Za Južni Banat sa sigurnošću se može reći da je jedini voćarski kombinat u celoj tadašnjoj Jugoslaviji koji je zahvaljujući dobroj privatizaciji i stručnom timu Agromarketa ne samo sačuvan, već danas posluje po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji u voćarstvu i svrstava se po kvalitetnom voću među najbolje svetske proizvođače.
U Srbiji je veliki broj neuspelih privatizacija pogotovo u poljoprivredi, tako da je dosta neobrađenih njiva i propalih zakorovljenih voćnjaka. Da su privatizacije mogle da budu bolje dokaz je kragujevački Agromarket koji je nakon privatizacije napravio od PIK-a Južni Banat preduzeće kojim Srbija može da se ponosi. Koji put su odabrali i krenuli da bi danas bili ono što jesu, pitamo diplomiranog inženjera Miloša Miloševića, direktora?
2005. godine kada je Agromarket preuzeo Južni Banat tehnologije u voćarstvu u Južnom Banatu su kasnile 20 godina. Savremenim voćarstvom su se već uveliko bavili voćari u Italiji, Nemačkoj, Belgiji, Novom Zelandu, Južnoj Americi.
Jeste li bili u mogućnosti da njihova saznanja i tehnologiju primenite u Južnom Banatu?
Uspostavili smo saradnju sa Južnim Tirolom u Italiji. Želeli smo da se ugledamo na njih jer su vodeći proizvođači jabuka - na 18.000 hektara. U Italiji su najbolji ne samo po količini već i po kvalitetu jabuka. Želeli smo da Južni Tirol imamo i u Južnom Banatu. To je iziskivalo mnogo vremena i sredstava. Bio je to veliki zaokret u mišljenju naših inženjera i radnika koji su počeli da se time bave. Vodeći tim ovog projekta su bili menadžeri iz Agromarketa. Moram da napomenem i da je Južni Banat tada doživljavao velike osude zbog krčenja postojećih zasada.
Srpski poljoprivrednici još uvek smatraju najsigurnijim stari provereni način obrade u poljoprivredi. Jeste li vi imali dovoljno kadrova osposobljenih za moderniji način uzgoja voća?
Ono što smo želeli jeste da očuvamo stručni kadar, VKV, NK radnika. Nismo smeli da dozvolimo da se napravi bilo kakva greška koja može doneti gubitke. U Južnom Banatu konkurs za prijem radnika je stalno otvoren. Vredni i stručni ljudi su nam uvek potrebni, koji su spremni da poštuju tehnološke i principe koje mi zastupamo. Tržište je takvo da zahteva da po kvalitetu moramo da budemo bolji i od proizvođača iz Zapadne Evrope.
Južni Banat ima oko 220 hektara voća pod jabukom, od toga 130 hektara su potpuno novi zasadi sa protivgradnim mrežama sa kućnom sadnjom. Oko 90 hektara je iz vremena privatizacije, i svi su rekonstruisani - rade se na drugačiji način: drugačije orezivanje, drugačija tehnologija ishrane ... Ti voćnjaci su i sada još uvek produktivni. Voćnjak pod breskvama je na oko 180 hektara. Obnavljamo ga iz godine u godinu, a 80 hektara je pod vinogradom, što znači da naša voćarska proizvodnja fluktuira na prostoru od 420 do 450 hektara.
Prošle godine smo investirali u zasad od 20 hektara novih jabuka. U pitanju su nove sorte, sadnice kakve tržište traži. Kada smo počinjali, takve sadnice nisu postojale u Srbiji već smo ih uvozili iz Italije, Belgije i Holandije, gde su najbolji proizvođači sadnica na svetu. Ono čime možemo da se pohvalimo je da mi te kvalitetne sadnice sada sami proizvodimo i uz pravilno gajenje one će u drugoj godini imati ozbiljan rod.
Kvalitet našeg voća nam je obezbedio i siguran plasman. Prvi izvoz jabuka u Rusiju krenuo je iz Južnog Banata. Tamo smo prisutni u svim najbitnijim marketima. Prva smo firma koja je sa najvećim trgovinskim lancem u Rusiji sklopila ugovor. Došli su kod nas 2010. godine, videli kako radimo i kakav kvalitet imamo. Nikada nismo imali nijednu reklamaciju. Trenutno izvozimo i do 90 posto proizvodnje, u zavisnosti od potražnje na domaćem tržištu. Jedan smo od vodećih snabdevača, uz belgijski Deleze. Ove godine smo ubrali 18.000 tona jabuka i već smo sve plasirali.
Do sledeće berbe jabuka završavamo novu hladnjaču sa najnovijom tehnologijom: dinamičkom atmosferom kapaciteta 6.000 tona, novom klasirnicom koja će moći da radi sa 10 tona na sat, automatizacijom klasiranja i pakovanjem jabuka. Ova investicija će biti vredna oko pet miliona evra. To je najveća investicija u Opštini Bela Crkva u poslednjih 30 godina.
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
Pitanje je kako je najlakše ostvariti obećanu predaju Kosova, a da ne bude velike štete po armaturu vlasti? Pa u haosu, kako je to uradio Milošević sa krajiškim Srbima. Može biti da zato Vučić sad najavljuje potencijalni egzodus Srba sa Kosova
Šta očekivati u zemlji u kojoj je u nedelju na Pinku prilog o gazdi te televizije Željku Mitroviću trajao deset puta, a u ponedeljak dva puta duže nego o sukobima na severu Kosova u kojima je poginulo najmanje pet, a ranjeno duplo više ljudi
