Tužilaštvo nedoraslo zadatku

Foto Vesna Lalić

Konfuzija, nedorečenost, prikrivanje i spekulacije su najčešće reči koje prate tragediju pada vojnog helikoptera i njegovih sedam žrtava još od početka nesreće. Sve do jutra nije objavljena vest o tragičnom događaju (avion se srušio dosta pre ponoći), potom slede informacije na kašičicu, a umesto nadležnog tela ili osobe koja ga predstavlja, izjave daju ministar odbrane, ministar zdravlja i ministar pravde. Čak se krive novinari što ne prijavljuju svoje izvore, a da niko ne kažnjava predstavnike države za curenje informacija, ako se ono što se dešavalo moglo nazvati običnim curenjem.

Glavni nadležni organ u ovoj fazi je tužilaštvo koje treba da se stara o svim fazama istrage, obaveštavajući javnost u meri koja ne šteti istrazi i daljem postupanju. Nažalost, organ koji je samostalan ali ne i nezavisan bar od viših tužilačkih instanci, a koje bira izvršna vlast, postupio je poput drugih umešanih u ovaj slučaj i sam doprinoseći dodatnim sumnjama i konfuziji.

Kada se desi ovakav slučaj, tužilac mora odmah da izađe na lice mesta i rukovodi celokupnim uviđajem, a dobar tužilac na takve uviđaje ide sa veštacima i stručnim licima iz problematike vezane za nesreću vazduhoplovstvo, letenje, tehnika, kontrola leta, komunikacije, medicina..., objašnjava za NIN advokat Milomir Šalić, nekadašnji istražni sudija Vojnog suda u Beogradu i šef istražnog odeljenja najvećeg vojnog suda u bivšoj SFRJ. U dugogodišnjem radu na tragedijama u vojsci vršio je i uviđaj pogibije generala LJubiše Veličkovića,tokom NATO bombardovanja, kada je izginula i cela posada raketnog diviziona.

To znači da kriminalistička tehnika isključivo radi pod nadležnošću tužioca. Odmah se oduzimaju svi elektronski zapisi vezani za komunikaciju unutar letelice, korespondencija sa kontrolom leta, obavezno se nalaže obdukcija stradalih lica, dokumentuje i skicira lice mesta, dodaje Šalić.

Zbog mogućnosti postojanja krivičnog dela tužilac treba da postupa prema Zakoniku o krivičnom postupku. Prema članu 135. ovog zakonika se kaže da je svako dužan da organu postupka omogući pristup stvarima i pruži potrebna obaveštenja. Pod uslovima iz člana 147. ovog zakonika, pokretne stvari se mogu privremeno oduzeti, što znači organ postupka će privremeno oduzeti predmete koji se moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku i obezbediti njihovo čuvanje.

Mi ne znamo da li se tako i postupilo od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ali je indikativno da je na osnovu analize izveštaja dve vojne komisije, ali i drugih detalja, Više javno tužilaštvo saopštilo da je za udes helikoptera Mi-17, u kojem je poginulo sedam osoba, primarno odgovorna posada, dok postoji sumnja da deo odgovornosti snose pojedini pripadnici Vojske Srbije, kao i određeni broj civila.

Već to saopštenje tužilaštva upućuje na zaključak da su istražne radnje vodili oni koji nisu nadležni da to rade, čime je naneta, možda, i nenadoknadiva šteta.

Za eksperte je ovo ishitren zaključak jer formirane komisije ne mogu da se izdignu iznad tužioca niti je njihov nalaz apsolutno za njega obavezujući jer je reč tek o sumnjama, a da bi se one potvrdile, potrebno je prikupiti informacije u krivičnom postupku, odnosno sprovesti istragu.

Da bi se došlo do ovakvog zaključka treba dug i mukotrpan rad, a ono što smo čuli samo su indicije u pravcu utvrđivanja neke odgovornosti, kaže Šalić i objašnjava da je svrha komisija održavanje unutrašnjeg reda u vojsci i utvrđivanje potencijalne disciplinske odgovornosti u rukovođenju. Ukoliko je tužilac prepustio vršenje uviđaja nekakvim komisijama koje su formirali načelnik Generalštaba VS i komandant RV i PVO, stvara se mogućnost da se nikada ne utvrdi prava istina.

