Otmeno odrađivanje

Takva upotreba ovog termina čini mi se pomodna. Evo i najnovijeg primera. U Dnevniku RTS-a, u prilogu o raku dojki, novinarka govori o akciji zdravstvenih organizacija koje savetuju ženama da se preventivno podvrgnu kontroli. Od znatnog broja žena koje su dobrovoljno pristale da odu na pregled (mamograf), kod njih 300 pronađeni su simptomi oboljenja. Novinarka je taj deo izveštaja ovako sročila: ’kod 300 žena koje su odradile taj pregled...’!!!“ Po rečnicima, odraditi znači „radom namiriti, otplatiti (dug, obavezu)“, ili „uraditi ono što je trebalo, što se moglo, islužiti, odslužiti“. Niko, valjda, nije sudskom odlukom obavezan da kupuje kupus, a žene koje idu na mamograf sigurno to ne čine da bi udovoljile dosadnim lekarima, nego što znaju da je to potrebno. U ovim primerima, bez sumnje, pravi izraz bi bio uraditi ili obaviti, a ne odraditi. Nije li ovo odraz društva u kome većina ljudi ne radi ono što voli, nego su srećni ako uopšte imaju zaposlenje, a svoje poslove odrađuju tek da ne bi izgubili i ono malo plate? Na takvo pitanje morao bi da nam odgovori neki psiholingvista ili sociolingvista. Slično „političko“ objašnjenje moglo bi se tražiti još za neke glagole koji su bezrazložno zauzeli tuđe mesto: „razrešiti“ umesto smeniti (kao da nesposobnog rukovodioca razrešavamo, oslobađamo neke teške obaveze, a ne da ga sklanjamo s funkcije jer ju je loše obavljao), ili „zaključiti da“ (se nešto uradi) umesto odlučiti (zna se ko u ovoj zemlji odlučuje, a razni odbori, saveti, veća, skupštine mogu samo da „zaključuju“). U drugim slučajevima, kao „deluje da...“ (je tako i tako, umesto izgleda, čini se, utisak je da je tako i tako) ili „menjati nekoga“ na položaju (umesto zamenjivati), biće da je u pitanju samo jezička moda ili neznanje gramatike.