Paklene ulice

Foto AP

U užasu u kome se nalazi Sirija izbeglički kamp Jarmuk je poslednji krug pakla. Tamo ima 3.500 dece koja su pretvorena u ljudski štit, izjavio je Ban Ki Mun, generalni sekretar UN. Pripadnici Islamske države (IS) zauzeli su kamp prošle nedelje i od tada je 18.000 izbeglica, uglavnom Palestinaca, prepušteno krvavom obračunu između islamista i snaga sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Spekuliše se da su borci IS u ovom napadu imali pomoć grupe El Nusra sa kojom su se do sada sukobljavali, a koja je povezana sa Al kaidom. El Nusra je, istina, saopštila da povodom napada na Jarmuk zauzima neutralan stav, ali je ipak, ostala nejasna njihova uloga. Iz kampa stižu zastrašujuće vesti o brutalnom ubijanju i uništavanju. Objavljeno je da je tek 2.000 ljudi uspelo da napusti kamp, dok su ostali zarobljeni između terora snaga IS i vazdušnih napada Asadovih snaga. Presečen je dotok vode i struje , kao i dostavljanje humanitarne pomoći, hrane je sve manje, medicinska pomoć minimalna, bolnice bez lekova i opreme...

Ovde nas ubijaju. Jarmuk je uništen. Situacija u kampu je katastrofalna, izjavio je za britanski Gardijan jedan od izbeglica. Nema struje, nema vode, borci Islamske države ubijaju ljude i uništavaju kamp. Čim su ušli, borci IS su spalili palestinsku zastavu i počeli da odsecaju glave ljudima.

Jarmuk je južno predgrađe Damaska i Asad ima razloga da brine. To je najbliža tačka do koje mu se do sada IS približio. Od sedišta njegove vlade deli ih sada tek nekoliko kilometara, zato su njegove snage nemilosrdne u napadima. A nije prvi put da u sirijskom obračunu strada izbeglički kamp. Jarmuk je, inače, decenijama bio kamp za palestinske izbeglice, kojima su se poslednjih godina, otkako je počeo konflikt, pridružili i izbegli Sirijci.

Pre dve godine pobunjenici su ušli u grad i tada su Asadove snage takođe odgovorile snažnim napadima, pa je većina stanovnika, našavši se usred okršaja, morala da napusti grad. Oni koji to nisu uspeli, uglavnom bolesni i nemoćni, sklonili su se u kamp. Tamo ih je, međutim, sačekala ista situacija - sukobi, opsade, blokade. Sa nekadašnjih 160.000 izbeglica, koliko ih je bilo u kampu, sada ih je ostalo tek 18.000, i oni bi ga rado napustili kada bi to bilo moguće. Dvogodišnja borba oko kampa između pobunjenika i vladinih snaga, sada je dobila novog igrača IS.

Portparol Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama Kristofer Ganes je situaciju u kampu Jarmuk opisao kao potpuno nehumanu. Nasilje koje je počelo u Jarmuku 2. aprila nije samo nastavljeno, ono je intenzivirano, rekao Gines. Međunarodna zajednica ne sme da stoji sa strane i mirno posmatra ono što bi, kako je generalni sekretar UN upozorio, moglo da se pretvori u masakr.



Savet bezbednosti UN je sazvao hitan sastanak kako bi se procenila situacija u kampu koja je iz dana u dan sve gora. Poslat je apel za bezbednu evakuaciju izbeglica, ali to nije imao ko da čuje. Poruke su uzaludne u situaciji u kojoj snage IS osvajaju i ruše kamp, čak i pod bombama, a vladine snage ne prestaju sa napadima iz vazduha.

Sirijska agonija počele je marta 2011. godine, kada su se sukobile opozicione snage, koje su zahtevale silazak Asada sa vlasti i vladine snage , koje su štitile predsednika. Građanski rat ubrzo je buknuo svom žestinom, ali je situacija postala još gora kada su u tom haosu svoju šansu ugledale islamske ekstremističke snage. Gotovo trećina sirijske države, kao i deo Iraka, sada je pod kontrolom IS. Poslednji izveštaji govore da su deo teritorije u Iraku izgubili, ali su zato u Siriji napredovali. Procenjuje se da je do sada život izgubilo više od 215.000 ljudi.

