Ubrzano napredovanje unazad

Foto Zoran Ilić

Iako godišnji izveštaj zaštitnika građana još uvek nije razmatran u Skupštini, vlast je počela da priprema teren sa namerom da umanji štetu povodom izrečenih kritika koje se odnose na (ne)poštovanje ljudskih prava koje je ocenjeno kao zabrinjavajuće i nedovoljno da se obezbedi dostojanstven život svih. Neophodan manevar. Ne samo zato što im rad Saše Jankovića baš ne prija u poslednje vreme, već i zbog činjenice da će za dva meseca komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Mužnieks, koji je nedavno okončao posetu Srbiji, pred SE podneti izveštaj o zatečenom stanju, koje mu se baš i nije dopalo. Ili jeste, ako je verovati vladinoj Kancelariji za medije koja nas je izvestila da je Mužnieks, tokom sastanka sa premijerom Vučićem, pohvalio Srbiju zbog velikog napretka u zaštiti ljudskih prava i da je tom prilikom dodao da je rad nezavisnih kontrolnih tela odlično regulisan.

Možda je to i rekao u razgovoru u četiri oka, ali ostaje nejasno zašto nije to isto ponovio i u svom saopštenju za javnost? Umesto toga je o radu nezavisnih kontrolnih tela izjavio da je Srbija dobro regulisana radom nezavisnih kontrolnih organa, što ima i te kako drugačije značenje, a u oceni ljudskih prava je gotovo citirao ono što se nalazi u Jankovićevom izveštaju. I on je kao posebno ranjive grupe identifikovao ekstremno siromašne, osobe sa invaliditetom, pripadnike nacionalnih manjina (pre svega Rome), osobe lišene slobode (uključujući i pacijente u psihijatrijskim bolnicama i korisnike u ustanovama socijalne zaštite domskog tipa), žrtve porodičnog nasilja (uz osvrt na blagu kaznenu politiku za počinioce)... A koliko je taj problem dubok objašnjava i primer iz Jankovićevog izveštaja u kom je opisan slučaj kada je Centar za socijalni rad Bujanovac insistirao da se žena žrtva nasilja u porodici vrati u primarnu porodicu u skladu sa tradicionalnim normama sredine, zbog čega je zaštitnik morao da uputi preporuku i ukaže da je zadatak tog organa da prilikom zaštite žena od porodičnog nasilja postupa na rodno osetljiv način, uz svest da je za nasilje uvek i isključivo odgovoran onaj ko ga vrši.

Ako pogledamo spisak svih čija su prava ugrožena i tome pridodamo i prava koja su u međuvremenu izgubljena, postavlja se pitanje sa čim mi to izlazimo pred Evropu. Sa izmenama propisa, na štetu ekonomski najranjivijih građana, često čak i na formalno-pravno sporan način donetim po hitnoj proceduri ili sa merama štednje koje su direktno ugrozile već stečena prava? Oba ova problema su u izveštaju objašnjena na slikovit način: Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kojim je penzionerima ukinuto pravo na određeni iznos i onemogućena pravna procedura za žalbu i kroz zakon koji se proslavio kao solidarni porez. Kroz njega su u nepovoljnu situaciju dovedene porodilje i njihova tek rođena deca jer im minimalna naknada mesecima nije stizala, a kada je stigla odjednom, procenjeno je da im je to previše i da bi država mogla da im oduzme malo. Ovaj organ je utvrdio nepravilnost takve naplate solidarnog poreza, ali je Ministarstvo finansija odbilo da izvrši preporuku i da porez naplaćen u ovakvim slučajevima vrati, piše u izveštaju. I to nije kraj, korisnici socijalne pomoći su obavezani da za nju rade pod nejasnim uslovima, tako da postoji opasnost da im iznos koji primaju kao pomoć bude manji nego zarada koju bi ostvarili da su taj isti posao radili.

Prošla, 2014. godina je bila jako tegobna sa stanovišta prava građana, linija svakako nije bila uzlazna. Nema osnova da se ponosimo količinom tereta koji su podneli socijalno najosetljiviji delovi stanovništva, niti time koliko su se dosledno, brzo, svrsishodno i podjednako za sve primenjivali propisi. Mnogi doneti zakoni su bili lošeg kvaliteta, proizveli su ogromne probleme (na primer Zakon o javnom beležnicima), a reformske mere i strategije bile su neusaglašene, više smo o njima slušali nego što smo ih videli na delu (primer izostalih reformskih mera su depolitizacija i profesionalizacija administracije). Pravna sigurnost je bila niska, ekonomija je vegetirala, bila je izražena konfliktna atmosfera u društvu i politici. Na licima ljudi je grč, po nekom merenjima spadamo među nacije sa najmanje subjektivnog osećaja sreće. Nadam se da će to već od ove godine da se promeni, kako nam se to stalno obećava. Ako prava građana krenu nabolje, ako nam bude dobro, neće me biti sramota da to kažem, kaže za NIN Saša Janković.

