19.04.
2024.
Koliko košta poljoprivredno zemljište u Srbiji: Gde je najskuplja, a gde najjeftinija parcela
Prosečna cena po hektaru prošle godine bila 8.200 evra a dostizala i maksimalnih 50.000 evra.
U borbama koje se vode u Jemenu na meti se našao i izbeglički kamp. Naselje Al Mazrak, koje od 2009. godine prihvata one koji beže od sukoba Huta i vlade, pogođeno je u vazdušnom napadu. Poginulo je oko 40 osoba, a desetine su ranjene. U kampu se nalazi oko 1.100 porodica. To su poslednje žrtve sukoba u koji se uključila i koalicija na čelu sa Saudijskom Arabijom, koja već danima bombarduje položaje pobunjenika. Istovremeno, ministar spoljnih poslova Jemena, Rijadus Jasin, izjavljuje da se može očekivati i kopnena ofanziva
Nema mnogo izgleda da bi u Jemen uskoro mogao da dođe mir. Ova mala i siromašna zemlja, tako veliko interesovanje susednih država, a i zapadnih sila, duguje pre svega svom strateškom položaju prolazu Bab el Mandeb na Crvenom moru, kojim godišnje prođe nekoliko milijardi barela nafte
Huti, šiitski pobunjenici, preuzeli su kontrolu nad jemenskim glavnim gradom Sanom u septembru i od tada nastavljaju da šire svoju teritoriju. Stigli su, najzad, i do Adena, strateški važne luke, u koju se smestio i predsednik Jemena Abed Rabo Mansur Hadi. On je morao da izbegne u Saudijsku Arabiju, a Huti su nastavili da napreduju. Rijad je optužio Iran da pomaže pobunjenicima i ubrzo pošto je ambasador Saudijske Arabije u Vašingtonu najavio vojnu akciju, počelo je bombardovanje. Koaliciji su se priključili Maroko, Jordan, Sudan, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Bahrein, a podržali su je i Pakistan i Egipat. Duga istorija jemenskih podela i sukoba tako je nastavljena.
Ujedinjeni Jemen je prilično mlada država sa ozbiljnim unutrašnjim sukobima. Tokom većeg dela prošlog veka, reč je zapravo bila o dvema državama - Arapskoj Republici Jemen na severu i Demokratskoj Narodnoj Republici Jemen na jugu.
Do ujedinjenja je došlo pre 25 godina, ali to nije donelo boljitak. Unutrašnja neslaganja koja su obe zemlje unele u zajedničku državu samo su se pojačala novim razmiricama ovoga puta između juga i severa. Ubrzo je postavljeno pitanje političke moći, ekonomije, odnosa severa prema jugu I već četiri godine po ujedinjenju, 1994. godine Jemen se našao u građanskom ratu. Pobedile su snage tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha, ali to nije značilo da je došao mir. Bilo je sukoba i sa Hutima, sa mnogim plemenima ali i unutar samih plemena..
Predsednik Saleh je, uprkos svemu, uspeo da se održi na vlasti nekoliko decenija, sve dok arapsko proleće nije stiglo i u Sanu. Tada se Jemen našao preplavljen demonstrantima, koji su zahtevali promenu vlasti i odlazak Saleha. U sukobu sa policijom poginulo je više od 200 ljudi, a preko 22.000 njih je ranjeno.
Nakon što je u junu 2011. Saleh teško povređen u napadu na predsedničku rezidenciju, napustio je zemlju i otišao u Saudijsku Arabiju. Vratio se tri meseca kasnije samo da bi preneo svoja ovlašćenja na tadašnjeg potpredsednika Mansura Hadija. Tako je završena njegova vladavina duga više od tri decenije (na vlasti je bio od 1978. godine). Planom Saveta za zalivsku saradnju (GCC) predviđeno je da Saleh ode sa vlasti, ali da mu se ne sudi, da prelazno rešenje bude Hadi, a da izbori budu održani u februaru. Izbori su održani, jedini kandidat Mansur Hadi, izabran je za predsednika. Dobio je vetar u leđa Zapada i zemalja regiona, ali ne i lokalnu podršku. Odlazak starog predsednika i dolazak nove ličnosti na čelo zemlje, smatralo se na Zapadu, trebalo je da bude dovoljno da se nezadovoljstvo donekle utiša i, svakako, izbegne rat.
