Crv koji obećava

Foto shutterstock

Još se nije ohladila vest da FB aplikacija kako ćete izgledati za 20 godina krade imena i lozinke, a kompanija Malwarebytes, koja se bavi internetskom sigurnošću, upozorava korisnike da se crv Kilis širi najvećom društvenom mrežom, obećavajući skandalozne seksi fotografije. Ko nasedne na obećanje, umesto seksi slika dobija maliciozni program, koji mu zarazi računar i pretvara ga u bota, koji onda crva širi dalje svim žrtvinim FB prijateljima i grupama koje posećuje.

Iako je reč bot izvorno skraćenica za softverskog robota, odnosno aplikaciju ili skriptu koja služi, na primer, za indeksiranje veb-strana, odgovaranje na pitanja o prognozi vremena, telefonskim brojevima, valutnim kursevima i voznim redovima, te pronalaženje informacija o proizvodima i uslugama, u Srbiji preovlađuje posprdno i preneseno značenje koje se odnosi na programirane ljude, koje Vukajlija naziva i sajber kurvama.

Rečenica koji si ti bot u domaćem okruženju vrlo je uvredljiva. Aludira na partijske vojnike koji navijački zatrpavaju komentarima e-vesti na način koji odgovara njihovoj stranci, a prema mračnim statistikama takvih je više od 50 odsto. Oni lupaju pluseve i minuse i na tuđe komentare, kreirajući tako iskrivljenu i netačnu sliku raspoloženja javnosti. Od konjice botova nema spasa i kada sajt ne dozvoljava dva javljanja sa iste IP adrese, jer su aktivisti naučeni da zaobilaze antispam zaštitu, koriste softver za autorestart rutera i promenu IP adrese, te 3G USB stikove. Javna je tajna i da ko ima para ne troši samo ove žive pešake, već koristi i prave botove, tj. softverske alate.

Obično se kaže da kod manipulacije podacima grešku od podvale razlikuje postojanje namere. Ako je to tačno, onda bezgrešnih zapravo i nema. Na primer, ako ste skoro ažurirali ili instalirali Torrent, nemojte da se iznenadite ako vam je krišom uvaljen i neželjeni program po imenu Epic Scale, koji kopa kripto-valute za kompaniju BitTorrent. Želimo da iskoristimo računare korisnika da rade i u dobrotvorne svrhe, cvrkuću iz kompanije i objašnjavaju kako tako pomažu istraživačkim organizacijama, ali i tvrde da imaju saglasnost korisnika. Pa naravno da imaju! Zato što korisnici samo pretrčavaju preko End User Licence Agreement-a, klikćući na Agree bez čitanja teksta sa čime se zapravo saglašavaju, pa se onda slože i da doniraju resurse svog računarskog sistema.

U Eplovom ugovoru o licenci iOS softvera, na primer, piše da se oni koji koriste Siri ili Dictation slažu da kompanija prenosi, prikuplja, čuva, obrađuje i koristi informacije, uključujući i glasovne unose i korisničke podatke, te da sve to deli sa drugim firmama. Iako je to žaba koju niko ne voli da proguta, većina samo klikne na Accept, bez čitanja. A da je čitanje važno, poručuje i gazda Fejsbuka koji je odlučio da u 2015. godini svakih 14 dana pročita po jednu knjigu i o njoj razgovara u grupi A Year in Books. Obični fejsovci bi mogli za svoje dobro da svake dve nedelje pročitaju bar jedan korisnički ugovor koji ima iskoči na ekranu.