Jednu od najugroženijih grupa predstavljaju osobe sa invaliditetom, a među njima su najugroženija lica sa mentalnim smetnjama koja ostaju u specijalizovanim ustanovama ili se u njih smeštaju kao najčešća alternativa životu u biološkim porodicama zbog nedovoljno razvijenih sistema podrške koji bi trebalo da omoguće njihov život u zajednici. Da se radi o azilima kojima nedostaje osoblje, a u kojim se korisnici fizički sputavaju, izoluju i ne uključuju u sistem obrazovanja NIN je pisao u avgustu prošle godine povodom situacije u domu u Veterniku. I tada je, baš kao i u godišnjem izveštaju, zaštitnik građana ukazao da državni organi ne postupaju u skladu sa međunarodnim propisima, ali... Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokazalo je nezadovoljavajući stepen saradnje sa zaštitnikom građana i nije preduzelo potrebne mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka na upućene preporuke, a ministar se u nekoliko navrata obratio javnosti izražavajući protivljenje upućenoj preporuci i upozoravajući građane Srbije da među licima koja su smeštena u ustanovi postoji pojava kanibalizma, te to uzima kao argument da se ne preduzimaju koraci ka deinstitucionalizaciji ustanova u kojima su smeštene osobe sa intelektualnim poteškoćama. Zaštitnik građana je stava da ukazivanje na kanibalizam među osobama sa intelektualnim poteškoćama predstavlja nepotrebno uznemiravanje javnosti koje dovodi do pojačane stigmatizacije tih osoba, piše u izveštaju.

Tokom boravka u Srbiji Nils Mužnieks je posetio Veternik i u svom izveštaju napisao: Video sam surovu realnost sa kojom se susreće 548 osoba u ovoj instituciji. Plan za deinstitucionalizaciju koji su razvili zaštitnik građana i stručne nevladine organizacije pruža korisne smernice. Da li to govori o pomenutom napretku ljudskih prava?
Problem sa Veternikom nisu kao ranije uslovi, još manje ljudi. Problem je čitav koncept ustanova u koje osobe sa mentalnim teškoćama dolaze najčešće kao deca i ostaju tu ceo život, u azilu. Nikada ne vide more, planinu, nemaju trunku privatnosti doma... Tako ne bi bilo da njihove porodice imaju veću podršku države i lokalne zajednice, da imaju pomoć u domu, olakšice na poslu. Umesto što rade u velikim ustanovama, negovateljice i negovatelji išli bi u kućne posete... Mapu puta tog procesa, deinstitucionalizacije, izradili smo u mojoj instituciji. Mužnieks kaže da velike ustanove kao što je Veternik, gde sada ima oko 500 štićenika, postoje još samo u našem delu Evrope. Prema njegovim rečima, u zemljama kao što je Danska, ustanove slične veličine i broja zaposlenih kao Veternik imaju po pedesetak štićenika. I kada ih poseti, kaže im da je i to mnogo... Kada je prethodni put bio u Srbiji, posetili smo migrante i azilante u Bogovađi. Ni prilikom te ni prilikom ove posete, a proveli smo sate i sate zajedno, nismo se razmimoilazili u ocenama stanja ljudskih prava, kaže Janković.

Da, neke pomake smo imali, poput održavanja Parade ponosa ili napretka u sferi pružanja zdravstvenih usluga. Ali, generalno rodna ravnopravnost nije našla svoje mesto, o čemu najbolje svedoči primer transrodne osobe koja je penzionisana nakon promene pola. Nije došlo do pomaka ni u tretiranju manjina, posebno Roma, a najupečatljiviji je primer na koji je NIN ukazao tokom poplava - veći broj dece romske nacionalnosti i njihovih porodica smešten je u atomsko sklonište na Novom Beogradu nakon što su njihovi domovi poplavljeni, a prihvatni centar u koji su upućeni, iz otvoreno diskriminatornih razloga, nije dozvolio njihov smeštaj. Tek nakon preporuka zaštitnika građana ovim porodicama obezbeđen je adekvatan smeštaj. ..A kada su mediji u pitanju, izveštaj ukazuje na obavezu svake države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava da u pogledu slobode izražavanja ima negativnu i pozitivnu obavezu. Negativnu da se uzdrži od otvorenog suzbijanja slobode izražavanja - država načelno poštuje. Pozitivnu obavezu da pospešuju atmosferu slobode javne reči, kritičkog preispitivanja javnih tema i raznovrsnosti mišljenja, izvršna vlast i pojedini nosioci zakonodavne vlasti - krše. Kritičko izveštavanje je tokom 2014. godine označavano kao subverzivna, nečasna protivdržavna aktivnost koja koči reforme, napredak Srbije i mir i blagostanje njenih građana. ..

Da li to znači da ćemo biti slobodni kada stigne to blagostanje saznaćemo tek u izveštaju za narednu godinu. Ili 2017? Ili 2019? Uglavnom, kada blagostanje stigne, a doći će, mada se vlast još nije eksplicitno odredila oko termina.

Iz ugla Svetske banke

Najveći broj pritužbi građana (44 odsto od svih primljenih) odnosi se na neblagovremen rad administracije, nemaran odnos prema poslu, očigledno pogrešnu primenu prava i druge propuste iz domena dobre uprave. U izveštaju je administracija okarakterisana kao neorganizovana, politizovana i deprofesionalizovana i sa potrebom da bude reformisana. Bilo bi logično da njenu reformu vodi vrh administracije - Vlada. Međutim, najnoviji izveštaj Svetske banke, u koji je NIN imao uvid iako još uvek nije objavljen, govori da je vrh srpske administracije veoma loše organizovan. Konkretno, da u Srbiji generalno nedostaje okvir za utvrđivanje odgovornosti na osnovu rezultata, da se Vladini zvaničnici ne smatraju odgovornim za rezultate, da im ciljevi nisu jasno definisani niti se prati njihovo ostvarivanje. Ni ustanove, ni ministri nisu podložni procenama rada i nije u širokoj upotrebi godišnji sistem utvrđivanja učinka za javne službenike. Problem je dodatno veći jer postoji manjak kvalifikovanog osoblja uprkos veličini javnog sektora u odnosu na celokupnu populaciju, piše u izveštaju SB.