Bomba sa odloženim dejstvom

Foto Tanjug/AP

Ovde nas svi vole, izjavio je Ned Lemont, jedan od 24 američka biznismena koji su doputovali u Teheran odmah pošto je prošle nedelje postignut dogovor sa Iranom. Iako je objašnjeno da je reč o čisto turističkoj poseti i nikako poslovnoj delegaciji, pregovori sa Iranom koji su u toku, ukoliko zaista budu uspešni, otvoriće nove mogućnosti i za američke kompanije. Bio bi to kraj i dvadesetogodišnje zabrane američkim kompanijama da posluju sa Iranom. Tako se sada voljenima osećaju i američki biznismeni u gradu u kome se još uvek mogu videti grafiti Smrt Americi.

Preduzimljivi američki biznismeni imaju razloga da mnogo očekuju od sporazuma, Barak Obama već je oduševljeno najavio da je reč o istorijskom sporazumu sa Iranom. Pregovori su još u toku, konačni sporazum trebalo bi da bude gotov do 30. juna, ali do tada je još mnogo posla. Nacrt sporazuma o ograničavanju iranskog nuklearnog programa usaglašen je sa šest svetskih sila koje pregovaraju - SAD, Francuska, Velika Britanija, Rusija, Kina i Nemačka. Prema njemu Iran može da koristi nuklearnu energiju u mirnodopske svrhe i pod međunarodnim nadzorom. Teheran je pristao da smanji broj centrifuga na 6.000 sa sadašnjih 19.000, a druga strana zauzvrat bi ukinula sankcije. Ovaj dogovor bi trebalo da važi narednih deset godina.

Rešenje o ključnim tačkama iranskog nuklearnog programa je postignuto, zadovoljno je saopštio Hasan Rohani, iranski predsednik i pozvao zapadne pregovarače da što pre ukinu sankcije. NJegovo zadovoljstvo, međutim, mnogi ne dele, kako u samom regionu, tako i na Zapadu. Istorija odnosa sa Iranom mnogima ostavlja sumnju da li će se dogovor poštovati, da li je Teheran zaista iskren u želji da poštuje dogovor, da li će ga se pridržavati narednih deset godina onako kako je dogovoreno i, najzad, kako je moguće kontrolisati poštovanje dogovora. I dok se u Beloj kući ipak nadaju najboljem, uprkos svim rizicima, kritike stižu sa više strana.

Oglasili su se i Henri Kisindžer i DŽordž Šulc, nekadašnji državni sekretari SAD. U zajedničkom tekstu u Volstrit džornalu, zamerili su Obami da sporazumom Teheran dobija previše, a zauzvrat ne nudi dovoljno. Opasnost od rata sada više ograničava Zapad nego Iran, zaključili su.

Iran se zapravo ničega ne odriče trajno, nikakve opreme, postrojenja ili atomskih proizvoda, sve je privremeno, na dogovoreni rok, a pritom je kontrola gotovo nemoguća.
Iz redova republikanaca mogu se čuti slične zamerke, Iran je, kako smatraju protivnici sporazuma, zaista dobio previše, a nema nikakvih garancija da će poštovati sporazum. Sumnja je tim veća što ne bi bilo prvi put da se iranska strana ne drži dogovora ili da ignoriše svoje međunarodne obaveze.

Obama je na kritike odgovorio da će, ukoliko dođe do kršenja sporazuma, opet biti uvedene sankcije. I dok zapadni saveznici još uvek razmatraju sve mogućnosti za sporazum, iz Moskve je stigla neočekivana vest. Objavljeno je da Rusija smatra da su dosadašnji pregovori zadovoljavajući i da je vreme da se ukinu sankcije. Tako prestaje da važi zabrana isporuke protivvazdušnih raketnih sistema S-300, koja je na snazi od 2010. godine. Moskva i Teheran sklopili su sporazum o isporuci sistema S 300 još 2007. godine, ali su potom usledile sankcije. Teheran je tada zatražio odštetu od četiri milijarde dolara, koju naravno nije dobio, ali je sada došao trenutak da se saradnja nastavi.

Iran pokazuje spremnost za kompromis i njihova politika se sada razlikuje od one kakva je vođena u trenutku zabrane, objasnio je ovaj potez ruski predsednik Vladimir Putin.
Za Moskvu nema više pravnih prepreka i raketni sistemi mogu da budu isporučeni. Zapad, međutim, želi da sankcije budu ublažene tek pošto Međunarodna agencija UN za atomsku energiju potvrdi da se Teheran pridržava sporazuma. Pregovori uostalom traju do juna i stavljanja potpisa na konačnu verziju, ali kod zapadnih pregovarača ovaj ruski potez nije naišao na odobravanje. Rusija, smatraju, pomaže Teheranu i potkopava pozicije druge strane za pregovaračkim stolom.

Primedbe Zapada na ovu našu odluku su malo neosnovane. Sankcije o isporuci oružja ne uključuju rakete S 300, jer to nije oružje za napad, već za odbranu. A ako malo bolje pogledate, videćete da najveću količinu oružja u taj deo sveta izvoze Amerikanci. Razmislite o tome, rekao je Putin. Kako stvari stoje, ruskoiranski savez je uznemirujući i to ne samo za Zapad. Izrael i Saudijska Arabija, dva ključna američka saveznika u regionu, nisu previše srećni zbog pregovora u koje Teheran polaže tolike nade. Za Tel Aviv odluka Moskve da isporuči rakete bila je još jedna loša vest.

Benjamin Netanijahu, izraelski premijer, upozorio je Putina da će naoružavanje Teherana povećati agresivnost Irana u regiji i potkopati sigurnost Bliskog istoka. Od ruskog predsednika stigla su uveravanja da sistem S 300 ne predstavlja nikakvu pretnju Izraelu, jer je reč samo o odbrambenom sistemu , ali to nije umirilo izraelske strepnje.

Ruska podrška, sporazum sa Zapadom i povratak Irana na međunarodnu scenu znači nove probleme za Teheran. Dok pregovarači očekuju da sporazumom nekako uspostave odnose sa nuklearnom silom koja se držala van kontrole, za Izrael i Saudijsku Arabiju reč je samo o jačanju neprijateljskih pozicija. Tel Aviv i Rijad ubeđeni su da nikakvi pregovori, dogovori, sporazumi, neće sprečiti Teheran da napravi atomsko oružje ukoliko to poželi.

Iran ne priznaje Izraelu pravo na postojanje i Netanijahu je već upozorio da pregovori koji se vode predstavljaju opasnost za region. Izrael neće prihvatiti sporazum koji omogućava državi koja preti da nas uništi da razvija nuklearno oružje.

I dok Vašington polaže nade u pregovore posle kojih bi nuklearno naoružanje bilo stavljeno pod kontrolu, Izrael smatra da će se dogoditi upravo suprotno - nove pozicije Teherana podstaći će nuklearnu trku u regionu. Saudijska Arabija i Egipat mogli bi da požure da se obezbede od eventualnih iranskih nepredviđenih poteza i potrude se da i same obezbede nuklearno naoružanje.

Saudijska Arabija deli izraelsku zabrinutost. Rijad ne gleda blagonaklono na poteze Vašingtona koji sada prednost daje pregovorima sa Iranom, bez obzira na saudijska strahovanja. I oni smatraju da će ojačani Iran, skidanjem sankcija i novim ekonomskim aranžmanima, postati još opasniji.

Za nešto više od dva meseca, znaće se konačan ishod pregovora, a ubrzo će se videti i da li će se ostvariti strahovanja protivnika pregovaranja na svim stranama, od Vašingtona do Tel Aviva.