Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.08.2019. 08:59
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Грчки министар финансија о тензијама у ЕУ изазваним јавним дугом земље
Европа ради против себе

Анимозитет унутар Уније је већи него икад, а Грци и Немци спустили су се на ниво моралистичких придика, узајамних оптужби и отвореног антагонизма. То мора да престане


Фото profimedia.rs

Један немачки телевизијски водитељ недавно је емитовао монтирани снимак, из времена кад још нисам био грчки министар финансија, на коме сам приказан како његовој земљи тобоже показујем средњи прст. Бурне реакције које је снимак изазвао показале су колики потенцијални утицај може да има један наводни гест, поготову у кризна времена. И збиља, галаме до које је дошло после емитовања снимка не би било да се све дешавало пре финансијске кризе 2008, која је открила слабости европске монетарне уније и довела до тога да се поносне земље окрену једне против других.

Кад грчка влада почетком 2010. више није могла да сервисира своја дуговања француским, немачким и грчким банкама, покренуо сам кампању против њеног плана да та дуговања отплати тако што ће од европских пореских обвезника да узме огромну нову позајмицу. Наводио сам тада три разлога против таквог решења.

Прво, нови кредити нису толико били део плана за спасавање Грчке од банкротства колико цинично пребацивање приватних губитака у банкарским билансима на рамена најрањивијих слојева грчког становништва. Колико европских пореских обвезника који су финансирали исплату тих кредита зна да је преко 90 одсто од 240 милијарди евра, за колико се Грчка задужила, отишло финансијским институцијама а не грчкој држави или њеним грађанима?

Друго, било је очигледно да ће, будући да Грчка већ није била у стању да отплати постојеће кредите, предвиђене мере оштре штедње - чије је усвајање било предуслов за одобравање плана за спасавање од банкротства - девастирати грчке номиналне приходе, и тако национални дуг учинити још мање одрживим него дотад. Било је јасно да ће, кад Грци више не буду били у стању да отплаћују своје огромне дугове, немачки и други европски порески обвезници поново морати да притекну у помоћ. (Имућни Грци су, наравно, своје депозите већ пребацили у финансијске центре попут Франкфурта и Лондона.)

Коначно, то што су грађани и парламенти широм Европе навођени на погрешан закључак тиме што је план за спасавање од банкротства представљен као чин „солидарности“, и то што није обезбеђена помоћ обичним Грцима - што су они, штавише, доведени у позицију да Немце још више оптерете - неизбежно је водило поткопавању кохезије унутар еврозоне. Немци су се окренули против Грка, Грци су се окренули против Немаца; а, како се више земаља суочавало с тешкоћама, и Европа се окренула против себе.

Чињеница је да Грчка није имала право да позајмљује од немачких или било којих других европских пореских обвезника у ситуацији када је њен јавни дуг постао неодржив. Пре него што се изнова задужила, Грчка је морала да иницира репрограмирање дуга и прогласи парцијални банкрот кад су у питању дуговања према приватним повериоцима. Али ови „радикални“ аргументи су у то време највећим делом били игнорисани.

Исто тако, требало је и да грађани Европе од својих влада захтевају да одбију да чак и узму у разматрање могућност да приватни губици буду пребачени на њих. Али су пропустили да то ураде, и убрзо је тај трансфер губитака спроведен.

Последица је био највећи зајам у историји обезбеђен новцем пореских обвезника, осигуран под условом да Грчка следи тако стриктне мере штедње да су њени грађани остали без четвртине својих прихода, што је онемогућило отплату и приватних и јавних дугова. Хуманитарна криза која је уследила - и која још траје - достигла је трагичне размере.

Пет година након што је први план за избегавање банкрота усвојен, Грчка је и даље у кризи. Анимозитет међу Европљанима је већи него икад, а Грци и Немци спустили су се на ниво моралистичких придика, узајамних оптужби и отвореног антагонизма.

Ова отровна потрага за кривцем користи само непријатељима Европе. Она мора да престане. Само онда ће Грчка - уз подршку својих европских партнера, у чијем је интересу њен економски опоравак - моћи да се фокусира на примену ефикасних реформи и мера за подстицај привредног раста. То је од суштинског значаја како би Грчка коначно била у стању да отплаћује дугове и испуњава обавезе према својим грађанима.

Фебруарски договор чланица еврогрупе, којим је обезбеђен четворомесечни продужетак отплате кредита, нуди важну прилику за напредак. Као што су грчки лидери инсистирали на недавном неформалном састанку у Бриселу, тај договор треба хитно применити.

Посматрано на дужи рок, европски лидери морају да заједнички раде на томе да се монетарна унија преуреди на такав начин да убудуће буде подршка општем просперитету, уместо што подстиче узајамни ресантиман. То је тежак задатак. Али ако постоје снажно осећање сврхе и јединствени наступ, и ако би они можда били пропраћени с неколико гестова добре воље, тај задатак је могуће обавити.

Ово је актуелизована и допуњена верзија текста првобитно објављеног на блогу Jаниса Варуфакиса



Варуфакиса, © Project Syndicate, 2015.



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Војислав Шешељ, лидер радикала

Ако дође Жандармерија, они бију, морам да чувам леђа. Неће бити лак посао да ме хапсе

Прочитајте све мисли
bg