Ali dalje od toga nije se otišlo, Hadijeva vlada nije uspela da nađe zajednički jezik sa mnogobrojnim frakcijama, nemiri su se stišali, da bi zatim buknuli još jače. Ubrzo su počeli protesti šiita sa zahtevima da se vlada povuče, a onda su na scenu stupili Huti.
Rat, dakle, ipak nije izbegnut. Huti, šiitski pobunjenici sa severa zemlje, ime su uzeli kao sećanje na svog dugogodišnjeg vođu Huseina Badr al Din Hutija, koji je ubijen 2004. godine. Nezadovoljni položajem šiita, koji čine oko 40 odsto stanovništva, i potezima vlade za koju smatraju da ih je marginalizovala, ponovo su krenuli u borbu. U septembru su zauzeli Sanu, primorali Hadija da se povuče i napusti zemlju, a zatim su nastavili da se šire, da bi na kraju zauzeli veći deo zemlje.
Rijad sada ima mnogo razloga da se zabrine za svoju, 1.800 kilometara dugu, granicu sa Jemenom, a svakako ne sme da dozvoli da sukob pređe tu granicu, naročito u delovima zemlje gde se nalaze najveća naftna polja.
Cena nafte na svetskom tržištu skočila je onog časa kada je počeo napad na Jemen, ali se ubrzo vratila na pređašnji nivo. Ipak, ova turbulencija nije bila izazvana strahom za Sanu kao snabdevača i izvoznika nafte, jer su jemenski kapaciteti zanemarljivi, već strepnjom za puteve transporta koji mogu biti ugroženi. Jemen je važna tačka u trgovini naftom, veza Evrope i Azije.
Ono što dodatno brine Saudijsku Arabiju, a i njene koalicione partnere, jeste veze Huta sa Iranom. Teheran negira da podržava pobunjenike, ali zvanični Rijad tvrdi da to nije tačno i da je iranski plan da iskoristi situaciju kako bi povećao svoj uticaj što u samom Jemenu, što u regionu. A ne bi bilo prvi put da pobunjenici dobiju pomoć od Irana. Još jedna stvar brine jemenske susede ćelije Al kaide, koje su već organizovale mnoge napade, a koje u ovoj podeljenoj i zavađenoj zemlji nalaze zgodno utočište. Zato je za koaliciju, a pre svega Saudijce, od najvećeg značaja da savladaju pobunjenike i stave pod kontrolu teritoriju koju su oni sada zauzeli. Dozvoliti da Jemen padne to nije opcija, ni za nas ni za naše koalicione partnere, kratko je objasnio Adel al DŽubeir, saudijski ambasador u SAD.
Pitanje je, naravno, i da li Huti mogu da zadrže pod kontrolom celokupnu teritoriju koju su osvojili, kao i da li bi predsednik Hadi, ako ga koalicione snage vrate, mogao da sačuva zemlju od ponovnog sukoba. U igri je sada i bivši predsednik Saleh. Tokom vladavine šest puta se sukobljavao sa Hutima, ali se sada, iznenada, nalaze na istoj strani protiv Hadijeve vlade. Smatra se da je deo vojske koji je ostao lojalan Salehu sada pomogao Hutima u ratnom pohodu, te da bivši predsednik u ovom sukobu vidi svoju šansu da ponovo dođe na vlast.
I to nije jedini neverovatni savez u Jemenu. Hadi, koji ne može preterano da se osloni na malo vojske koja je ostala uz njega, podršku nalazi u južnim plemenima. Među njima je i priličan broj onih koji žele da se odvoje od severa i ponovo imaju sopstvenu državu. Tako bi se sve vratilo na početak, u vreme kada su postojale dve države. Osim što će sada tome prethoditi vazdušni napadi, a možda i strane trupe na terenu.
