Oguglao na privođenja

Foto Aleksandar Dimitrijević

Privođenje nakon incidenta

Pošto sam od sistema proskribovan i tretiran kao autoritet anarhosindikalističkog pokreta već godinama, nije me začudio poziv koji sam primio prošle nedelje. Tada mi je saopšteno da službenici BIA zahtevaju da se vidimo odmah. Obrazložili su da je u pitanju bezbednost države. Tog dana nisam imao vremena da pogledam vesti, pa nisam bio svestan činjenice da su ispred zgrada Vlade i nekoliko ministarstava ostavljeni paketi sa životinjskim izmetom, koji su izazvali pometnju i izveli na lice mesta antidiverzantske jedinice. Bio sam zbunjen kada sam, suočen sa nekim od načelnika u obaveštajnoj službi, primio čestitke za performans koji smo mi, Anarhosindikalistička inicijativa (ASI), navodno, tokom jutra izveli, ostavljajući vlasti pomenute poklone. Verujem da je očigledna iskrenost moje reakcije budući da o opisanom događaju zaista nisam znao ništa pomalo zatekla i obaveštajce koji su nastavili razgovor u pravcu spekulisanja o pravom počiniocu tog dela, navodeći usput da im je neko skrenuo pažnju da bismo to mogli biti baš mi, anarhosindikalisti.
Takvo objašnjenje nije bilo potrebno, jer je jasno da u društvu u kome je većina političkih projekata na ovaj ili onaj način pod kontrolom frakcija obaveštajnog aparata, ulogu dežurnih krivaca logično preuzimaju oni koji nisu pod takvom kontrolom.

Razgovor sa službenicima BIA

Nakon prvih dvadesetak minuta diskusije o tom pitanju, razgovor je krenuo drugim tokom. U fokus priče dospeli su metodi organizovanja našeg pokreta, u zemlji, regionu, ali i na međunarodnom planu. Odgovarao sam bez zadrške - odbijajući da na bilo koji način pružim službi informacije koje nisu javno dostupne. Razgovor se kretao od istorije i sadašnjeg delovanja naše sindikalne internacionale, preko idejnih distinkcija između anarhosindikalizma i anarhističkog insurekcionizma, do filozofskih razmatranja koncepta unutrašnjeg neprijatelja.


Dug staž privođenja i hapšenja

Godinama sam bio onaj kome je zapadala uloga negativnog autoriteta, lidera anarhista, vođe Anarhosindikalističke inicijative i sa njom skopčana perfidno dozirana sistemska represija kojoj sam i lično izložen. Prvi put sam uhapšen i u pritvoru duže zadržan u svojoj 21. godini, tokom policijske akcije Sablja, zbog saopštenja anarhosindikalističke organizacije koju je tada činila tek nekolicina ljudi u kome smo osudili uvođenje vanrednog stanja koje je podrazumevalo zabranu delovanja sindikata i štrajkove, jasno ukazujući na suprotstavljenost interesa radničke klase i političkih pajaca. Privođenja su se dalje nizala jedno za drugim, godinama, tako da sam oguglao na njih, i počeo da ih, sa pravom, shvatam kao nužni deo svog političkog delovanja. Stvari su se dodatno zaoštrile od 2006. godine, kada mi je pripala čast da obavljam dužnost generalnog sekretara Međunarodnog udruženja radnika i radnica najstarije radničke internacionale na svetu - što sam i činio sve do hapšenja i podizanja optužnice protiv mene za podstrekivanje na međunarodni terorizam, u montiranom slučaju napada na grčku ambasadu tokom 2009. godine. Ta optužnica je rezultirala time da smo mojih pet prijatelja i drugova i ja proveli pola godine u zverskim uslovima izolacije u Centralnom zatvoru u Beogradu, ali i oslobađajućom presudom koja je, pod pritiskom činjenica, doneta početkom 2010. godine. Tužilaštvo je uložilo žalbu, na koju nije bilo nikakve reakcije sve do sredine naredne godine, kada sam nakon protesta protiv održavanja u Beogradu najvećeg NATO skupa na svetu, uhapšen i osuđen prekršajno na 15 dana zatvora, a uz to je protiv mene pokrenut i krivični postupak. Samo nekoliko dana nakon odsluženja prekršajne kazne u tom predmetu, obavešteni smo da je prihvaćena žalba tužilaštva u slučaju napada na grčku ambasadu, i da proces, uprkos inicijalnoj oslobađajućoj presudi, počinje iz početka. I taj proces, sada sa petim sudijom od njegovog početka, vodi se protiv mojih drugova i mene i dan-danas. Kao i proces u vezi sa protestom protiv NATO okupljanja, u kome postoji video-snimak koji jasno demantuje optužbe policije.

