Brazilski recept za srpske njive

Foto profimedia.rs

Većina privrednika u Srbiji bi jedva dočekala da im banka ponudi kredit za čiju će otplatu garantovati proizvedenom robom. Vlasniku koji se zadužio kod banke u današnje vreme se čak najviše isplati da robom otplaćuje pozajmicu kad je sve teže naći kupce, a kamoli naplatiti potraživanja, pa taman ne zaradio ni dinara.

Šalu na stranu, ali ni poljoprivrednici nisu mogli da iščekaju novi zakon o predsetvenom finansiranju, kojim su dobili šansu da se zaduže kod banaka i prerađivača pred setvu, koristeći budući rod kao zalogu za dobijanje novca, ali se nakon njegovog usvajanja ispostavilo da odavno nisu bili ravnodušniji.

To posebno čudi imajući u vidu da ratari godinama, ako ne i decenijama, zbog nemogućnosti da za finansiranje setve dobiju jeftinije kredite koriste seme sa tavana, što generalno smanjuje prinose i kvalitet žitarica.

U tome, međutim, i jeste problem. Proizvođači, tvrde sagovornici NIN-a, neće biti mnogo zainteresovani za predsetveno finansiranje, jer ono ne nudi jeftinije zaduživanje. Uz to, ratari će do kredita teško dolaziti samo na osnovu garancije o budućem rodu, jer bankari kažu da sama zaloga nikada nije isključivo osnov za odobravanje kredita. S druge strane, predsetveno finansiranje će, ocenjuje stručna javnost, povećati pravnu sigurnost i transparentnost ugovora, koji su i do sada sklapani između proizvođača i prerađivača, tačnije velikih kompanija.

Zakon o predsetvenom finansiranju, kako tvrde upućeni, ostavio je mnogo otvorenih pitanja zbog kojih će i proizvođači, ali i banke, oklevati da sklope ugovor. Nije, na primer, jasno kako će se unapred određivati vrednost budućeg roda. U Produktnoj berzi za NIN objašnjavaju da u Srbiji ne postoji terminska robna berza, na kojoj se određuju referentne cene za budući rod.
Predsednik Udruženja paora 100P Plus Vojislav Malešev se pita kako će se bankar naplatiti ako rod uništi neka nepogoda, a proizvođači nisu u zakonskoj obavezi da osiguraju useve. Da ne govorim o tome što kod nas nijedno osiguranje ne pokriva sve rizike, što znači da sve i da hoćemo ne možemo u potpunosti da se zaštitimo. Sušu gotovo niko da ne pokriva, kao i osiguranje od podzemnih voda, a znate li koliko sada u Srbiji ima zemljišta pod vodom, kategoričan je Malešev.

Koji je, na drugoj strani, interes banaka da finansiraju određenu proizvodnju po osnovu zaloga o budućem rodu, kada prema rečima samih bankara, sama zaloga nikada nije osnov za odobravanje pozajmice?

Direktor novosadske ekspoziture Prokredit banke Vladimir Rajić kaže za NIN da će spremnost banaka da finansiraju određenu proizvodnju na osnovu zaloge na budućem rodu zavisiti od poslovne politike svake banke pojedinačno, pri čemu Prokredit banka pozdravlja pravno definisanje ovog odnosa. Međutim, sama zaloga nije nikada isključivo osnov dobijanja kredita, već je to finansijska analiza poljoprivrednika, precizira Rajić. On objašnjava i da će se onima koji se odluče da sa Prokredit bankom sklope ugovor o predsetvenom finansiranju, cena budućeg roda obračunavati tako što će se uzeti u obzir višegodišnji proseci cena određene kulture uz uzimanje diskontnog faktora zbog različitih prinosa u zavisnosti od godine.
Rajić navodi i da se, ako je suditi po iskustvu te banke, većina proizvođača opredeljuje da useve osigura, jer tako smanjuju moguće rizike.

Viktorija grupa, jedan od najvećih prerađivača uljarica u regionu, već godinama sa proizvođačima posluje po sličnom principu, koji sada promoviše Zakon o predsetvenom finansiranju. Direktor operacija te kompanije Nikola Vujačić kaže za NIN da Viktorija grupa sarađuje sa 40.000 farmera kroz mrežu od preko 300 kooperanata, koje već godinama podržava kroz pretfinansiranje. U prethodnih pet godina na ovaj način je u domaću poljoprivredu investirano oko 420 miliona evra, ističe on.