U haosu u kome se Jemen našao, previše je učesnika Huti, vladine snage, koalicione snage, plemenski klanovi, Al kaida, Islamska država Koalicija verovatno može da porazi Hute, ali nije jasno koja je to snaga koja bi posle ovakvog sukoba mogla da, na duže staze, održi zemlju stabilnom.
Nema mnogo izgleda da bi u Jemen uskoro mogao da dođe mir. Ova mala i siromašna zemlja, tako veliko interesovanje susednih država, a i zapadnih sila, duguje pre svega svom strateškom položaju prolazu Bab el Mandeb na Crvenom moru, kojim godišnje prođe nekoliko milijardi barela nafte
Huti, šiitski pobunjenici, preuzeli su kontrolu nad jemenskim glavnim gradom Sanom u septembru i od tada nastavljaju da šire svoju teritoriju. Stigli su, najzad, i do Adena, strateški važne luke, u koju se smestio i predsednik Jemena Abed Rabo Mansur Hadi. On je morao da izbegne u Saudijsku Arabiju, a Huti su nastavili da napreduju. Rijad je optužio Iran da pomaže pobunjenicima i ubrzo pošto je ambasador Saudijske Arabije u Vašingtonu najavio vojnu akciju, počelo je bombardovanje. Koaliciji su se priključili Maroko, Jordan, Sudan, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Bahrein, a podržali su je i Pakistan i Egipat. Duga istorija jemenskih podela i sukoba tako je nastavljena.
Ujedinjeni Jemen je prilično mlada država sa ozbiljnim unutrašnjim sukobima. Tokom većeg dela prošlog veka, reč je zapravo bila o dvema državama - Arapskoj Republici Jemen na severu i Demokratskoj Narodnoj Republici Jemen na jugu.
Do ujedinjenja je došlo pre 25 godina, ali to nije donelo boljitak. Unutrašnja neslaganja koja su obe zemlje unele u zajedničku državu samo su se pojačala novim razmiricama ovoga puta između juga i severa. Ubrzo je postavljeno pitanje političke moći, ekonomije, odnosa severa prema jugu I već četiri godine po ujedinjenju, 1994. godine Jemen se našao u građanskom ratu. Pobedile su snage tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha, ali to nije značilo da je došao mir. Bilo je sukoba i sa Hutima, sa mnogim plemenima ali i unutar samih plemena..
Predsednik Saleh je, uprkos svemu, uspeo da se održi na vlasti nekoliko decenija, sve dok arapsko proleće nije stiglo i u Sanu. Tada se Jemen našao preplavljen demonstrantima, koji su zahtevali promenu vlasti i odlazak Saleha. U sukobu sa policijom poginulo je više od 200 ljudi, a preko 22.000 njih je ranjeno.
Nakon što je u junu 2011. Saleh teško povređen u napadu na predsedničku rezidenciju, napustio je zemlju i otišao u Saudijsku Arabiju. Vratio se tri meseca kasnije samo da bi preneo svoja ovlašćenja na tadašnjeg potpredsednika Mansura Hadija. Tako je završena njegova vladavina duga više od tri decenije (na vlasti je bio od 1978. godine). Planom Saveta za zalivsku saradnju (GCC) predviđeno je da Saleh ode sa vlasti, ali da mu se ne sudi, da prelazno rešenje bude Hadi, a da izbori budu održani u februaru. Izbori su održani, jedini kandidat Mansur Hadi, izabran je za predsednika. Dobio je vetar u leđa Zapada i zemalja regiona, ali ne i lokalnu podršku. Odlazak starog predsednika i dolazak nove ličnosti na čelo zemlje, smatralo se na Zapadu, trebalo je da bude dovoljno da se nezadovoljstvo donekle utiša i, svakako, izbegne rat.