Zemlje regiona do sada nisu otišle dalje od pregovora oko sirijske krize, ali se u međuvremenu situacija u okruženju promenila, na pomolu su i novi savezi.
Sada se već uveliko govori o mogućnosti da se, oko zajedničkog delovanja u Siriji, ujedine čak i Turska i Saudijska Arabija. Bila bi to prva direktna vojna akcija susednih zemalja protiv Asada i jedan veoma neobičan savez. Zvaničnici nisu voljni da previše govore o tim dogovorima, ali još početkom marta turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i saudijski kralj Salman bin Abdulaziz al Saud, u Rijadu, složili su se oko zajedničke pomoći sirijskoj opoziciji. U javnost su procurile vesti o planu da Istanbul pošalje kopnene snage, dok bi Rijad dao podršku napadima iz vazduha. Dve zemlje do sada se nikako nisu nalazile na istoj strani u sukobima kojih ne manjka u okruženju, ali se ovog puta dogodilo da u sirijskom sukobu obe podrže pobunjenike.

Istovremeno, novosti koje stižu iz Teherana ozbiljno su, izgleda, uzdrmale susedne vlade. Iran je upravo postigao okviran dogovor oko nuklearnog naoružanja sa šest svetskih sila. Odnosi sa Amerikom ulaze u nešto bolju fazu, a na Teheran se računa i kao na važnog igrača u iračkoj borbi sa Islamskom državom. Jačanje Teherana i poboljšanje pozicija na međunarodnoj sceni i približavanje SAD, poslednja je vest koju žele da čuju u Istanbulu i Rijadu. Analitičari procenjuju da je novonastali savez posledica iranskog uspeha.

Ipak, ne očekuje se da bi do konkretnih poteza moglo da dođe pre nego što bude održan najavljeni sastanak američkog predsednika Baraka Obame i prvih ljudi država Persijskog zaliva - Bahreina, Kuvajta, Omana, Katara, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tu bi trebalo da bude reči o sporazumu sa Iranom i gorućim pitanjima regiona Jemenu i Siriji. U međuvremenu Ban Ki Mun zatražio je nove pregovore za Siriju, bez obzira na dosadašnje neuspehe. Poslednji pokušaj pre godinu dana završio se pre nego što je i počeo, zaraćene strane nisu uspele da se dogovore čak ni o temi pregovora.

Ovoga puta trebalo bi da ih vodi Stafan de Mistura, specijalni izaslanik UN za Siriju. On je bio pozvan i na pregovore u Moskvi, koji su se prošle nedelje takođe neslavno završili. NJima nisu prisustvovali najvažniji predstavnici opozicije, a oni koji jesu nisu uspeli čak ni da se sa Asadovim predstavnicima dogovore oko potpisivanja radnog dokumenta, koji je sadržao uopštenu formulaciju dogovora iz januara - o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Mistura je takođe bio pozvan u Moskvu, ali uprkos tome što je pohvalio ruski pokušaj kao veoma dobru inicijativu, nije se odazvao pozivu. Mislim da je za sve učesnike bilo korisnije da budem sa strane, zaključio je.

On bi sledećeg meseca trebalo da počne konsultacije oko eventualnog sastanka, a već je pozvao međunarodnu zajednicu da pokuša da, ipak, nađe zajednički jezik sa Rusijom, kako bi se povećale šanse za rešavanje dramatične situacije u Siriji. Moskva i Zapad, naravno, stoje na potpuno različitim stranama i teško da će se približiti. Islamska država u međuvremenu napreduje, a Sirijci ostaju prepušteni odlukama Vašingtona i Moskve.

Ni na jednoj strani, nijedna grupa u Siriji nije više u situaciji da donosi sopstvene odluke, kaže za Fanenšel tajms mirovni aktivista Tarek Abdelhak. To će uništiti našu zemlju!