Ko to tamo cvrkuće

Foto shutterstock

Da neko preko noći promeni pravila koja važe za više od milijardu ljudi, a da ih pritom ništa ne pita i ne ponudi mogućnost izbora, nezamislivo je u demokratskom svetu, ali je zamislivo u virtuelnom. Upravo to je suština prošlonedeljnog izveštaja belgijskog povereništva za zaštitu podataka i Slobodnog univerziteta u Levenu, koji su analizirali najnovije Fejsbukovo kršenje evropskih zakona o zaštiti podataka.

Da podsetimo, nova Fejsbukova pravila o privatnosti, koja se tiču više od milijardu korisnika, stupila su na snagu 30. januara ove godine (najavljena mesec dana ranije), po sistemu uzmi ili se odstrani, ne ostavljajući nikakav prostor za drugu reakciju osim prihvatanja ili gašenja naloga, odnosno odlaska sa ove društvene mreže, što mu dođe kao virtuelni suicid.
Procena eksperata je i da stado od milijardu fejsbukovaca nije u stanju da se izbori sa kompleksnim podešavanjima koja se tiču privatnosti, aplikacija, reklama, da korisnici nemaju izbora kada je reč o njihovom pojavljivanju u objavama sponzora i šerovanju podataka o lokaciji, te da uopšte nisu valjano informisani kako FB prikuplja podatke o njima i šta sa tim informacijama radi.

Fejsbuk je odgovorio Belgijancima da je njihova nova pravila čekirao irski poverenik i rekao da je sve O.K. Rečju, kome se ne sviđa, može da ode, prethodno objavivši status poput onog nemam Tviter pa idem okolo s megafonom i objavljujem šta radim i šta mi se dešava, zasad imam troje koji me prate, a mislim da su dvojica panduri. No, nije Fejsbuk jedina mreža u kojoj su ljudska prava ugrožena. U drugoj polovini prošle godine vlasti iz sveta su povećale pritisak na Tviter, uputivši 40 odsto više zahteva za informacijama o korisnicima nego u prvoj polovini 2014, a kompanija je na 52 odsto zahteva odgovorila pozitivno. Najviše ih je bilo iz Rusije, Turske i SAD, s tim da je Tviter oduvao zahteve iz Rusije i Turske ne odgovorivši ni na jedan, dok je Sjedinjenim Državama izašao u susret u 80 odsto slučajeva.

Zanimljivo je i da su zahtevi za uklanjanje sadržaja sa Tvitera poraslo za 84 odsto, te da su na čelu kolone Turska (477 zahteva za uklanjanje kleveta na račun vlasti i građana), Rusija (91 zahtev, mahom na tvitove o drogama i demonstracijama u Ukrajini) i Nemačka (43). Na Tviterovom sajtu može se videti ruski zahtev da utiša poznate kritičare ruske vlade, ali i info o Tviterovoj tužbi u kojoj traži pravo da objavi više informacija o zahtevima za nadzor koje dobija od američkih vlasti.

Što se tiče najveće društvene mreže, stiče se utisak da se FB uprava više brine o pravima mrtvih nego živih korisnika. Od ove nedelje preminuli fejsovci mogu svoje prijatelje da povedu sa sobom i u zagrobni život, odaberu nekog ko će da im hendla profil dok su na onom svetu, ili pak sve pogase. Fejsbuk naslednik je friška titula koju je kompanija smislila, a izabrani će moći da piše postove na pokojnikovom zidu i odgovara na zahteve za nova prijateljstva.