Ali dalje od toga nije se otišlo, Hadijeva vlada nije uspela da nađe zajednički jezik sa mnogobrojnim frakcijama, nemiri su se stišali, da bi zatim buknuli još jače. Ubrzo su počeli protesti šiita sa zahtevima da se vlada povuče, a onda su na scenu stupili Huti.
Rat, dakle, ipak nije izbegnut. Huti, šiitski pobunjenici sa severa zemlje, ime su uzeli kao sećanje na svog dugogodišnjeg vođu Huseina Badr al Din Hutija, koji je ubijen 2004. godine. Nezadovoljni položajem šiita, koji čine oko 40 odsto stanovništva, i potezima vlade za koju smatraju da ih je marginalizovala, ponovo su krenuli u borbu. U septembru su zauzeli Sanu, primorali Hadija da se povuče i napusti zemlju, a zatim su nastavili da se šire, da bi na kraju zauzeli veći deo zemlje.
Rijad sada ima mnogo razloga da se zabrine za svoju, 1.800 kilometara dugu, granicu sa Jemenom, a svakako ne sme da dozvoli da sukob pređe tu granicu, naročito u delovima zemlje gde se nalaze najveća naftna polja.
Cena nafte na svetskom tržištu skočila je onog časa kada je počeo napad na Jemen, ali se ubrzo vratila na pređašnji nivo. Ipak, ova turbulencija nije bila izazvana strahom za Sanu kao snabdevača i izvoznika nafte, jer su jemenski kapaciteti zanemarljivi, već strepnjom za puteve transporta koji mogu biti ugroženi. Jemen je važna tačka u trgovini naftom, veza Evrope i Azije.
Ono što dodatno brine Saudijsku Arabiju, a i njene koalicione partnere, jeste veze Huta sa Iranom. Teheran negira da podržava pobunjenike, ali zvanični Rijad tvrdi da to nije tačno i da je iranski plan da iskoristi situaciju kako bi povećao svoj uticaj što u samom Jemenu, što u regionu. A ne bi bilo prvi put da pobunjenici dobiju pomoć od Irana. Još jedna stvar brine jemenske susede ćelije Al kaide, koje su već organizovale mnoge napade, a koje u ovoj podeljenoj i zavađenoj zemlji nalaze zgodno utočište. Zato je za koaliciju, a pre svega Saudijce, od najvećeg značaja da savladaju pobunjenike i stave pod kontrolu teritoriju koju su oni sada zauzeli. Dozvoliti da Jemen padne to nije opcija, ni za nas ni za naše koalicione partnere, kratko je objasnio Adel al DŽubeir, saudijski ambasador u SAD.
Pitanje je, naravno, i da li Huti mogu da zadrže pod kontrolom celokupnu teritoriju koju su osvojili, kao i da li bi predsednik Hadi, ako ga koalicione snage vrate, mogao da sačuva zemlju od ponovnog sukoba. U igri je sada i bivši predsednik Saleh. Tokom vladavine šest puta se sukobljavao sa Hutima, ali se sada, iznenada, nalaze na istoj strani protiv Hadijeve vlade. Smatra se da je deo vojske koji je ostao lojalan Salehu sada pomogao Hutima u ratnom pohodu, te da bivši predsednik u ovom sukobu vidi svoju šansu da ponovo dođe na vlast.
I to nije jedini neverovatni savez u Jemenu. Hadi, koji ne može preterano da se osloni na malo vojske koja je ostala uz njega, podršku nalazi u južnim plemenima. Među njima je i priličan broj onih koji žele da se odvoje od severa i ponovo imaju sopstvenu državu. Tako bi se sve vratilo na početak, u vreme kada su postojale dve države. Osim što će sada tome prethoditi vazdušni napadi, a možda i strane trupe na terenu.
U haosu u kome se Jemen našao, previše je učesnika Huti, vladine snage, koalicione snage, plemenski klanovi, Al kaida, Islamska država Koalicija verovatno može da porazi Hute, ali nije jasno koja je to snaga koja bi posle ovakvog sukoba mogla da, na duže staze, održi zemlju stabilnom.
