Deveta rupa i trinaesto prase

Ministarka Jadranka Joksimović nema nikakvog razloga za brigu što je istraživanje Saveta za regionalnu saradnju potvrdilo da manje od polovine građana podržava evropske integracije Srbije i da u regionu ne postoji zemlja sa manjom podrškom punopravnom članstvu u EU. Naprotiv. NJoj ministar prosvete Srđan Verbić može samo da zavidi, jer je isto istraživanje pokazalo da samo 14 odsto građana Srbije smatra da je obrazovanje važno za uspeh u životu. Svi ostali, pa i Vlada, ako je suditi po njenom odnosu prema štrajku prosvetara, misle da obrazovanje uopšte nije bitno! Da je deveta rupa na svirali. Ili 13. prase. Tako se u Srbiji osećaju još samo pripadnici „sedme sile“. Za većinu sociologa ovo su verovatno poražavajući podaci. Morali bi da budu i za svaku vlast. I opoziciju, koja pretenduje da jednog dana dođe na vlast. Jer, kako motivisati nekoga da se obrazuje ako je uveren da to uopšte neće uticati na njegovu buduću profesionalnu karijeru? S druge strane, ovo je i dokaz mnogo većeg pragmatizma, jer su ljudi bar postali svesni da im od prosečne ocene u školskoj knjižici ili studentskom indeksu više znači broj članske karte neke od vladajućih stranaka! Ako je već tako, a jeste, kako onda bilo kome zameriti što je iskren i što je stvari, bez uvijanja, nazvao pravim imenom? Zato je u partijskoj državi, znanje pre svega važno onima koji žele da napuste Srbiju glavom bez obzira i da uhlebljenje potraže u inostranstvu, tamo gde je znanje najtraženija roba na tržištu. A traženo je zato što je vlast u normalnim državama svesna da to znanje može da se iskoristi i za povećanje bruto domaćeg proizvoda. Pogotovo što ga najčešće dobijaju za „dž“, bez ikakvih ulaganja. Za njih je to svojevrsni perpetuum mobile. Nerazvijene zemlje, u kojima se za obrazovanje i nauku izdvajaju mrvice, školuju kadrove za najrazvijenije privrede sveta!? A zamislite šta bi bilo da u Srbiju dolaze da rade najbolji diplomci sa Kembridža, Harvarda, Oksforda, Sorbone, Masačusetsa, Jejla, Stenforda, Prinstona, Bokonija… U tom slučaju imali bismo dovoljno profesionalnih menadžera ne samo za Železaru Smederevo, već i za sva ostala javna preduzeća, koja godišnje prave nekoliko stotina miliona evra gubitaka. A koliko su profesionalci važni, shvatili su i Vlada i premijer Aleksandar Vučić. Evo, do pre samo nekoliko dana mučili su se gde da svakog meseca nađu po 10 miliona dolara za pokrivanje gubitaka čeličane, a sada već prave planove gde će za četiri, ili najkasnije šest meseca da ulože deo njenog profita. U celoj priči sa Železarom, nameće se samo jedno pitanje. Ako je bilo dovoljno angažovati profesionalne menadžere da čeličana umesto gubitaka počne da kuje profit, zašto se toliko čekalo. Zašto to nije urađeno ranije? I zašto se isti recept ne primeni i na druge državne firme, većinom gubitaše, Azotaru, Petrohemiju, MSK, Srbijagas, Železnice Srbije, Dunav osiguranje… Ili je to i za njih „Plan B“, a kao što se zna, da bi se on primenio mora da propadne „Plan A“. A njega još nema. Bilo kako bilo, Železaru smo, eto, sredili. Problema više nema ni u javnim finansijama, jer Vučić tvrdi da je polovinom marta u državnoj kasi bilo viška pet-šest milijardi dinara. Inflacija nikada nije bila niža, Narodna banka Srbije na deviznom tržištu interveniše da spreči dalji pad evra, odnosno prekomerno jačanje dinara… Pa, ljudi, ako je premijeru već neprijatno kako nam dobro ide, koji će nam đavo MMF? Umesto što u Nemanjinoj 11 strahuju šta će im predstavnici MMF-a u maju reći, pogotovo što već kasne sa ispunjenjem nekih obećanja, jer ne žele da građanima bude neprijatno, bolje da odmah obaveste MMF da ne treba ni da dolaze! Da ne pokvare sve što je Vlada Srbije uspela da uradi. Ima, međutim, i onih koji nisu zadovoljni. Oni su u ponedeljak ispred Vlade, NBS i još nekih državnih institucija ostavili „poklone“ u crvenim kutijama, sa mašnom. Na sreću, prvobitni strah da se u tim kutijama nalazi eksploziv nije bio opravdan. Ali, sadržaj nije bio ni potpuno bezopasan. U kutijama je bio životinjski izmet. Kako li se to kaže na srpskom? Hmm, nešto u ovom slučaju ozbiljno smrdi.