Možda i zbog člana 291. Zakonika o krivičnom postupku, koji govori o ugrožavanju bezbednosti vazdušnog saobraćaja, u kome se kaže da ko nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem letom vazduhoplova, propuštanjem dužnosti ili nadzora u vezi sa bezbednošću vazdušnog saobraćaja, davanjem netačnih obaveštenja od značaja za bezbednost leta vazduhoplova ili na drugi način dovede u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja, kazniće se zatvorom od jedne do šest godina.

Tu je i član 410, o nepreduzimanju mera za obezbeđenje vojne jedinice, po kome vojni starešina koji u okviru svoje nadležnosti propusti da preduzme propisane, naređene ili druge očigledno potrebne mere za obezbeđenje jedinice, čuvanje života i zdravlja ljudi koji su mu povereni, za osiguranje i održavanje u ispravnom stanju objekata, predmeta i sredstava koja služe za održavanje borbene gotovosti..., kazniće se zatvorom do tri godine.

Šalić smatra da ta dokumentacija nikako nije smela da se objavljuje, ne samo zbog detalja koji predstavljaju vojnu tajnu, već i zato što kompletna istraga nije završena. Da bi se javnost umirila do okončanja istrage, tužilac je na samom početku trebalo da saopšti samo osnovne elemente nesreće: šta se desilo, kada, ko je stradao, na kom zadatku...

Ima sumnji da ni pitanje alkohola iz obdukcionog nalaza nije tek tako pomenuto. Ne samo što se na taj način krivica pokušava da svede na ljudski faktor komandanta i osoblje helikoptera već to ima i implikacije po porodice poginulih vojnih lica.

Znamo da je ministar odbrane Bratislav Gašić formirao posebnu radnu grupu sa zadatkom da pomogne u rešavanju problema članova porodica nastradalih pripadnika RV i PVO, vezano za isplatu odgovarajućih naknada i pomoći u slučajevima smrti ili invaliditeta.

Ukoliko se utvrdi da je alkohol postojao i bio jedan od razloga nesreće, onda vojna lica, odnosno njihove porodice nemaju pravo na materijalnu naknadu koja im po zakonu pripada. Na tužiocu je bilo da proveri da li je alkohol važan ili sporedan element ove tragedija, ako ga je uopšte i bilo.

Puštanje ove informacije u javnost i niza drugih pokazuje da je tužilac, umesto razboritog i po zakonu vođenog postupka, stvari ispustio iz svojih ruku, da je stvorena tenzija i vršen pritisak na njega da izađe sa podacima sa kojima nije smeo izlaziti pre okončanja istrage, ili uoči podizanja optužnice.

Iskusan tužilac ne bi smeo da podlegne takvom pritisku, a ovo je slučaj na kojem i ne može da radi svaki tužilac, bez adekvatnog znanja i iskustva, kategoričan je Šalić. I pored nalaza komisija, tužilaštvo treba da angažuje nezavisne stručnjake iz te oblasti, koji će nalaze komisije potvrditi ili opovrgnuti.

Da li je, možda, komandant 204. vazduhoplovne brigade (aerodroma u Batajnici) Predrag Bandić, aktivirajući se sa godišnjeg odmora, jurio mesto komandanta RV i PVO, kada je prenebregao strogu proceduru, a da su se na njegove ad hok postupke nadovezali slični postupci njegovih pretpostavljenih (komandant RV i PVO general major Ranko Živak) i potčinjenih (pukovnik LJubomir Josifović, rukovodilac operativnog dežurnog tima sistema odbrane i pukovnik Gordan Pavlović, rukovodilac operativnog dežurnog tima RViPVO).Zato će svi pomenuti svoje odluke morati da obrazlože pred tužilaštvom, o čemu takođe ima spekulacija u javnosti ko će sve od njih biti pozvan.

Šta ćemo tek sa komunikacijom mobilnim telefonima koja, verovatno, nije u rukama tužioca. Upravo se u njoj krije bočni uticaj i pritisak političara na nadležne u Vojsci Srbije, što je i dovelo do kršenja obavezne procedure i posledica u vidu tragedije. Treba li podsetiti da se protiv aktuelne kandidatkinje za predsednika SAD Hilari Klinton vodi postupak zbog komunikacije mimo zvaničnih kanala.

Ako se izveštaji formiranih komisija proglase verodostojnim i tužilac ne obavi potpunu istragu u okviru zadatka koji mu daje zakon, nije bez osnova gunđanje u javnosti i zaključak da je, bar zasad, na sceni zamagljivanje i zataškavanje uzroka i pravih krivaca tragedije podno Aerodroma Nikola Tesla.