Dokazivanje nevinosti

Metod je jasan: represija će biti vršena sve dok budete pokazivali nameru da se borite, bez obzira na to da li za takvu represiju postoje pravne osnove. Dok vi dokažete svoju nevinost, već ste proveli suviše vremena po zatvorima da bi vam bilo ko bilo šta verovao, a finansijski i psihološki pritisak koji sva ta suđenja na vas mogu da imaju svakako predstavlja dobitak za sam sistem. Mediji imaju posebnu ulogu u ovom nameštanju, često pribegavajući najnižim oblicima političkog obračuna. Samo tokom prethodnih godinu dana, moj lik je stavljan u neverovatne kontekste, od naslovnice provladinog dnevnog lista sa komentarom Banda ruši državu, tokom organizovanja borbi protiv novog zakona o radu, do teksta u jednom drugom beogradskom tabloidu, gde je moja fotografija, zajedno sa serijom netačnih informacija, povodom poslednjih događaja, praćena naslovom Ko su anarhisti sa izmetom. Zato je problem koji u vezi sa organizovanjem slobodarskog radničkog pokreta ovde iskače u prvi plan - nametanje lidera pokretu spolja, od strane samog sistema, konstantnim isticanjem i pokušajima diskreditacije jednog njegovog pripadnika, kako putem medija tako i putem gole represije. Sistem ne živi u strahu od sindikata kojem sam pripadao; snaga sindikata je, usled represije treba naglasiti podatak da su članovi ASI-ja od osnivanja do danas po zatvorima proveli više vremena nego svi aktivisti Otpora skupa pod Miloševićem i niza drugih faktora i dalje veoma skromna. No, svako ko je iole detaljnije pratio istoriju našeg delovanja mogao je ustanoviti da je sistemska represija, uprkos našoj maloj snazi, bila nesrazmerno i neštedimice vršena nad organizacijom. Ono od čega sistem zazire jeste perspektiva koju organizacije poput ASI imaju.



Napuštanje ASI

Pre nekoliko dana, na sastanku lokalne grupe našeg sindikata ASI obavestio sam drugarice i drugove da prekidam svoje članstvo, i prelazim u status prijatelja organizacije. Godinama se već u organizaciji pojavljivalo pitanje percepcije nekih članova u javnosti, tretiranja određenih ličnosti kao lidera organizacije, što je zamagljivalo suštinu delovanja našeg sindikata, naših metoda i ciljeva. U današnje vreme globalnog kraha kapitalističkog sistema organizacije koje jasno i hrabro zastupaju ideologiju koja je izraz borbe radničke klase, protiv ratova, kapitalizma i država, predstavljaju najveću opasnost za sistem. Kroz diskusiju, vođenu unutar organizacije, zaključeno je da bi, dozvoljavajući sistemu i njegovim medijima da putem represije i medijskih manipulacija od mene proizvode lidera našeg sindikata, nužni trend razvoja revolucionarnih organizacija bio usporen, te da je jedini zamislivi način na koji organizacija u ovom trenutku može biti oslobođena senke člana koji tu senku nikada nije želeo moje istupanje iz članstva organizacije.

Anarhista zauvek

Moje političko delovanje neće se ovde završiti. Kao dogmatični - u dobrom smislu reči - anarhista, anarhokomunističke orijentacije, nastaviću svoje delovanje na druge načine, i na drugim frontovima. Siguran sam da ću kad-tad ponovo ukrstiti put sa organizacijom koja mi je obeležila život, stvorila mnoštvo drugova i prijatelja, ali i veliki broj neprijatelja.