kontekst. Naravno, jasno je da SSSR nije postojao u vreme osnivanja Akademije, a za ugled su poslužile austrijska, francuska i nemačke akademije (ima ih više). Davidović objašnjava da je posle Drugog svetskog rata SANU reorganizovana, ali su sva odeljenja predratne Akademije opstala. U toj dugoj tradiciji i kompatibilnosti sa najeminentnijim evropskim akademijama treba tražiti uzroke njene navodne konzervativnosti, jer se broj odeljenja retko menja, a veoma teško se uvode i nove nauke kakve su, na primer, informatika, kibernetika i slične.

Ko može da natera SANU da se prilagodi vremenu današnjem? Niko, naravno, jer ta tema nikada nije bila ni blizu da se razgovara o njoj. Može li je postaviti na dnevni red predsednik SANU? Može, naravno, ali ni jednom od njih do sada to nije padalo na pamet. U tu vrstu revolucionarnosti se niko u SANU ne bi upustio. Može li se to očekivati od novog rukovodstva koje će biti izabrano za mesec dana, tačnije 7. aprila?

Teško je prognozirati favorita među trojicom kandidata. U ovom trenutku NIN saznaje da je potreban broj potpisa za kandidaturu (dvadeset) sakupio samo dr Vladimir Kostić (62), neurolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Instituta za neurologiju. Još nekoliko potpisa do 20 nedostaje drugom ozbiljnom kandidatu, dr Jovanu Hadži Đokiću (71), urologu, a treći kandidat je dr LJubiša Rakić (84), takođe neurolog.

Redovni, dopisni i inostrani članovi SANU biće izabrani 5. novembra 2015. godine, tačno šest meseci posle izbora novog predsednika i rukovodstva. Na tu činjenicu upozoravaju nas ćutolozi iz ove kuće, tvrdeći da će struja koja izgura svog favorita za predsednika imati najveći uticaj i na izbor novih članova. Dok se ne obznani dokaz za ovu tvrdnju, ostaje da podsetimo na neka, do sada poznata, imena ovogodišnjih kandidata književnici Milovan Vitezović, Miroslav Josić Višnjić i Borislav Radović, filozofi dr Slobodan Antonić i dr Leon Kojen, dr Vladimir Vodinelić, dr Dimitrije Kalezić (bivši dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta), kardiolog, profesor dr Goran Stanković, vajar Mrđan Bajić, kompozitor Svetislav Božić, slikar i pisac Mileta Prodanović, slikar, profesor dr Čedomir Vasić...