Brod tuge za ostrvo jada

Foto Tanjug/AP

Činjenica da se nad utopljenikom more odmah sklopi i da ubrzo nema ni traga njegovoj tragediji već je izubijana književnom upotrebom, ali i dalje važi, svejedno da li je reč o jednom davljeniku ili o stotinama, a pogotovo kada je reč o migrantima. Sve što je u trenutku zaključenja ovog broja nađeno od broda koji je u subotu Mediteranom ka spasu vodio 950 afričkih i azijskih očajnika jeste 28 preživelih.

Video sam dečje cipele, jakne, prsluke za spasavanje; video sam svesku i ranac i dečaka kako licem nadole pluta u ogromnoj naftnoj mrlji. Ali nisam mogao da nađem nijednog preživelog. Niti jednog, kaže italijanski ribar Vinčenco Bonomo.

Brod bede je zaplovio iz Egipta, pokupio jada koliko je moglo stati u Libiji, i pošao ka Lampeduzi. Ovo italijansko ostrvo u očima afričkih migranata rajska je kapija jer je bliže njihovoj obali nego evropskoj, te izgleda kao da je nadohvat ruke. Blizu jeste, ali ne trošnim ribarskim brodićima bez navigacije, te je italijanska obalska straža i u noći između subote i nedelje dobila poziv upomoć. Italijani su transportu 950 nesrećnika poslali u susret najbliži trgovački brod. Uzbuđeni spasom na vidiku, nevoljnici su nagrnuli na jednu stranu plovila koje taj nalet nije moglo da izdrži.

Ja sam uspeo da preživim jer sam bio na palubi, ali mnogi su bili zaključani u skladištu, rekao je 32-godišnji preživeli iz Bangladeša.
Devetsto mrtvih previše je da se o tome ne bi pisalo nekoliko dana, pa je evropski svet politike požurio da se oglasi. Francuski predsednik Oland lamentirao je nad najgorom mediteranskom katastrofom u prethodnim godinama, a zamenik britanskog premijera Nik Kleg imao je pronicljiv uvid da trenutni aranžmani očigledno vode tragičnim posledicama. Evropska komisija je duboko frustrirana i poziva na odlučnu akciju.

Koliko su u tome iskreni, videlo se još prošle godine kada su svi skupa naterali Italiju da opozove svoju spasilačku operaciju Mare nostrum i zameni je evropskim Tritonom. Italijani su podsećali da, bez obzira na ime operacije, više ne sanjaju rimski i Musolinijev san o Mediteranu kao svom moru, te da očekuju nekakvu pomoć Evrope u kontroli Sredozemlja. Britanija je, recimo, na taj apel odgovorila mudro zapazivši da velike spasilačke operacije zapravo povećavaju broj migranata, pa je Evropa rešila da pusti Afrikance da se dave kako bi prestali da plove. Mare nostrum je pokrivao hiljade kilometara mora, a Triton se zaustavlja na pedeset kilometara od italijanske obale. Kako mnogi brodovi tonu odmah nakon što napuste Afriku, a Triton pride ima manje od trećine budžeta pokojne italijanske operacije, jasno je da plan funkcioniše u prvom delu Mediteran je ove godine progutao hiljadu šeststo migranata, a udarna sezona zbegova, maj-avgust, još nije počela. Od drugog dela plana, međutim, nema ništa, jer je UNHCR procenio da je migranata u januaru ove godine bilo šezdeset odsto više nego u januaru prethodne.

Naša bela krivica činiće da ih bude još više, za šta ratovi koje smo takođe sami posadili kolonijalizmom uopšte nisu potrebni. Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara prošle je nedelje objavio rezultate jednogodišnjeg istraživanja o projektima koje finansira Svetska banka. NJihov nalaz je da su projekti Svetske banke za samo pet godina raselili tri i po miliona ljudi u Africi, Aziji i Južnoj Americi, uništavajući im životnu sredinu. Zato je britanski Gardijan nakon nove mediteranske tragedije objavio revolucionarno oštar tekst dramskog pisca Andersa Lustgartena, koji piše da ćemo migracije najpre zaustaviti ako ukinemo razvojnu mafiju: Svetsku banku, Međunarodni monetarni fond, Evropsku investicionu banku i Evropsku banku za obnovu i razvoj. No, bele institucije nemaju za šta da se brinu. Da neće možda neko ozbiljno da se buni zbog devetsto mrtvih Afrikanaca i Azijata?