Održivi razvoj

U eri globalne privrede i društva otvaraju se nova pitanja i pokreću žustre debate. Jedna od tema koja se u poslednje vreme nametnula u raspravama pod okriljem različitih institucija jeste održivi razvoj, a to je i tema knjige Doba održivog razvoja DŽefrija Saksa (Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj i Službeni glasnik, Beograd, 2014). Održivi razvoj je, objašnjava Saks, jedan od načina da se razumeju dubinske interakcije između tri složena sistema: svetske privrede, globalnog društva i fizičke sredine naše planete. Pored ove tri, održivi razvoj podrazumeva i četvrtu dimenziju - dobro upravljanje (pravila ponašanja koja se odnose i na privatni i na javni sektor), a njega čine odgovornost, transparentnost i participacija. Ciljevi održivog razvoja zahtevaju društveno uključiv i ekološki održiv privredni rast. Razvoj mora da uvaži različita ograničenja da bi bio održiv. I bogate i siromašne zemlje će, tvrdi Saks, morati da nauče da žive na održiv način. Saks u ovoj knjizi dokazuje da je održivi razvoj ne samo poželjan nego i ostvarljiv. Saks svojom analizom obuhvata brojne teme: privredni razvoj, zdravlje, obrazovanje, hranu, klimatske promene, rodnu ravnopravnost, biološku raznovrsnost. Najpre daje kratku istoriju privrednog razvoja (od perioda industrijske revolucije pa do današnjih dana), a zatim se osvrće i na pitanje zašto su se neke zemlje razvile dok su druge ostale siromašne. U analizi uzroka koji sputavaju rast Saks predlaže primenu koncepta „kliničke ekonomije“ koja treba da postavi „diferencijalnu dijagnozu“ za svaki pojedinačni slučaj koji se razmatra. Posebno se osvrće na problematiku iskorenjivanja krajnjeg siromaštva. Ono se definiše kao prihod od 1,25 dolara dnevno, kao stanje kada ljudi nisu u mogućnosti da zadovolje ni osnovne potrebe, a 2010. je više od milijardu ljudi spadalo u ovu grupu. Konkretni ciljevi održivog razvoja su: iskorenjivanje krajnjeg siromaštva; ostvarivanje privrednog razvoja u okvirima planetarnih granica; obezbeđivanje efikasnog obrazovanja za decu i omladinu kako bi se pripremila za život; ostvarenje rodne ravnopravnosti i društvene uključenosti, kao i poštovanje ljudskih prava svih stanovnika planete; zdravlje i blagostanje ljudi bez obzira na starosno doba; unapređenje poljoprivrednih sistema i povećanje produktivnosti ruralnih područja; osnivanje inkluzivnih, produktivnih i otpornih gradova; ograničavanje antropogenih klimatskih promena (promene klime koje izaziva čovek svojim delovanjem) i obezbeđenje održive energije; obezbeđenje usluga eko-sistema i biodiverziteta, kao i dobrog upravljanja vodom i drugim prirodnim resursima; transformisanje upravljanja kako bi se obezbedio održivi razvoj. Saks smatra da će ciljevi održivog razvoja nesumnjivo usmeravati svetsku ekonomsku diplomatiju sledeće generacije. Kako bi trebalo finansirati navedene ciljeve? Saks kaže kombinacijom tržišta i političkih institucija, delom iz javnog, a delom iz privatnog sektora. Saks pored ostalog govori o dva specifična instrumenta za ostvarivanje pomenutih ciljeva. Prvi je reverzno predviđanje: postavi se cilj za određeni datum, a onda se unazad analiziraju problemi kako bi se utvrdio put između sadašnjice i budućeg cilja. Drugi je mapiranje tehnološkog puta: utvrđuje se koje je tehnološke prepreke potrebno prevazići do nekog datuma u budućnosti. Saks iznosi i analizira argumente različitih pristupa pojedinim pitanjima. Knjiga predstavlja sistematičnu studiju o ovoj temi, to jest omogućuje čitaocu da na jednom mestu stekne veoma širok uvid u ključne probleme, da uoči gde su osnovna neslaganja povodom određenih rešenja, ali i da se detaljno upozna sa argumentacijom samog autora. Saks zapravo poručuje da ništa nije predodređeno. Sve zavisi od toga koje će izbore ljudi napraviti. A kakav bude njihov izbor, takva će im biti i sudbina. Najznačajnija poruka, kaže sam autor, koju želi da pošalje jeste da su ideje važne i da je nužno izdići se iznad cinizma i skepticizma.