Plavuša u transkripciji

Potpuno haotična, bez pravila i logike, usled čega đaci u zemljama engleskog jezika (pa ni mnogi odrasli) nikad nisu sigurni „kako se speluje“. Mi imamo obrnut problem: dolaze nam engleska imena u pisanom obliku, pa treba pogoditi kako se izgovaraju, odnosno kako da ih pišemo u ćirilici. Pre mesec dana „Politika“ me je zadivila napisavši sasvim ispravno, u tekstu i u naslovu, Ris Viderspun (Reese Witherspoon). Ne spadam u obožavaoce te holivudske plavušice, ali njeno ime oduvek mi je privlačilo pažnju, jer se u našoj štampi uvek pisalo ili „Riz“ ili „Viterspun“, ili oboje, a ovo je prvi put da su i ime i prezime tačno transkribovani. Nikakvih pravila nema o tome kada se englesko „s“ između vokala izgovara kao „s“ a kada kao „z“, niti kada je „th“ bezvučno (kao u think) a kada zvučno (kao u that). O tome svedoče i ranije greške, recimo kad svi naši džezisti kažu „Kaunt Bejzi“ (a on je Bejsi), ili kad glumca Donalda, njegovog sina Kifera i opersku pevačicu DŽoun zovemo „Saterlend“, umesto ispravnog Saderlend. Šta onda raditi? Anglista Tvrtko Prćić, autor pravila za transkripciju u Matičinom Pravopisu, u više mahova je objavljivao pouzdane i iscrpne transkripcione rečnike engleskih imena. Sudeći po oglasima na internetu, još ih ima u prodaji (što bi moglo značiti da novinarima i prevodiocima ispravna transkripcija baš i nije bila najpreča briga). Ukoliko u knjižari ne nađete te rečnike, ili ako ste od onih kojima je lakše da pola sata lutaju po sajtovima nego da otvore jednu knjigu, onda englesko ime potražite u „Vikipediji“ (gde je često, bar za ona malo neobičnija, u zagradi označen izgovor fonetskim znacima) ili na „Guglu“, dopisujući uz ime „pronounce“, pa će vam glas iz zvučnika reći kako se izgovara.