Klub zatvorenog tipa

Na poziv prijatelja obreo sam se u klubu zatvorenog tipa. U to mesto ne može da uđe bilo ko. Samo pozvani. Lepo su me dočekali, obradovali se, pohvalili emisiju, i saradnicima udelili puno komplimenata, citirali fore iz emisije, sami ispričali 17 viceva, od toga 10 masnih, ostale polumasne, navaljivali da popijem koju, namigivali u fazonu znali smo, naš čovek, maltene me izljubili i konačno posle veselog druženja, pustili da odem, uz dogovor da obavezno uskoro ponovimo veselo momačko druženje.

Dok šetamo do mesta na kome ćemo se razići, prijatelj mi govori kako je vreme da konačno i ja uzmem neku ozbiljnu lovu. Nisam, kaže, više klinac, a i Kurta i Murta su odavno uzeli dobru kintu, što ne bih i ja, samo ako budem pametan, a pošto on zna da sam pametan, onda nema problema.

Potvrđujem da treba da uzmem lovu i usput jebem majku Kurti i Murti koji su samom činjenicom da su Kurta i Murta to i zaslužili. Rastajemo se pijani, sa velikim nadama i planovima. Da me pitate kakvim tačno, nemam pojma. Gotovo da sam i zaboravio ovaj događaj, kada me prijatelj ponovo pozvao. Kaže vrlo je bitno da dođem, ozbiljna poslovna ponuda je u pitanju, da je na mom mestu bukvalno bi, kaže, doleteo. Radoznao, uskoro stižem u klub. Potpuno isti ljudi kao i prošli put.

Opet srdačno, opet da se pije i taman kad sam pomislio da će se sve opet završiti na cirkanju i vicevima, eto i poslovne ponude. Bliže se izbori, njihov čovek je na dobrom putu da dođe do visoke funkcije, pa bi bilo pametno da ga ekipa i ja kroz našu emisiju malo promovišemo. I to onako šaljivo, zajebantski, u našem maniru. Ma i da ga zajebavamo, da nam dođe u emisiju kao gost, dogovorimo nekoliko fazona da i on ispadne kul, a on i jeste kul, kapira fazon, hoće i da popije, voli ribe, voli zezanje, ma naš čovek. A mi kao emisija smo uticajni, ljudi prepoznaju da nismo ni na čijoj strani i da govorimo ono što mislimo. E to treba unovčiti. Sličan se sličnom raduje, a bože moj ozbiljni smo ljudi, pa bi i finansijski moment priče bio ozbiljan. Nakon poslovne ponude osećao sam se kao posle seksa koji ti uopšte nije trebao, pa jedva čekaš da se rastaneš od te ribe i ostaneš sam. Samo što sam u ovom slučaju ja bio jebana strana.

Izlazim sa prijateljem iz kluba. Ti nikada nisi video ove ljude, kaže mi i njihova imena neće ti mnogo značiti, ali budi uveren da oni vladaju ovom zemljom. I budi pametan.
Nakon konsultacija sa saradnicima odlučujemo da u emisiju pozovemo našeg čoveka. Smišljamo potpuno blesavu kampanju i pravimo od njega najboljeg druga svakoga čoveka, žene, penzionera, deteta i kera u Srbiji. On postaje potpuno otkrovenje predizborne kampanje. Muški birači ga poštuju i veruju mu, ženski se masovno zaljubljuju u njega.

Nikome nije jasno gde je do sada bio, kako niko nije ranije primetio njegov talenat i sjaj. Nakon izbora, naš čovek dolazi do ciljane visoke pozicije. Ja postajem stalni član kluba. Emisiju više ne radim, jer nema ni potrebe. Bio sam pametan, uzeo veliku lovu i okrenuo se privatnom biznisu.
Naš čovek mi je u međuvremenu postao najbolji prijatelj. Nisam ni sanjao koliko smo slični. Toliko smo se zbližili, da mi se sve češće čini kako bih i sam mogao da postanem naš čovek.

Iznosim to pred članove kluba. Nimalo nisu iznenađeni.
Nekoliko godina kasnije onaj moj prijatelj dovodi u klub nekog klinca koji je navodno odličan copywriter, mogao bi da se upotrebi da poguramo i drugog našeg čoveka mene. Treba nam sveže krvi, a mali je sjajan, talentovan, perspektivan. I najvažnije čist. Klincu imponuje što sedi u našem društvu. Nutkaju ga da pije, on se nećka. Zbunjen je i skoro se ne usuđuje da me pogleda. Dečko, kažem mu, kladim se da nisi čuo ovaj vic....