Taj mehanizam, objašnjava Vujačić, funkcioniše tako što kompanija kao podršku za setvu i žetvu partnerima obezbeđuje mineralna đubriva fabrike Fertil, kao i drugi repromaterijal, seme i sredstva za zaštitu bilja.

Svi ovi parametri ukazuju da će Viktorija grupa, kako procenjuju u ovoj kompaniji, i ove godine biti među najvećim otkupljivačima ovih kultura, kako bi se obezbedile sirovine za pun proizvodni kapacitet dve fabrike u njihovom sastavu - Sojaproteina i Viktorijaoila.

Miloš Milovanović, internacionalni konsultant Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i koordinator FAO-EBRD projekata, koji su pokrenuli izradu ovog zakona, ocenjuje da je upravo Viktorija grupa dobar primer da ovaj sistem neće biti interesantan samo bankarskom sektoru, već i prerađivačkoj industriji. On za NIN tvrdi da će kreditni potencijal koji promoviše predsetveno finansiranje biti korišćen u većoj meri nego što je to do sada bio slučaj, zahvaljujući većoj transparentnosti ovog modela finansiranja. Jedan od razloga za to je što zakon predviđa uspostavljanje Registra ugovora o finansiranju u Agenciji za privredne registre, a precizira se i način ostvarivanja prava poverioca.

Srbija će sa punom implementacijom novog zakona biti jedina zemlja regiona koja u praksi koristi ovakav instrument, koji originalno potiče iz Brazila, gde se pozajmice po ovom osnovu mere milijardama dolara.

Za Srbiju je veoma važno što se ovim zakonom težište finansiranja prebacuje sa javnih izvora na privatne, i što je ovaj instrument tržišno održiv i ne zahteva nikakve državne subvencije, tvrdi Milovanović.

Vršilac dužnosti direktora Žitovojvodine Zdravko Šajatović smatra da je izostala ključna novina koju su proizvođači željno očekivali - da ovim zakonom dobiju jeftinije izvore finansiranja. On izražava sumnju da će nova rešenja značiti jeftiniji kapital za primarnu proizvodnju, uz obrazloženje da će svaki poverilac svoje troškove kapitala ugraditi u cenu. Zato ne vidim razloga da oni koji daju novac to ubuduće čine po nižoj ceni nego do sada, kaže Šajatović.

S druge strane, predsetveno finansiranje će ozvaničiti, a samim tim i povećati pravnu sigurnost prerađivačima, jer će svi takvi ugovori biti registrovani u poseban registar APR-a. Zato Šajatović očekuje da će za ovaj model pretežno biti zainteresovani prerađivači. Ne vidim zašto bi se banke otimale da daju sredstva, pogotovo imajući u vidu robu koju dobijaju kao zalog. Šta će banci žitarice, nije ona trgovac pa da joj je cilj da prodaje tu robu, kaže v.d. direktora Žitovojvodine.

Ako začas zanemarimo sve motive zbog kojih bi banke ili proizvođači, pa čak i prerađivači oklevali da se upuste u ovaj model poslovanja, direktor Produktne berze Žarko Galetin upozorava na još jednu, sistemsku slabost.

U Srbiji nema ambijenta koji bi podržao efikasnu primenu ovog zakona. Naše institucije su veoma slabe, tako da to što ovaj zakon negde u svetu dobro funkcioniše, ne znači da će i u Srbiji, zaključuje sagovornik NIN-a i kao primer navodi i Zakon o javnim skladištima, koji još nije zaživeo.

U svakom slučaju, učesnicima u trouglu finansijeri - proizvođači - prerađivači sada je na raspolaganju još jedan model, koji bi mogao da im olakša poslovanje i da pravednije raspodeli i teret i rizik. Da li će umeti i da ga iskoriste, ostaje da se vidi. A da stvar može da funkcioniše pokazali su Brazilci. Od njih očito može da se nauči još nešto, ne samo fudbal.

FAO u Srbiji

Strateška saradnja između Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) datira od 1994. godine, a u Srbiji se zasniva na velikom agrobiznis potencijalu koji predstavlja dobru osnovu za značajan broj projekata, koji se sprovode u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i životne sredine.
Posebno polje interesovanja predstavlja oblast finansiranja poljoprivrede, unapređenje sistema javnih skladišta u Srbiji i dijaloga između javnog i privatnog sektora u oblasti proizvodnje i prerade mesa i mleka.