Ručna kočnica za kamatu na dolar

Novo saopštenje za javnost američkih Federalnih rezervi (Fed) biće analizirano do najsitnijih detalja, jer investitori traže neku vrstu smernice koja će im pokazati koliko brzo će kamatne stope rasti. Reč strpljiv, koja je obično opisivala američku monetarnu politiku, više niko ne spominje, a Fed je signalizirao da može da podigne referentnu kamatnu stopu već u junu. Ali daleko više od reči u Fedovom saopštenju, reći će nam sam kontekst i trenutak u kome će to saopštenje biti objavljeno.

Zapravo, neizvesnost oko monetarne politike koju će Fed voditi ove godine biće glavni pokretač nestabilnosti na finansijskom tržištu. Posle svega, potencijalni efekti povećanja kamatnih stopa na američke državne dužničke papire imaju veliki uticaj na cenu kapitala širom sveta.

Ali tri faktora pokazuju da investitori vrlo često precenjuju rizik aktiviranja cenovne spirale. Prvo, ekonomska kretanja će verovatno uticati na to da Fed bude oprezan kada je o podizanju referentne kamatne stope reč. Drugo, čak i ako se Fed odluči za brzu akciju, apetiti investitora za zaradom, održavaće stope prinosa na stabilnom nivou. Treće, tehničke karakteristike tržišta, takođe, obezbediće veliku tražnju za američkim obveznicama.

Počnimo sa relevantnim ekonomskim kretanjima. Svi se slažu da američka privreda postepeno raste, a vodeći indikatori ukazuju da će se ekspanzija nastaviti, a podaci sa tržišta rada su iznenađujuće dobri i iznad očekivanja. Nova radna mesta se otvaraju, a ukupan broj zaposlenih (koji isključuje one koji se bave poljoprivrednom, zaposlene u domaćinstvu ili rade u neprofitnim organizacijama) povećan je za 295.000 u februaru, a stopa nezaposlenosti ponovo je pala na svega 5,5 odsto.

Ali zbog nekih indikatora, Fed je i dalje zabrinut. Deflator lične potrošnje, koji meri promenu cene svih kupovina (i predstavlja precizniju meru od indeksa cena na malo) još je značajno ispod ciljanih dva odsto. Očekuje se da međugodišnja bazna inflacija bude 1,7 odsto. Realni rast zarada i dalje je ispod dva odsto, što je ispod nivoa koji Fed smatra dovoljnim za podsticanje potrošnje.

Povrh skromnih inflatornih očekivanja - koja karakteriše petogodišnja, maltene nepromenjena stopa inflacije od 1,9 odsto - dolar je ojačao za oko 10 odsto ove godine, a za skoro 25 od početka prošle godine. S obzirom na deflatorni uticaj jake valute i to što je Fed, generalno, netrpeljiv prema deflaciji, postoji dobar razlog da se veruje da će Fed biti oprezan kada je reč o podizanju kamatnih stopa.

Čak i ako Fed izignoriše ovaj deflatorni pritisak i podigne referentnu kamatnu stopu mnogo brže, kamatne stope će na srednji i duži rok biti usidrene, s obzirom na to koliko su prinosi mali u ostalim delovima sveta. Prinosi na nemačke osmogodišnje obveznice su, na primer, negativni. U evropskim perifernim ekonomijama, prinosi su na granici od oko jedan odsto, dok će Evropska centralna banka (ECB) u privredu upumpati 1.100 milijardi evra (1.300 dolara). U Japanu, prinosi na desetogodišnje obveznice su ispod 0,4 odsto.

Pozajmljivanje sredstava zemljama u razvoju jedva da je atraktivno, čak i najrizičnije ekonomije nude niske devizne prinose. Čak i Rusija, čija je intervencija u Ukrajini bila povod da Zapad uvede sankcije ovoj zemlji nudi prinos na desetogodišnje obveznice manji od šest odsto.

S obzirom na tako niske prinose u najvećem delu sveta, investitori će biti raspoloženi da iskoriste konkurentnu prednost za zaradu, koja se otvara rastom američkih kamatnih stopa. Kad se doda i status Amerike kao sigurnog utočišta za kapital i činjenice da će se svako povećanje američkih kamata sigurno odraziti na oživljavanje privrednih aktivnosti i interesovanje za američke dužničke papire trebalo bi da bude veliko. U tom kontekstu, kamatne stope će ostati usidrene, što će ublažiti rizike od poremećaja tržišta dužničkih papira.

Konačno, postoje i tehnički razlozi zašto kamate verovatno neće preterano porasti, jer tokom godina kupovine hartija od vrednosti i smanjenja budžetskog deficita, proređene su aktivnosti američkog Trezora. Zaista, takozvane repo operacije Trezora SAD, koje se obično obavljaju po diskontnoj stopi, značajno su pale sa 5.000 milijardi dolara, koliko su iznosile pre krize na 2.500 milijardi, koliko iznose danas. I dvogodišnje i petogodišnje repo-stope periodično su bivale negativne, zbog kombinovanih faktora izbegavanja rizičnog ponašanja, razduživanja investitora i strožije bankarske regulative.

Iako američika monetarna politika nesumnjivo značajno utiče na globalno tržište, strahovi vezani za kretanje američkih kamatnih stopa su možda preterani. Iako Fed više ne obećava da će imati strpljenja, trenutne finansijske okolnosti ukazuju da investitori, za sada, ne bi trebalo da očekuju značajan rast.
(Autor je izvršni direktor GAM holdinga)